Više od 60 krivičnih prijava protiv javnih funkcionera podnelo je Državnom tužilaštvu ove godine Agencija za sprečavanje korupcije. Ovi slučajevi se uglavnom odnose na netačnosti identifikovane tokom verifikacije imovinskih deklaracija podnetih prošle godine. Iako se procenjuje da sudovi prioritetnije tretiraju predmete koje su dobili od tužilaštva prema oceni monitora rada pravosudnih institucija, ima još dosta toga da se uradi.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije (APK) Ill Buleškaj saopštio je da je nakon isteka roka za prijavu imovine, koji je bio otvoren do kraja marta, oko 4.700 javnih funkcionera prijavilo imovinu za 2022. godine, dok 20 javnih funkcionera ovaj period nije iskoristilo da ispuni obavezu.

Neprijavljivanje imovine od strane državnih funkcionera na Kosovu, prema Krivičnom zakoniku, kažnjava se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine, ali do sada ni u jednom slučaju nije izrečena kazna zatvora. Kazne su od 30 odsto mesečne zarade do 500 evra.

Buleškaj kaže da do sada nisu izricali nikakvu kaznu, jer rade konačnu proveru javnih funkcionera koji nisu prijavili imovinu.

„Prošle godine prijavilo se oko 4.700 javnih funkcionera, koji su bili u obavezi da redovno prijavljuju svoju imovinu. Pored njih, ima 20-ak koji se to nisu na vreme prijavili, ali radimo konačnu verifikaciju, da li su u formi koja nije elektronska, koja je ovog puta bila glavna... Do sada nismo izrekli nijednu novčanu kaznu. Mi smo u procesu verifikacije. Verujem da ćemo onima koji rezultuju da nisu prijavili ni u kom obliku, prve kazne izdati od sledeće nedelje. Kazne nisu male, one su 30 odsto mesečne plate do 500 evra“, kaže Buleškaj i dodaje da je elektronski sistem olakšao proces.

Nakon provere imovine i konstatacije da postoji nesaglasnost sa prijavljenim i nalazima, Buleškaj kaže da su za period od 1. januara do 31. marta ove godine tužilaštvu dostavili značajan broj predmeta.

„Ove godine smo Tužilaštvu predali 60 predmeta, što nije baš veliki broj, ali je važno. Ovi slučajevi su uglavnom proizašli iz provere imovine koja je obavljena krajem prošle godine i nakon utvrđivanja neslaganja, procesa istrage ovih slučajeva i svih onih koji nisu mogli da se zatvore zbog velikih razlika u deklaraciji imovine, prosledili smo ih Državnom tužilaštvu na istragu“, kaže Buleškaj.

I pored malog broja državnih funkcionera koji ne prijavljuju svoju imovinu, vršenje dužnosti od strane APK i podizanje optužnica, male kazne i uglavnom uslovne od strane sudova, prema monitorima rada pravosudnih institucija, negativno utiču na rezultate.

Izvršni direktor Kosovskog instituta za pravosuđe Ehat Miftaraj kaže da kazne bez pravnih posledica ne postižu efekat, zbog čega je usvojen Zakon o prijavljivanju imovine.

„Činjenica da imamo veliki broj ministara koji nisu prijavili, to nekako pokazuje koliko malo poštovanja ova vlada ima prema vladavini prava, prema ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz zakona... Mora se menjati praksa. , da se promeni standard gde ministri, zamenici ministara nemaju nikakvog poštovanja prema prijavljivanju imovine i nekako to ignorišu i ne prijavljuju je. S druge strane, još jednu kritiku treba uputiti samim sudijama koje, izgleda, proglašavaju nevažećim ceo ovaj zakon ili odredbe koje se odnose na prijavljivanje imovine kroz kazne novčanim kaznama. Kada se zna da novčane kazne nemaju nikakve pravne posledice, na neki način sabotiraju politike koje usvaja Skupština, sabotiraju obaveze koje proizilaze da se održi integritet najpre javnog funkcionera, ali i službe koju predstavljaju., kaže on.

