Nijedna zemlja Balkana ne proizvodi dovoljno struje, ali samo se Kosovo suočava sa restrikcijama
Kosovo je jedina zemlja na Balkanu koja je od ponedeljka počela sa restrikcijama struje, 6 sati sa strujom i 2 bez nje.
Kao Kosovo koja nema kapacitete proizvodnje iznad 70 odsto za svoje potrebe, ni zemlje regiona, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija ne zadovoljavaju svoje potrebe za unutrašnje tržište više od 70-80 odsto i još nisu primenile trenutna ograničenja ili restrikcije u svojim zemljama.
U Severnoj Makedoniji, prema podacima Agencije za statistiku, 75,5 odsto domaće potrošnje pokriva proizvodnja. Isto tako, 70-75 odsto potreba za električnom energijom proizvodi se u Albaniji.
Zbog vraćanja buke generatora posle mnogo godina na Kosovu zbog početka restrikcije struje, bivši predsednik Privredne komore Kosova, Safet Gerdžaljiu, kritikovao je civilno društvo.
Prema njegovim rečima, „balkanska mafija” i takozvane ekološke patriote učinili su sve da Kosovo ne bude energetsko nezavisno.
Gerdžaljiu kaže da neko mora da snosi odgovornost za stagnaciju razvoja energetike na Kosovu.
„Energetsku bitku na Kosovu dobila je balkanska mafija na relaciji: London, Banjaluka, Beograd, Tirana i Priština, koje su Kosovo pretvorile u društvo zavisno od uvoza uprkos tome što ima rekordne rezerve uglja.. Ovome se pridružilo civilno društvo ili takozvani ekološki patrioti, koji su zaista učinili sve da Kosovo ne bude energetsko nezavisno. Ako niste energetski nezavisni, ne možete biti ekonomski razvijeni? Najveći paradoks je da se Kosovo graniči sa zemljama Zapadnog Balkana, gde Makedonija proizvodi 600 megavat sati struje na ugalj, Crna Gora proizvodi blizu 300 megavata struje na ugalj, Srbija skoro 5.800 megavata sati struje na ugalj i Bosna i Hercegovina blizu 3 hiljade megavata. I postavlja se pitanje da li privredu Kosova treba viktimizirati i uništavati za sredstva koja civilno društvo zarađuje da lobira protiv izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, a da danas zavisimo od uvoza. Dakle, treba li Kosovo izolovati zidom od ugljen-dioksida svih onih termoelektrana koje će doći na Kosovo. Verujem da je vreme kada neko treba da preuzme odgovornost za stagnaciju energetskog razvoja na Kosovu za ovu alarmantnu situaciju“, kaže on.
Gerdžaljiu kaže da, za razliku od Kosova, države regiona znaju kako da upravljaju situacijom energetske krize i da nemaju restrikcije struje.
„Dok su ekološki patrioti na Kosovu protiv uglja, Srbija i Severna Makedonija takođe nude mogućnosti da nabve ugalj i izvoze električnu energiju na Kosovo. Ako država ima sve ove prirodne resurse i zavisi od uvoza, neko mora da odgovorna. Dakle, sve dok ove imaju proizvodne kapacitete, lakše im je da upravljaju situacijom i nemaju restrikcija. Ali, najveća zabrinutost je što je Kosovo došlo pred završen čin, ima samo dve alternative, ili da enormno poskupi struju, koja danas na međunarodnom tržištu iznosi oko 450 evra po megavatu, ili da krene sa restrikcijama. A ako budemo imali restrikcije u avgustu, kaka će biti u novembru i decembru“, kaže Gerdžaljiu.
Bivši predsednik PKK-a, Gerdžaljiu takođe govori o proizvodnim kapacitetima Kosova i država u regionu. Zbog remonta nekoliko blokova, KEK ovih dana ne može da proizvede više od 507 megavata energije na sat.
„Kosovo, Albanija i Makedonija proizvode minimalno 70 do 80 odsto svojih potreba za svoja tržišta, ali Kosovo se trenutno nalazi u krizi, jer su termoelektrane A i B u remontu i zbog toga se teško odvija proizvodnja, a ovo još više povećava zavisnost Kosova od uvoza.
Kako se navodi u saopštenju KOSTT-a, uputstva za restrikcije snabdevanja ostaju na snazi do stabilizacije situacije, što podrazumeva obezbeđivanje električne energije neophodne za pokrivanje potrošnje od strane odgovornih operatera na tržištu: javnog snabdevača (KSCO) i Operator distributivnog sistema (KEDS).