Nedostatak tehnoloških uređaja uticao je da učenica petog razreda A.K. i njene dve sestre nisu mogle da prisustvuju onlaj nastavu. Iz istih razloga, 170 romskih učenika u opštini Prizren nije učestvovalo u onlajn učenju. Proces učenja zbog pandemije COVID-19 na Kosovu prekinut je 11. marta 2020. godine, dok je učenje na daljinu počelo 23. marta iste godine, gde su u početku nastavne jedinice emitovane preko Radio Televizije Kosova, a zatim je počelo održavanje onlajn nastave putem različitih platformi. A.K. kaže da je pohađala onlajn nastavu samo kada je njen tata bio kod kuće, dok je istakla da su i njene dve sestre morale da koriste isti telefon.   „Nisam imala laptop da bih pohađala nastavu onlajn, uzela sam očev telefon [...] Kada je tata odlazio na posao nisam imala mogućnost da pohađam nastavu, jer nisam imala tablet ili bilo šta drugo. Kada tata dolazio sa posla, ponekad sam imala priliku da pohađam nastavu“, kaže ona. Zbog odsustva u procesu onlajn učenja, A. kaže da je bila ukorena od strane nastavnika, dok je pokazala da nije dobila nikakvu tehnološku opremu od škole za pohađanje nastave. „Da, zamerili su mi... rekli su zašto ne pohađam nastavu, rekla sam učiteljici da nemam tablet“, kaže ona. U istoj situaciji su još dvoje učenika iz romske zajednice. Roditelji B.T. ukazuje na to da njihovo dvoje dece nisu redovno pohađali onlajn nastavu zbog nedostatka tehnoloških uređaja. Ističe da su deca za pohađanje nastave koristila jedini porodični telefon, za koji kaže da u većini slučajeva nisu mogli da kontaktiraju učiteljicu i drugare iz razreda. „Tokom pandemije, sa mogućnostima koje smo imali za onlajn učenje, nismo ih imali mogućnosti da sve pratimo. Sa lošim telefonom kolko tolko su pratili, ali rezultat na kraju u ocenama i učenju je pao, nisu bili dobri, ali tokom pandemije uticalo je kao kod sina isto tako i kod ćerke[...] Mnogo puta posvađali su se. Ne, meni je sad red, ne meni, telefonom, nisu nam pomogli", kaže on. B.T kaže da je nezaposlen i da ne može da priušti da kupi bilo kakvu tehnološku opremu da bi deca pohađala školu. Kaže da ni od škole ni od opštine nisu dobili laptop, iako su to podneli zahtev za tako nešto. „Teško dosta, iako bez posla i sami smo ovaj život proveli u nemaštini, teško da se i vaše dete sada suočiti sa istim ovim životom. Kada ne možete da zadovoljite normalne potrebe svome detetu kao roditelja za učenje, za sve, nema ništa gore, ko voli da svoje dete vodi u lošem stanju, da vidi svoje dete da nema uslove“, kaže on. U Osnovnoj i nižoj srednjoj školi „Mati Logoreci“ u Prizrenu nastavu pohađa 186 učenika romske zajednice, a da ni u ovoj školi značajan broj njih nije pohađao nastavu onlajn. Vršilac dužnosti direktora ove škole Skender Ferati navodi da su učenici iz ove zajednice kao razlog naveli nedostatak tehnološke opreme za uključivanje u nastavu. „Imali smo komunikaciju sa nastavnicima i uvek je bilo pritužbi na pristup onlajn učenju iz ove zajednice [...] Bilo je više tehnoloških razloga, ne mi nemamo laptop, telefon ne funkcioniše, razni razlozi, ali najviše iz tehnoloških aspekata. Nije bilo zahteva za pristup internetu jer još uvek nismo mogli da intervenišemo u ovakvim okolnostima, ali smo se trudili što manje donacijama ili ODO-a koji je doneo neke male laptopove da ih poklonimo nekima koji su bili u nešto lošijim uslovima „ali nezadovoljavajuće“, on kaže. Uprkos tome, on ističe da niko od njih nije napustio školu i isti su se vratili u školu kada je nastava počela uz fizičko prisustvo. Prema rečima Osmana Osmanija, direktora nevladine organizacije „Nevo Koncepti“, koja se bavi uključivanjem dece zajednice u proces učenja i koja deluje u opštini Prizren, pandemija COVID-19 dodatno je pogoršala položaj zajednice roma u obrazovanju. On ističe da u vreme održavanja časa onlajn oko 170 dece iz romske zajednice nije imalo tehnološku opremu za učešće u e-učenju. „Oko 170 dece iz romske zajednice nije bilo uključeno u e-učenje. Većinu ovih smo postigli, s obzirom na to da imamo kontakte sa porodicom, da ih pitamo šta je problem i u većini slučajeva je bio nedostatak interneta, nedostajala je oprema, ozbiljan broj porodica nije imao laptop, računar ili čak tablet koji bi omogućio pristup ovoj vrsti učenja i ova deca mogu da kažu da ih tako navedem da su bila van sistema, kao neka vrsta odustajanja . U ukupnom broju, ovaj broj je 170 oko 15-20 odsto je romske dece koja pohađaju školu u opštini Prizren. „To je zaista bio zabrinjavajući broj za nas kao organizaciju“, rekao je on. Prema njegovim rečima, tehnološka oprema koja je podeljena iz opštine Prizren najmanje je dodeljena učenicima romske zajednice, iako je, kaže, svima bilo jasno da je podela tehnološke opreme za njih jedini način da budu deo obrazovnog sistema. Kosovske institucije nemaju podatke o uključivanju romske dece u proces onlajn učenja, takve podatke ne daje ni Kosovska agencija za statistiku.   Ovaj članak je realizovan u okviru projekta „Identifikacija izazova u procesu učenja dece nevećinske zajednice kao rezultat pandemije Covid-a 19“, koju implementira Centar za Inovacije i Razvoj / CFID, finansiran od strane Slovačke Agencije za Međunarodnu Razvojnu Saradnju / SlovakAid.