U međuvremenu, direktor APK Ill Buleškaj kaže da ima i slučajeva koji su se žalili sudu

„Nije da smo zadovoljni, ali vidimo napredak u rešavanju ovih slučajeva od prošle godine. Ovo je prvi put da imamo ’feedback’ ili povratne informacije o tome šta se dešava sa svim ovim krivičnim prijavama. Počeli smo da koristimo i žalbeni mehanizam u Apelacionom sudu na krivične prijave, koje su, po našem mišljenju, neosnovano odbačene. Imamo najmanje dva predmeta na koja smo se žalili Apelacionom sudu i zato što su bili zaključani a po našem mišljenju, zaključeni su bez prava“, dodaje on.

S druge strane, direktor IKD-a kritikuje i Tužilaštvo za koje kaže da koristi dvostruke aršine.

„Na osnovu našeg praćenja, Tužilaštvo ima dvostruke aršine, gde se za identičan slučaj, ako se radi o državnom tužiocu koji ne prijavi uredno svoju imovinu, isti se amnestiju i istraga protiv njega se obustavlja, dok za policiju ili za druge funkcionere imamo optužnice. Dakle, s tim u vezi, čak i ako pravilno radi sistem, kada isti treba da se sprovodi od policije, sudova, tužilaštva, onda se ti problemi i razlike uočavaju. Uočava se dvostruka politika, gde se u pojedinim slučajevima amnestuju, u nekim slučajevima primenjuje se zakon kako je predviđeno“, kaže on.

Od javnih funkcionera, koji su osuđeni sudskom odlukom, od njih se traži da podnesu ostavke na svoje funkcije jer se procenjuje da svako kršenje može da naruši imidž institucija zemlje u javnosti.

Viola Bunjaku iz pokreta Fol smatra da svi državni funkcioneri koji su dobili pravosnažnu odluku suda o svojoj krivici za krivično delo korupcije treba da podnesu ostavke.

„Državni funkcioneri, koji još nisu prijavili imovinu, mislim da postoje zakonske odredbe Zakona o prijavljivanju imovine, gde se kažnjavaju novčanom kaznom do 500 evra za one koji nisu prijavili imovinu, ali kada krivična dela izađu na videlo o korupciji, koja se može izvesti pred sudom, mislim da ti javni funkcioneri koje je sud osudio za krivično delo korupcije onda mislim da treba da se udalje sa posla“, kaže ona.

Uprkos izazovima, direktor Agencije za prevenciju korupcije Ill Buleškaj kaže da kao agencija rade najbolje moguće.

„Agencija radi dobar posao, ne mogu da kažem da radimo odlično, jer nemamo ni uslove, ni ljudske resurse, ni druge tehničke uslove za odličan posao. Ali napredak ima. Ako smo ranije imali dobar posao, od prošle godine smo uradili veoma dobar posao. Došlo je do udvostručenja učinka Agencije u rešavanju predmeta. Mi kao Agencija smatramo da je odugovlačenje u rešavanju predmeta oblik uskraćivanja prava tom službeniku da se njegov predmet reši u određenom roku“, kaže Buleškaj.

Iz Glavnog državnog tužioca saopštavaju da su od Agencije za sprečavanje korupcije dobili ukupno 254 predmeta.

„Od toga, 212 predmeta se odnosilo na krivično delo neprijavljivanje ili lažno prijavljivanje imovine, prihoda, poklona, druge materijalne koristi ili finansijskih obaveza, iz člana 430. Krivičnog zakonika Republike Kosovo i 42 slučaja u vezi sa informacijama ove prirode. Ovi predmeti iz Kancelarije Glavnog državnog tužioca procesuirani su po mesnoj i predmetnoj nadležnosti u svim nadležnim tužilaštvima. Prema dostavljenim informacijama, podignuto je 15 optužnica, a ostale su na čekanju. U međuvremenu, u prva 3 meseca 2023. godine, PPN-APK je primio ukupno 58 slučajeva, od čega 47 krivičnih prijava i 11 informacija.

Prema APK-u, tokom prošle godine sudovi su rešavali ukupno 38 predmeta, od kojih su za 37 doneli krivične odluke.

Napomena: Ovu priču je proizvela NVO „Centar za inovacije i razvoj“ uz finansijsku podršku EULEKS-a na Kosovu. Njegov sadržaj ne odražava nužno stavove i mišljenja EULEKS-a na Kosovu.