Od danas zemlja može izaći na izbore nakon što je Ustavni Sud objavio potpunu presudu u slučaju Etem Arifi. PUNA ODLUKA: , Podnosilac zahteva, Liburn Aliu i još 16 poslanika Skupštine Republike Kosovo, Ocena ustavnosti odluke Skupštine Republike Kosovo br. 07 / V-014, od 3. juna 2020. godine, o izboru Vlade Republike Kosovo KO95 / 20, Presuda doneta 21. decembra 2020., objavljena 6. januara 2021 Ključne reči: institucionalni zahtev, gubitak mandata, krivično delo, većina svih poslanika, prihvatljivi zahtev Zahtev se zasnivao na stavu 5 člana 113 [Nadležnost i ovlašćene stranke], Ustava, članova 42 [Pojašnjenje zahteva] i 43 [Rokovi], Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo, br. 03 / L-121, kao i u pravilu 74 [Zahtev u skladu sa članom 113. 5 Ustava i članovima 42 i 43 Zakona], Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo. Predmet zahteva bila je ocena ustavnosti Odluke Skupštine Republike Kosovo br. 07 / V-014, od 3. juna 2020. godine, o izboru vlade Republike Kosovo, kojim su podnosioci zahteva tvrdili da se ne pridržava stava 3 člana 95 [Izbor vlade], u vezi sa podstavom 6 stava 3. člana 70. [Mandat poslanika], Ustava. U naslovu - ZAKLJUČCI - ove presude, Sud je rezimirao suštinu predmeta i naveo sledeće: 28. marta i 20. avgusta 2019. godine, Etem Arifi je pravosnažnom presudom Apelacionog suda osuđen na godinu i tri meseca zatvora. 6. oktobra 2019. godine održani su vanredni izbori za Skupštinu Republike Kosovo. Etem Arifi se kandidovao i izabran za poslanika u Skupštini Republike Kosovo. 27. novembra 2019. godine, CIK je potvrdio izborne rezultate, a Etem Arifi je takođe bio na spisku ovlašćenih poslanika. 26. decembra 1919. godine održan je konstitutivni sastanak Skupštine na kome je potvrđen mandat Etema Arifija. Od tada je Etem Arifi nastavio da vrši funkciju poslanika, iako je osuđen na pravosnažnu sudsku kaznu, za krivično delo, na godinu i tri meseca zatvora. U ovom ustavnom zahtevu, 17 poslanika Skupštine Republike Kosovo osporilo je ustavnost Odluke Skupštine Republike Kosovo br. 07 / V-014, o izboru vlade, izdatom 3. juna 2020. Podnosioci zahteva tvrde da je predmetna odluka u suprotnosti sa Ustavom, odnosno tačkom 3 člana 95 [Izbor vlade], u vezi sa podstavom 6 paragrafa 3 člana 70 [Mandat poslanika] Ustava. To je zato što je, prema podnosiocima zahteva, Etem Arifi takođe učestvovao u postupku glasanja pobijane odluke, čiji je glas bio nevažeći zbog njegove kazne od jedne godine i tri meseca zatvora, pravosnažnom sudskom odlukom. Sud smatra da je osnovno pitanje sadržano u ovom zahtevu da li je Etem Arifi imao važeći mandat u vreme donošenja osporene Odluke o izboru vlade u Skupštinu (u kojoj je učestvovao). S tim u vezi, Sud je uzeo u obzir: odgovore koje su dostavile države članice Foruma Venecijanske komisije, stavove Venecijanske komisije; kao i dosadašnja praksa Skupštine Republike Kosovo za slične situacije. U vezi sa ustavnim i zakonskim odredbama u Republici Kosovo, koje pružaju odgovore na pitanja pokrenuta ovim zahtevom, Sud je utvrdio da: Član 71.1 Ustava, u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, predviđa da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika na izborima za Skupštinu ako je pravosnažnom presudom u tri slučaja osuđeno za krivično delo Poslednjih godina; Član 3 (6) Ustava predviđa da mandat poslanika prestaje ili postaje nevažeči ako je pravosnažnom presudom osuđen na jednu ili više godina zatvora. Ova ustavna definicija pojačana je članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika, članom 112.1.a Zakona o opštim izborima, kao i članom 25.1.d Poslovnika o radu Skupštine; Sud smatra da, u pogledu prava na kandidovanje na parlamentarnim izborima, članove 45, 55 i 71.1 Ustava treba čitati zajedno. Dakle, član 45. Ustava generalno se bavi izbornim pravima, predviđajući na opšti način da se oni mogu ograničiti sudskim odlukama, dok član 55 utvrđuje kumulativne uslove pod kojima Ustavom zagarantovana ljudska prava mogu biti ograničena. Dok član 71 Ustava - koji govori isključivo o „kvalifikacijama“ za kandidovanje za člana Skupštine - predviđa da svaki građanin Republike Kosovo koji ima osamnaest godina ili više i ispunjava zakonske kriterijume, može biti kandidat