Podneto je sedam tužbi od osoba sa invaliditetom po Zakonu o zabrani diskriminacije. Od institucija zahtevaju dostojanstven tretman i stvaranje lakog pristupa putevima i objektima. Samo jednu od ovih tužbi pravosuđe je razmatralo. Ali čak i ova tužba podneta 2018. je odložena, tražeći od tužioca da postavi pokretne tačke unutar Prištine. Ovaj zahtev je iznenađenje za nevladine organizacije i Instituciju Narodnog advokata, koji kažu da pravo kretanja treba da bude neograničeno. Osobe sa invaliditetom se ne tretiraju jednako kao ostali građani. Nailaze na teškoće i opasnost dok hodaju putem. Ovo za KosovaPres kaže Faruk Kukaj, koji pokazuje da je imao te prepreke ceo život. Kukaj: Život je uvek ugrožen na putu „Kretao sam se u električnom kolicom, gde sam većinu vremena vozio putem, trotoarom ranije nisam mogao jer su bili visoki i život na putu je uvek bio ugrožen. Nekada su trotoare počeli da smanjuju u centru.. Počele su neke rampe ili kosine u javnim zgradama, ali unutra postoji ili uzak lift ili ga uopšte nema, apsolutno na Kosovu ne postoje objekti potpuno dostupni za osobe sa invaliditetom. Aktivista osoba sa invaliditetom podneo je i prvu tužbu protiv jedne ustanove. Pre četiri godine tužio je opštinu Priština jer nije omogućila lak pristup osobama sa invaliditetom. Kukaj: Još je u sudskom postupku „Videvši da vlada ne deluje, da nam država nešto više omogući pristup ili da poštuje naše pravo na slobodno kretanje i da učestvujemo ili budemo prisutni u raznim objektima kao i drugi građani, odlučio sam da uz podršku Handikosa 2018. tužim instituciju, Opštinu Priština... Predmet je u sudskom postupku već četiri godine i sud je došao do mišljenja „u redu, ali ti prokrči put gde treba da se kretaš i mi ti ponudimo slobodno kretanje“. Ali, u većini slučajeva se krećem u relaciji stan-kancelarija“, rekao je Kukaj. Na ovo je reagovao i narodni advokat Naim Ćeljaj, koji je rekao da je takav zahtev ograničenje. Ćeljaj: Pravo kretanja mora biti neograničeno Za nas je to svojevrsno ograničenje, jer pravo kretanja mora biti neograničeno kada su u pitanju javne površine na kojima građani mogu da ih koriste“, rekao je on. Prema njegovim rečima, zakonodavstvo, iako pokušava da reši sve aspekte ovih lica, nije uspelo da bude sveobuhvatno. Ćeljaj: Nedostaje sudska praksa za rešavanje ovih slučajeva „Smatram da je došlo do kašnjenja, s obzirom na period u kojem se sada nalazimo. Međutim, dobra vest je da je sud već počeo da ih tretira. Ali, s druge strane, došli smo do stava i mišljenja u vezi sa ovim slučajem. Uprkos dobrom poslu koji je obavio sud, postoji nedostatak sudske prakse za bavljenje ovim predmetima jer ranije nismo imali slučajeve ove prirode. Smatram da je dobro da sudovi vode računa o poštovanju postupaka koji se razlikuju od ostalih redovnih postupaka, kada imamo slučajeve diskriminacije ili preispitivanje predmeta koji imaju slučajeve diskriminacije“, rekao je Ćeljaj. Osim Faruka, protiv institucija na Kosovu podneto je još šest tužbi, ali nijedna od njih nije bila razmotrena u pravosuđu. Maljići: Od 2018. godine podneto je sedam tužbi „Od 2018. godine podneto je sedam tužbi. Do sada je započeta samo jedna tužba, održane su dve ročište. Čekamo da se održi još jedno ročište o diskriminaciji, gde se građanin Prištine diskriminiše u kretanju i svakodnevno ugrožava život od automobila, raznih vozila, a da ne govorimo o njegovoj mogućnosti da slobodno uđe, popije kafu sa porodicom ili sa prijateljima ili kolegama, da idu na zvanične sastanke, da izdaju dokumente kao i svi ostali, da putuju slobodno iu svaki kutak opštine Priština“, izjavio je direktor Handiko-a Afrim Malići. Dalje, Maljići naglašava da su osobe sa invaliditetom najsiromašnija i najugroženija grupa u zemlji. Maljići: Zahtevamo da država reguliše pitanje rehabilitacije „Oni su najsiromašnija i najugroženija grupa u zemlji. Zato što osobe sa invaliditetom ne dobijaju druge institucionalne usluge osim finansijske podrške koju dobijaju. I sa tim sredstvima tim penzijama su prinuđene da kupe sve lekove, opremu. Da plate pomoćnike, negovatelje i kod kuće i u školi, da plate rehabilitaciju dece ili odraslih, što je nemoguće pokriti tim iznosom. Zahtevamo da prvo reguliše država ili naše institucije pitanje rehabilitacije da svako lice za koje se proceni da ima invaliditet i treba mu rehabilitaciju, da mu se rehabilitacija ponudi u rehabilitacionim centrima“, kaže on. Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda smatra da se krši ova osnovna kategorija socijalnih prava. Demoli: Osobe sa invaliditetom nemaju pristup institucijama „Ljudi sa invaliditetom imaju nemoguć pristup institucijama. Vrlo su retke ili mali broj institucija koje omogućavaju fizički pristup osobama sa invaliditetom ovim ustanovama....pristup ustanovama je elementarno pravo osoba sa invaliditetom, koje se nažalost još uvek ne nudi u potpunosti ovim osobama . Zbog toga smo mi kao savet uvek pozivali institucije da preispitaju i restrukturiraju sve institucije kako bi omogućili nesmetan pristup ovim osobama sa invaliditetom“, kaže Valjentina Demoli iz CDHRF-a. Faruk Kukaj se moli da jednog dana život i tretman za sve osobe sa invaliditetom budu poboljšani. Inače, na Kosovu preko 27 hiljada građana su korisnici finansijske šeme za osobe sa invaliditetom. U međuvremenu, 2022. godina označava godinu za osobe sa invaliditetom.