Tematski forum „Glasovi mladih na Balkanu: Kosovski forum za integraciju u Evropsku uniju“ održava se u Prištini. Ovaj forum organizuje Centar za inovacije i razvoj u okviru projekta „Angažovanje mladih za evropeizaciju Balkana“. U ponedeljak su u prostorijama „Kuće Evrope“ mladići i devojke sa Kosova, iz Severne Makedonije i Crne Gore, institucionalni predstavnici i članovi civilnog društva razgovarali o evropskim integracijama.

Ovaj projekat finansira Fond za Zapadni Balkan, a realizuju ga Balkanski institut za regionalnu saradnju (BIRC) iz Severne Makedonije, Centar za inovacije i razvoj (CFID) sa Kosova i nevladina organizacija „NVO Glas“ iz Crne Gore.

Na otvaranju ovog foruma, generalna koordinatorka Centra za inovacije i razvoj (CFID), Drenuša Ljatifi, rekla je da cilj ostaje da građani razumeju vrednosti Evropske unije.

„"Naš cilj je da podržimo demokratiju, da se borimo protiv lažnih vesti i da pomognemo ljudima da razumeju vrednosti Evropske unije. Dok se naša zemlja sve više približava EU, važnije je nego ikad da se zalažemo za istinu, slobodu i odgovornost. Nažalost, vidimo mnogo lažnih informacija koje ljude čine zbunjenim ili uplašenim. Zato smo ovde – da radimo zajedno, da delimo prave priče i da gradimo poverenje. Mediji imaju veliku ulogu u tome. Dobra novinarstvo pomaže ljudima da budu informisani, da postavljaju pitanja i da učestvuju u demokratiji. Pomaže nam da razumemo jedni druge i da napredujemo kao društvo", rekla je ona.

Izvršna direktorka nevladine organizacije Glas u Crnoj Gori, Milica Dedić, naglasila je da su evropske integracije politička, kulturna i društvena transformacija.

„Uloga novinarstva i komunikacije je ključna. Mediji oblikuju naše perspektive, nude nam prostor za dijalog i mogu oslabiti ili ojačati poverenje. Ako želimo da se približimo Evropskoj uniji, moramo promovisati medijsko obrazovanje, boriti se protiv dezinformacija i podsticati transparentnu i konstruktivnu debatu. Samo na taj način evropske vrednosti poput slobode, demokratije, solidarnosti i poštovanja različitosti mogu postati stvarnost. Evropske integracije se često posmatraju kao složen proces, ali u svojoj suštini predstavljaju političku, kulturnu i društvenu transformaciju. Za Zapadni Balkan to nije samo politička težnja – to je i generacijska obaveza. Ovaj regionalni projekat i današnji forum podsećaju nas da se evropeizacija i integracija ne mogu postići u izolaciji. One zahtevaju regionalnu saradnju, međusobno učenje i hrabrost da se zajedno suočimo sa izazovima. Radeći rame uz rame, pokazujemo da nema granica saradnje – stvaramo nove mostove“, rekla je ona.

Direktor programa Balkanskog instituta za regionalnu saradnju (BIRC), Ljorik Idrizi, rekao je da je cilj projekta borba protiv dezinformacija.

„Glavni cilj projekta je borba protiv dezinformacija, jer znamo da su mnogi govori i narativi takvi; na primer, mi mnogo radimo, ali Evropa kao da ne želi da nam donese rezultate. Imamo Ukrajinu koja je u ratu, ali oni nastavljaju sa procesom integracije. Bugarska nije toliko napredna kao Severna Makedonija, ali je ipak deo Evropske unije. Ali sve su to samo izgovori jer neke balkanske zemlje nisu uradile svoj „domaći zadatak“ o procesu integracije. Na primer, pripremili smo i najnoviji istraživački izveštaj o Severnoj Makedoniji i videli smo ključne nalaze gde imamo ključne gubitke u pogledu mladih ljudi i njihovog angažovanja, ali je implementacija još uvek daleko od stvarnosti. Želimo da kreiramo sopstvene narative i mislim da smo uradili dobar posao sa projektom“, rekao je on.

Koordinator projekta iz Centra za inovacije i razvoj (CFID), Andi Krasnići, naveo je izazove i brige mladih ljudi u vezi sa zapošljavanjem.

„Najnoviji podaci pokazuju ukupnu nezaposlenost od oko 10,8%, a nezaposlenost mladih od oko 16%. Ali postoji jedno pojašnjenje koje treba napraviti. Zvanično, Kosovska agencija za statistiku prati metodologiju i zakone Evrostata. Na papiru, statistika čini da izgleda kao da je sve u redu. Ali u stvarnosti, ona je obmanjujuća. Zašto? Zato što na Kosovu nezaposlenost ne donosi nikakvu podršku. U EU, nezaposlenost često znači primanje 70–80% vaše plate dok ponovo ne pronađete posao. Na Kosovu ne dobijate ništa. Čak i nakon mnogo godina rada, gubitak posla ne donosi nikakve koristi. Mnogi mladi se čak ni ne registruju kao nezaposleni, jer nema razloga. Umesto toga, povlače se sa tržišta rada. Indikator NEET je ovde važan. Na Kosovu, više od 33% mladih su NEET — ni na poslu, ni u obrazovanju, ni na obuci“, rekao je Krasnići.

Prema njegovim rečima, ova realnost tera mlade ljude da napuste Kosovo, gde je naglasio da 72 odsto ispitanika razmatra emigraciju kao opciju.

U međuvremenu, poslanica Demokratske partije Kosova i bivša ministarka za evropske integracije, Vljora Čitaku, rekla je da su mlađe generacije danas manje „entuzijastične za Evropu nego što je moja generacija nekada bila“.

„Čak ni mehanizmi koji su uspostavljeni kroz IPA ili kroz druge evropske mehanizme nisu uspeli da daju rezultate. U poslednjoj deceniji, mogu da govorim na primer o Kosovu, Dua Lipa sa Sani Hilom i Dokufest u Prizrenu su učinili mnogo više od bilo koje vlade da ujedine mlade ljude iz regiona i šire. Dakle, nedostaje političke volje u vladi, ali istovremeno, nedostaje jasnoća od same Evropske unije o tome kako će izgledati putna mapa evropskih integracija za Zapadni Balkan. Nažalost, videli smo vrlo malo koraka napred. Svi su imali očekivanja, uključujući i mene, da ćemo nakon ničim izazvane agresije Rusije i Ukrajine videti ponovno rođenje strateške Evrope koja bi bila spremnija za proširenje. Nažalost, vrlo malo od toga je postignuto“, rekla je ona.

Ovaj tematski forum je nastavljen panelom sa mladim ljudima, Ronom Ukimerajem sa Kosova, Hamzom Nuhiuom iz Severne Makedonije i Mojašem Kaščelanom iz Crne Gore, koji su razgovarali na temu „Mladi koji pokreću evropske integracije: izazovi i mogućnosti“.

Ovaj projekat će trajati šest meseci, a prva aktivnost počinje u Podgorici, nastavlja se u Prištini, a zatim u Skoplju, kao glavnim gradovima tri zemlje koje će biti uključene u ovaj projekat.

Ciljna grupa koja će biti uključena u projekat biće 60 mladih stručnjaka, predstavnika civilnog društva i medija koji se bave procesom pregovora o članstvu u EU u tri zemlje. Takođe, 15 novinara i drugih medijskih stručnjaka, 10 predstavnika državnih institucija odgovornih za integracije u EU, 15 organizacija civilnog društva.