za poslanika . Ovi „pravni kriterijumi“, navedeni u članu 71. Ustava, definisani su Zakonom o opštim izborima, koji u članu 29.1 (k) jasno i izričito kaže da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika na izborima za Skupštinu, ako je pravosnažnom sudskom presudom u poslednje tri godine osuđen za krivično delo. Ova ustavna i zakonska definicija u skladu je sa praksom koju slede mnoge demokratske zemlje, kako je primećeno u relevantnim dokumentima Venecijanske komisije, kao i odgovorima država članica Foruma Venecijanske komisije. Sud naglašava da su gore navedene ustavne i pravne norme, koje se odnose na nemogućnost (neadekvatnost) da se kandiduje za poslanika na opštim izborima, kao i na prestanak ili nevaljanost mandata poslanika, kao rezultat zatvora za izvršenje krivičnih dela ne treba shvatiti kao samo sebi cilj. U suštini, ove norme nemaju primarnu svrhu kažnjavanja određenih pojedinaca sprečavanjem da vrše funkciju poslanika, već imaju za osnovnu svrhu zaštitu ustavnog integriteta i građanskog kredibiliteta u zakonodavnom telu, kao stuba parlamentarne demokratije. Sud smatra da je građanski kredibilitet u Skupštini Republike Kosovo povređen ako je - uprkos zabranama nametnutim članom 71. Ustava u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima - dozvoljeno da osvoji mandat i izvrši ga nekome ko je osuđen za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom koja je važila u Republici Kosovo. S tim u vezi, Sud skreće pažnju na Izveštaj Venecijanske komisije, koji kaže da je „zakonitost element vladavine zakona i podrazumeva da pojedinci i vlasti moraju poštovati zakon. „Vršenje političke funkcije od strane osoba koje su ozbiljno prekršile zakon ugrožava primenu ovog principa [vladavine prava], što je jedan od preduslova demokratije, a samim tim i demokratsku prirodu države“. (Vidite izveštaj Venecijanske komisije o izuzeću počinilaca nezakonitih dela iz parlamenta, CDL-AD (2015) 036, od 23. novembra 2018. godine, stav 168). U tom duhu, Sud smatra da je jasan ustavni zahtev sadržan u članu 71.1 u vezi sa članom 70.3 (6) Ustava, da je nespojivo sa Ustavom da neko pobedi i zadrži mandat poslanika ako je osuđen za krivično delo, pravosnažnom sudskom odlukom, kako je definisano ovim odredbama. Ovaj uslov je pojačan članovima 29 i 112 Zakona o opštim izborima, kao i članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika. Sud dalje primećuje da se činjenica da se član 70.3 (6) Ustava, član 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika i član 112.1 (a) Zakona o opštim izborima odnose na kaznu poslanika (tj. Na kaznu posle dobijanja mandata), odraz je pretpostavke da član 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, koji se zasniva na članu 71.1 Ustava, ne dozvoljava licu osuđenom na kaznu zatvora u poslednje tri godine pre izbora kandidovati se za poslanika i osvojiti mandat poslanika. Shodno tome, na osnovu jasnog jezika člana 71.1 Ustava u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, kao i podstav 6. stava 3. člana 70. Ustava, Sud smatra da nijedno lice ne može stekne i zadrži važeći mandat poslanika ako je pravosnažnom sudskom presudom osuđen za krivično delo predviđeno ovim odredbama, ako protiv njega postoji osuđujuća presuda koja je na snazi u Republici Kosovo. Sud primećuje objašnjenje CIK-a da prema presudi AA.-Uzh.nr.16 / 2017, od 19. septembra 2017. godine Vrhovnog suda, „nikome ne može biti uskraćeno pravo da učestvuje na izborima, ako je nije uklonjen sudskom presudom, što znači da kandidat mora biti proglašen krivim pravosnažnom presudom i sud mora izreći dodatnu kaznu „lišenje prava da bude biran“. Sud, međutim, smatra da Zakon o opštim izborima ne zahteva da osobe osuđene za krivična dela nužno budu osuđene na dodatnu kaznu „lišenja biračkog prava“, tako da im nije dozvoljeno da se kandiduju na parlamentarne izbore To je zato što se, prema članu 29.1 Zakona o opštim izborima, između ostalog, pružaju sledeća dva osnova: (i) lišenje prava da bude kandidat na izborima odlukom IPŽP-a i suda; i (ii) nemogućnost kandidovanja zbog pravosnažne presude u poslednje tri godine koja je proglašena krivom za krivično delo. To su različite / odvojene osnove zbog kojih nesposobnost / nepodobnost