Smatra se da će ruska vojna intervencija u Ukrajini verovatno ugroziti destabilizaciju Zapadnog Balkana. Da bi bile spremne za bilo kakvo narušavanje bezbednosti, od kosovskih institucija se zahteva veća spoljnopolitička dinamika i jačanje pozicije kod saveznika, a posebno kod NATO-a. Stručnjaci za međunarodne odnose kažu za KosovaPress da bi zemlja u ovom trenutku trebalo da uloži veće diplomatske napore za međunarodno osnaživanje. Univerzitetski profesor Dritero Arifi kaže za KosovaPress da bi ruska vojna intervencija u Ukrajini mogla imati uticaja na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. „Govorimo o međunarodnoj krizi koja bi mogla da nanese štetu procesu i međunarodnom poretku, gde se zasniva na liberalnim vrednostima i nezavisnim državama, gde moćne države ne napadaju i ne upadaju u druge nezavisne zemlje. Postojalo je razumevanje gde su se sve zemlje članice UN složile oko toga. Druga ruska okupacija Ukrajine potpuno je debalansirala međunarodni sistem i posledično će promeniti kurs Balkana. U ovom slučaju, kakav će uticaj imati na Zapadni Balkan, videće se u narednim danima... Glavni problemi i slabe tačke na Zapadnom Balkanu su Bosna i Hercegovina, Republika Srpska koja tu predstavlja veliki rizik, zavisno od toga kako će teći događaji, onda imamo nestabilnu Crnu Goru zbog srpske zajednice i smatra se da bezbednosne elemente u Crnoj Gori kontroliše srpska zajednica i to je opasnost čak i za jednu NATO državu kao što je Crna Gora i poznato je da Kosova krhka jer ima srpsku zajednicu, posebno na severu, gde naše prisustvo tamo nije mnogo“, rekao je on. Čak i bivši ambasador Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama Avni Spahiu kaže za KosovaPres da je u ovim okolnostima Kosovu potrebno puno međunarodno priznanje. „Potreban nam je dinamizam (spoljne politike) i Ministarstva inostranih poslova. Mislim da u okviru vlade MIP treba da bude najjače i najspremnije ministarstvo, jer se nalazimo u ključnom trenutku kada je Kosovu potrebno puno međunarodno priznanje u smislu suvereniteta i priznanja kao države. Zato je vreme da se i mi više potrudimo sa našim prijateljima. Zato što smo u nepotrebnoj i neshvatljivoj pasivnosti, jer naša diplomatija može više, jer imamo kapacitete“, kaže Spahiu. Pored toga, profesor Arifi kaže da institucije u zemlji treba da traže pomoć za jačanje vojske. On, međutim, nije veliki optimista u pogledu izgleda Kosova za članstvo u NATO-u, uprkos sadašnjim okolnostima. „Spoljna politika sada mora odmah da traži vojnu pomoć za jačanje vojske, ali i sopstvenim snagama i konkretnom pomoći, posebno od Sjedinjenih Američkih Država... Sada je krajnje kasno šta Kosovo može da uradi u diplomatiji, da ne zaboravimo da govorimo o međunarodnom sukobu i mi smo beznačajan problem. Ali na zemljama NATO-a i EU je da odluče da li žele da priznaju Kosovo. Oni su u stvari trebali juče da priznaju Kosovo i utrti put za članstvo u NATO“, rekao je on. Posle višemesečnih provokacija, 24. februara ujutru, Rusija je vojno intervenisala u Ukrajini, gde se vodi frontalni rat između dve zemlje. Rusku intervenciju osudile su zapadne zemlje i transatlantski savez uvođenjem sankcija ruskoj državi. Isto su uradile i institucije Kosova.