“Finansijska i imovinska zahteva u dijalogu između Kosova i Srbije“ bila je tema razgovora koji je danas organizovao Demokratski institut Kosova, a bavio se pitanjima poput penzija, reparacija i spoljnog duga. Ova raspravlja dolazi u vreme kada su u okviru dijaloga između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, stranke započele diskusije na temu finansijskih i imovinskih zahteva. Izvršni direktor Fonda za Humanitarno Pravo na Kosovu, Bekim Bljakaj, rekao je da bi bila primerena akcija kosovske strane da se tema o reparaciji pokrene za pregovaračkim stolom. Rekao je da sve porodice kosovskih žrtava imaju pravo da traže odštetu od srpskih vlasti i rekao da rođaci ubijenih od strane srpske zajednice imaju pravo da to učine. Bljakaj: Porodice ovih 6.000 žrtava imaju pravo da traže odštetu od Srbije “U okviru projekta Kosovske knjige pamćenja, Fond za Humanitarno Pravo sa sedištem u Beogradu i Kosovski centar za humanitarno pravo identifikovali su 13.535 osoba ubijenih ili nestalih tokom perioda 1. januara 1998., 31. decembra 2000. Od toga je 10 hiljada 812 Albanaca i 2 hiljade 197 Srba, dok je 526 ostalih iz drugih zajednica koje žive na Kosovu. Kada je reč o Albancima, njih 8.676 su civili koji su ubijeni ili nestali tokom ovog perioda koji sam pomenuo. Dokumentirali smo oko 6 hiljada njih da su direktne žrtve akcija srpskih snaga, bile one vojne, policijske ili paravojne. Dakle, porodice ovih 6 hiljada žrtava imaju pravo da traže odštetu od srpskih vlasti.Kada je reč o žrtvama, ubijeni i nestali iz srpske zajednice, od 2 hiljade 197 od njih 1 hiljadu 198 su civili, a takođe bi njihove porodice trebale imati pravo da traže odštetu", rekao je on. Rekao je da čak 400 bivših zatvorenika koji su ilegalno držani u srpskim zatvorima imaju pravo da traže odštetu od Srbije. Bljakaj: Žrtve uglavnom imaju pravo na naknadu štete “U principu, žrtve uglavnom imaju pravo na naknadu štete koja im je prouzrokovana tokom oružanog sukoba, konačni sporazumi između strana u sukobu najbolji su mehanizmi da se žrtvama osigura naknada. Suprotno tome, ako odštete nisu uključene u sporazum, vrlo su male šanse da će žrtve jednog dana biti smisleno nadoknađene. Iako je lako predvidljivo da srpska strana u dijalogu u Briselu neće priznati da je prouzrokovala ove žrtve koje sam pomenuo, postoje ozbiljni izvori koji dokazuju da je Srbija počinila ta masovna kršenja prava albanskih civila. Kada je reč o ubistvima i nestancima Albanaca od strane srpskih snaga, tada najjači dokazi dolaze od Međunarodnog Krivičnog Suda za bivšu Jugoslaviju ... Pokretanje teme reparacija za pregovaračkim stolom bar za ove kategorije žrtava koje sam Pomenuo sam da se oni mogu dokumentovati, to bi bila odgovarajuća akcija sa kosovske strane “, rekao je. Rekao je da je za zločine počinjene na Kosovu do sada samo 65 osoba osuđeno pred pravdom, što prema njegovim rečima pokazuje da nema pravde za žrtve. Dok je bivši ministar Ekonomije i Finansija Ahmet Šalja na okruglom stolu govorio o spoljnom dugu, za koji je rekao da je Kosovo proglasilo nezavisnost uz obavezu da ću preuzeti sve dugove koji pripadaju Kosovu i da se potvrđuje da su došli na Kosovo . Sa ovom posvećenošću, rekao je da je Kosovo pokazalo institucionalnu i državotvornu zrelost. Šalja: Platio je rate za koje mislim da su godišnje oko 32 ili 35 miliona evra godišnje “Kosovo je redovno, vrlo ozbiljno, jer je ozbiljna država plaćala rate koje mi se čine oko 32 ili 35 miliona evra godišnje i siguran sam da ćemo na ovaj način i dalje biti veoma odgovorni ... U nekim od dugovi prema Pariskom klubu, Rimskom klubu i Londonskom klubu Kosovo se obavezalo da ćemo, šta god, i tako smo potpisali ugovor sa Nemačkom, na primer, takođe potpisati sporazum sa Japanom u kojem smo rekli da svaki cent ako se dokaže da je došao i narod Kosova je uslužen najboljim, odnosno u korist tog zajma mi ćemo vratiti taj dug. To je, na primer, bio preduslov da Nemačka daje i grantove i zajmove ... Niko ne može da potpiše u ime Kosova posle 10. juna 1999, i ni jedan dug ne pada od marta 1989. godine, kada je Kosovo izgubilo „Njegova autonomija do 10. juna ne može se smatrati legitimnom i kao takva je diskvalifikovana UNMIK-ovom Uredbom br. 1“, rekao je on. Šalja je takođe odgovorio o tome kolika bi mogla biti cifra ratne odšteter reparacije i penzije, za koje je rekao da treba biti oprezan u metodologiji izračunavanja. Šalja: Preko 250 milijardi evra izlazi “Sa istom metodologijom koju koriste međunarodne finansijske institucije, oni mi dolaze bez računanja štete u industriji, tako da uništene fabrike i bez njih vojska izlazi sa preko 250 milijardi evra, kategorisao sam ih u 25 kategorij”,rekao je on. Dok je univerzitetski predavač socijalnih politika Artan Mustafa na ovom okruglom stolu govorio o pitanju penzija. Mustafa: Ako Srbija tokom 90-ih nije pravilno nadoknađivala penzije, može se razgovarati “Ako Srbija tokom 90-ih nije pravilno obeštetila penzionere, to znači da postoje navodi da postoji 70 miliona evra koje je Srbija dugovala penzionerima tokom 90-ih kada im nije isplatila pravilno.s vremenom, možda se o tom periodu može govoriti. Dok, za posleratni period, to znači da Srbija može imati izjave prema Kosovu, u vezi sa ovim obavezama koje su postojale do ’89. Ali evo nekoliko zanimljivih trenutaka, zemlje regiona, posebno Hrvatska, na primer, neke su probleme rešile bilateralnim sporazumima, one na primer obaveze koje se odnose na civilno, vojno osoblje itd. Preuzela je država u kojoj ti bivši radnici sada žive. Takođe je za Kosovo vrlo specifična situacija jer je u to vreme bilo elemenata kolonijalizma, što znači da je učešće penzionera u 98-oj godini srpskih i crnogorskih penzionera iznosilo 35 procenata. „Siguran sam da će Kosovske delegacije moći da se suoče sa tim navodima“, rekao je on. Ova raspravlja je organizovana u okviru projekta „Promocija dobro obaveštenog procesa i učesnik u završnoj fazi dijaloga Kosovo i Srbija“ koji su podržali Švajcarska Ambasada i Nemačka Ambasada na Kosovu.