Sportski komentar nije samo glas preko igre, to je umetnost koja zahteva pripremu, koncentraciju i veliku strast. Posao komentatora vas suočava sa izazovima, odgovornostima i emocijama koje prate ovu dinamičnu profesiju.

Od malih kabina za prenos do nesanih noći sa utakmicama koje traju satima, to su samo neke od peripetija pred kojima se nalaze oni koji izaberu ovu profesiju.

Jedan od sportskih komentatora na Kosovu, Gramos Pyla, u intervjuu za KosovaPress, govori o ozbiljnosti i odgovornosti koju posao komentatora zahteva, posebno u direktnim prenosima. Prema njegovim rečima, greške nemaju mesta, jer za razliku od rada u studiju, nema snimanja niti montaže.

„Apsolutno, posebno u tim prvim mesecima jer su sada komentarisanje i ovi prenosi uživo poslovi sa velikom odgovornošću. Margina za greške je veoma mala, da ne kažemo uopšte jer se te greške ne ispravljaju kako se to dešava u različitim studijima gde se snima i neke sekvence mogu vratiti unazad. Bilo je izazovno zbog te tečnosti govora, ritma, emocija, okruženja... Kabine su obično o ovom formatu neke male, neke veće i daju vam taj utisak da ste u tom zatvorenom okruženju, ali kada stavite slušalice i uđete u atmosferu igre, izgleda kao da ste na stadionu ili događaju bilo kog sporta koji komentarišete. Bilo je izazovno, ali kao što sam naglasio, imali smo veoma profesionalne ljude iza sebe. Kao i svaki komentator koji počinje, ima tu marginu gde može da napravi greške u nekim situacijama, ali sa iskustvom se sve to nauči“, kaže Pyla na početku.

Govoreći o pripremama pre utakmice, Pyla objašnjava da rad komentatora počinje mnogo pre njenog početka.

„Obično kada imamo prenos tokom dana, pripremamo se sat i po, moguće dva sata ranije, dolazimo do ovog dela gde ga vidite ovde. Ovo je kabina, imamo laptop ili računar, gde počinjemo traženjem nekih od najnovijih informacija, jer većina utakmica daje glavne osnovne informacije sat ili dva sata pre utakmice, recimo koji je igrač spreman, ko će igrati, ko može biti povređen tokom tog dela treninga, dok te osnovne statistike, tabele, koliko bodova imaju, koje su pobede, ovo možemo da pripremimo unapred kod kuće. Ali ideja je da se dođe do skoro kompletnih informacija, kojima ćete hraniti gledaoca tokom devedeset minuta“, kaže Pila.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja je o identifikaciji imena igrača na terenu. Pyla objašnjava da pamćenje imena igrača dolazi prirodno, pošto se mnogi timovi stalno komentarišu tokom cele godine, njihova imena postaju deo svakodnevne rutine komentatora.

„Često me pitaju 'da li se sećaš imena tamo dole?', ili 'kako se sećaš svih ovih imena?', jer, kao što sam istakao, postoji oko tri stotine prenosa koje prosečan komentator na platformi uspe da komentariše neke sportove... Kada imate tri stotine utakmica godišnje, skoro osamdeset procenata dana u godini, veoma je problematično da se svi ti igrači sete, ali ne zaboravimo da se utakmice počinju ponavljati. Na primer, ako tim izgubi od drugog tima, morate to komentarisati dvanaest, petnaest puta godišnje i nemoguće je ne naučiti sva imena igrača“, kaže Pyla.

Kada govori o nepristrasnosti, Pyla priznaje da komentarisanje timova za koje gaji simpatije zahteva visok profesionalizam. U slučajevima kada smatra da to može uticati na njegovu objektivnost, radije traži da uopšte ne komentariše tu utakmicu.

„Na međunarodnim fudbalskim utakmicama, često sam morao da komentarišem i reprezentaciju koju volim i tim koji mi se sviđa. Ideja je da se deo navijača ne prenese gledaocu. Nemam problem sa tim, kada uđem u ovu kabinu, ulazim u svoju profesiju i pokušavam da održim profesionalizam na najvišem nivou. U trenutku kada nisam mogao da komentarišem tim koji mi se sviđa, onda sam komunicirao sa našim menadžerom i rekao mu da mi ne dozvoli jer zapravo mogu da zvučim kao navijač tog tima“, izjavljuje Pyla.

Na kraju, on se osvrće na fizičke i mentalne izazove koji dolaze sa utakmicama koje idu u produžetke, posebno onima koje se igraju posle ponoći. Iako naporno, Pyla kaže da završne emocije utakmica i visok tempo drže komentatora živim do kraja.

„Kada dođemo do nastavaka, kako narod kaže u svetu, ja sam malo „Baksuz“ u ovom delu produžetaka, jer trećina utakmica meni ide u produžetke, posebno košarkaške utakmice... Normalno su zamorne, posebno kada imamo utakmice posle ponoći, NBA utakmice, koje je zaista veoma teško komentarisati po našem lokalnom vremenu, jer su posle ponoći i taj deo gde zaista spavamo i znamo da ima malo gledalaca koje vas prati, samo oni koji su najveći košarkaški fanovi, čak i kada utakmica ide u produžetke, traje oko tri sata, zaista je veoma zamorno, iako ovaj produžetak apsolutno ima tu privlačnost, jer je veoma dinamična utakmica, veoma zanimljiva i možda ovde, ovaj miks vas drži u životu, da ne gubite energiju, jer je veoma važno da u ovim zanimljivim utakmicama kraj bude mnogo energičniji od početka“, naglašava Pyla na kraju.

Sav taj umor i posvećenost, Pyla kaže da mu 15-minutna pauza u fudbalskoj utakmici pomaže, što, kako kaže, komentatori željno iščekuju.