Dijalog između Kosova i Srbije smatra se neuspehom tokom 2020. godine. Iako je bilo proglašeno da bi to mogla biti godina konačnog sporazuma, to nije postignuto, iako je sporazum između dve države potpisan u Vašingtonu. Neke političke stranke kažu da je Kosovo izgubilo istorijsku priliku da postigne međusobno priznanje tokom protekle godine, dok LDK kao vladajuća stranka procenjuje da je dijalog dobio veliki zamah 2020.godine. A civilno društvo i u budućnost vidi dijaloga kao nejasan, nakon novih izbora koji bi trebalo da budu održani početkom 2021.godine U Pokret Samoopredelenja kažu da dijalog koji je vodila Hotijeva vlada nije doneo ništa dobro zemlji. Članica rukovodstva ove stranke Fitore Pacoli kaže za KosovaPress da što se tiće dijaloga vezano sa priznanjem Kosova od strane Srbije propao. Takođe je pesimistična i za primenu sporazuma iz Vašingtona. Pacoli: Dijalog u vezi sa priznavanjem Kosova od strane Srbije je propa „Dijalog je odavno propao, propali su većina sporazuma sklopljenih u prvoj fazi. Većinu nije sprovela Srbija, neki na kosovskoj strani su sprovedeni. Dakle, ništa se nije promenilo na terenu, smatramo da je dijalog u vezi sa priznavanjem Kosova od strane Srbije propao, ovaj dijalog ne vodi Kosovo ka priznanju i članstvu u EU. Ovaj dijalog je dodatno potonuo Kosovo, tako da se mora što pre zaustaviti jer nam je potrebna druga politička klasa, vlada sa legitimitetom koja vodi zemlju napred. [...] Ovim sporazumom koji potpisan u Vašingtonu ne očekujemo ništa, očekujemo novi nastavak sa američkim predsednikom“, kaže Pacoli. Kritikama za dijaloga izrazili su se u PDK, gde članica predsedništva Bljerta Deljiu kaže da je zemlja izgubila istorijski slučaj za konačni sporazum tokom 2020. godine. Deljiu: Izgubili smo istorijsku priliku za konačni sporazum 2020. godine „Kao PDK smatramo da smo izgubili istorijsku priliku za konačni sporazum 2020. godine. To je sporazum koji je široko proglašen i o kojem se raspravljalo na svim nivoima. Stoga kažemo da smatramo da kasnimo u ovom pravcu, 2021. godina bi trebalo da bude godina kada završavamo ovaj dugi maraton dijaloga koji je Kosovu uzeo puno energije i vremena i neophodno je jednom zauvek da obezbedimo obavezujući konačni sporazum za obe strane i međusobno priznavanje što je naš glavni uslov, a zatim sedište u UN-u “, kaže ona. Ali u LDK, vladajućoj stranci, kažu da je proces dijaloga lagano poguran napred , iako nije postignut konačni sporazum. Član Opšteg Saveta LDK, istovremeno poslanik poslednjeg zakonodavstva u Skupštini, Faton Bisljimi, kaže da je sam Vašingtonski sporazum istorijski. Bisiljmi: Bio je veliki napredak u procesu dijaloga, posebno u poslednjih godinu dana „Došlo je do velikog napredka u procesu dijaloga, posebno u poslednjih godinu dana. Vašingtonski sporazum je istorijski sporazum, ne kažem da se oni ni u jednom trenutku ne sprovode. Znate da su odmah postojale najmanje dve visoke državne delegacije predstavljene od mnoge američkih saveznih agencija koje su bile na Kosovu i u Srbiji. Oni vrše neophodne pripreme za početak primene sporazuma o ekonomskoj normalizaciji. Kosovo ima koristi od Vašingtonskog sporazuma, uprkos bilo kakvim kritikama koje bi mogle biti upućene tekstu sporazuma. Zaključci sporazuma i činjenica da smo uspeli da sedimo u Beloj Kući sa Srbijom bili su istorijski za Kosovo u smislu koristi koje je Kosovo dobila od ovog sporazuma“, rekao je on. Poslanica koja predvodi Komisiju za Spoljne Poslove, Time Kadrijaj, iz AAK-a kaže da je Kosovo imalo koristi od sporazuma iz Vašingtona. Kadrijaj; Vašingtonskim sporazumom Kosovo je imala koristi „Barem ono što je postignuto u Vašingtonu su oni ekonomski sporazumi, koji ako se primene, imaju koristi za Kosovo. Ali mi nemamo nikakav sporazum postignut u Evropskoj uniji’’, rekla je. Ali civilno društvo jedinu pozitivnu stvar u 2020. godini u pogledu dijaloga, vide povratak strana za sto. Arber Fetahu iz Grupe za Pravne i Političke Studije kaže da je ove godine u okviru dijaloga bila godina rasprava, a ne opipljivog rezultata. Fetahu: Ponovo se potvrđuje da je kraj dijaloga nejasan, a i njegova budućnost je nejasna „Osim povratka dve strane za sto, nismo videli ništa značajnije i veće od ovog dijaloga. Otvorene su mnoge teme, razgovarano je o mnogim oblastima, uključujući tehničke teme ranije postignutih sporazuma. Ova godina bila je više godina rasprava, ali bez opipljivog rezultata. Vašingtonski sporazum je takođe proglašen takvim, ali zaključci iz tog sporazuma bili su gotovo minimalni, u poređenju sa očekivanjima kosovske strane. Ponovo se potvrđuje da je kraj dijaloga nejasan, a i njegova budućnost je nejasna“, rekao je on. Dijalog Kosova i Srbije, posle pauze od oko dve godine, nastavljen je u julu ove godine, nakon ukidanja mera reciprociteta i takse od 100 odsto na srpsku robu. Prošle godine bila su dva fizička sastanka premijera Hotija i predsednika Srbije Vučića u Briselu, jedan u Vašingtonu i virtuelni sastanak na pariskom samitu. Dok se 6 sastanaka održalo na nivou stručnjaka. Osim sporazuma iz Vašingtona, za koji se govorilo da je ekonomskiji, ali koji je takođe imao i politička pitanja, nije postignuto međusobno priznanje. Iako su prošla oko četiri meseca otkako se Hoti i Vučić nisu sastali nakon razlika oko uspostavljanja Zajednice srpskih opština na Kosovu.