Kosovo se poboljšalo u mnogim oblastima kibernetičke sigurnosti i ima sveobuhvatno razumevanje postojećih nedostataka i mogućnosti za izgradnju kapaciteta poslednjih godina, kaže se u novom izveštaju o proceni kibernetičke bezbednosti.   Izveštaj koristi metodologiju Modela Zrelosti Kapaciteta  (MZK) za Sajber Bezbednost za nacije, koju je razvio Globalni Centar za Kibernetičku Bezbednost Univerziteta Okford (GCKBUO).   Ovo je druga takva ocena istraživača GCSCC-a na Kosovu, a izvršena je uz podršku Ministarstva Ekonomije i Životne Sredine. Prve aktivnosti su se odigrale 2015. godine, čime je Kosovo postalo prva zemlja na svetu koja je pilotirala CMM, a zatim prošla preispitivanje CMM-a.   Nova procena je otkrila da je Kosovo preduzelo kritične korake u izgradnji kapaciteta za sajber bezbednost, posebno treba imati na umu da je usvojilo svoju prvu Državnu strategiju za sajber bezbednost (SSK).   Izveštaj CMM za 2019. pokazao je da je BSK dao podsticaj ambicioznim zakonodavnim reformama, uključujući duboku reorganizaciju zakonodavstva o kibernetičkim kriminalu, izradu sveobuhvatnog pokrivnog zakona o sajber bezbednosti i stvaranje pravne osnove za identifikaciju kritične infrastrukture zemlje.   Istraživači su zaključili da se ovaj zamah mora održati kako bi se omogućila puna primena ovih zakonodavnih inicijativa. Isti značaj treba dati i osiguravanju da uspostavljene strukture poput KOS-CERT-a imaju na raspolaganju resurse i podršku kako bi ispunile svoje odgovornosti. Poslednja tačka odnosi se i na druge institucije kao što su Ministarstvo ekonomije, zapošljavanja, trgovine, industrije, preduzetništva i strateških investicija i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije kojima je potrebna dodatna podrška da bi se ublažio problem zadržavanja talenata na Kosovu i nedostatak kvalifikovanih profesionalaca u oblasti ITK i ciber sigurnosti.