mogu biti kandidati. Sud smatra da je ovo tumačenje takođe u skladu sa srodnim čitanjem članova 45, 55 i 71. Ustava. Sud smatra važnim napomenuti da je kandidatura Etema Arifija na parlamentarnim izborima, izbor za narodnog poslanika i vršenje poslaničkog mandata - sve to nakon što je sudskom presudom osuđen na godinu i tri meseca zatvora - otkriti postojanje normativne nejasnoće i ozbiljne nedostatke u institucionalnim mehanizmima Republike Kosovo, koji su nadležni da garantuju zakonitost i ustavni integritet izbornih procesa i parlamentarne aktivnosti. Ova dvosmislenost je takođe očigledna u odgovorima relevantnih tela Skupštine i CIK-a. S tim u vezi, Sud naglašava potrebu da Skupština Republike Kosovo sa svojim odborima, u saradnji sa relevantnim institucijama, uključujući SSK i CIK, razjasni i konsoliduje međuinstitucionalnu saradnju i normativne aspekte koji imaju odnose se na izlazak na parlamentarne izbore i vršenje poslaničkog mandata od strane lica osuđenih za krivična dela. Ovo je neophodno da bi se izbegle paradoksalne situacije, sa ustavne tačke gledišta, kada se osobi, koja je pravosnažno osuđena pravosnažnom sudskom odlukom, predviđeno relevantnim članovima Ustava i zakona, dozvoljava da učestvuje na parlamentarnim izborima, da bude izabrana za narodnog poslanika, da mu se verifikuje mandat, kao i da i dalje obavlja funkciju poslanika u Skupštini Republike Kosovo, čak i dok izdržava zatvorsku kaznu. U međuvremenu, Ustav i relevantni zakoni postavljaju jasne normativne prepreke da spreče osobe osuđene na kaznu zatvora zbog počinjenja krivičnih dela, da budu birani za poslanike i da vrše mandat poslanika. U vezi sa izborom Vlade, Sud primećuje da, da bi Vlada bila izabrana, u skladu sa stavom 3. člana 95. Ustava, najmanje šezdeset jedan (61) član Skupštine mora glasati „za“ Vladu. U ovom slučaju, prema zvaničnim dokumentima Skupštine, Sud primećuje da je 3. juna 2020. šezdeset i jedan (61) poslanik glasao „za“ Vladu, odnosno za spornu odluku. Etem Arifi takođe je glasao za odobrenje osporene odluke. Nakon što je Sud utvrdio da je mandat Etema Arifija bio nevažeći pre glasanja o pobijanoj Odluci, ta odluka je dobila samo šezdeset (60) važećih glasova. Shodno tome, postupak izbora Vlade nije sproveden u skladu sa stavom 3. člana 95. [Izbor vlade] Ustava, jer Vlada nije dobila većinu glasova svih članova Skupštine Republike Kosovo. Sud primećuje da član 95 Ustava, kako se tumači kroz njegovu sudsku praksu, predviđa dva pokušaja izbora Vlade od strane Skupštine. U oba slučaja, vlada koja se smatra izabranom mora imati većinu glasova svih članova Skupštine, odnosno šezdeset jedan (61) glas. Ako Vlada nije izabrana ni nakon drugog pokušaja, član 95.4 Ustava predviđa raspisivanje izbora od strane predsednika Republike Kosovo. Sud podseća da je Vlada glasala odlukom br. 07 / V-014 Skupštine, od 3. juna 2020. godine, zasniva se na predsedničkoj uredbi br. 24/2020, od 30. aprila 2020. godine, izdat na osnovu stava 4. člana 95. Ustava, odnosno drugog pokušaja izbora Vlade. S tim u vezi, Sud podseća na tumačenje dato u presudi KO72 / 20, gde je rekao da će „izbori biti neizbežni u slučaju da vlada nije izabrana ni u drugom pokušaju, […] u kom slučaju, na osnovu u stavu 4. člana 95. Ustava, predsednik raspisuje izbore koji se moraju održati najkasnije četrdeset (40) dana od dana njihovog raspisivanja “. U svetlu ovoga, Sud primećuje da je u ovom slučaju pokrenut stav 4. člana 95. Ustava, prema kojem predsednik Republike Kosovo raspisuje izbore, koji se moraju održati najkasnije četrdeset (40) dana od dana njihovo proglašenje. Sud smatra važnim naglasiti da je svestan da je Etem Arifi učestvovao u drugim postupcima glasanja u Skupštini, iako nije imao važeći mandat. Međutim, na osnovu principa non ultra petita („ne dalje od zahteva“), Sud se ograničava na ocenu ustavnosti osporenog akta sa zahtevom koji je pred njim podnesen, naime Odlukom br. 07 / V-014, Skupštine Republike Kosovo, u vezi sa izborom Vlade Republike Kosovo. Sud smatra potrebnim da pojasni i da, na osnovu principa pravne sigurnosti, kao i činjenice da ova presuda ne može imati povratno dejstvo, odluke aktuelne Vlade ostaju na snazi, a Vlada ostaje na funkciji do u izboru nove Vlade​