Parlamentarna istražna komisija o procesu licenciranja, rada, nadzora i primene hidroelektrana na Kosovu intervjuisala je danas direktora kompanije „Eurokos“ Ilber-a Šamoli-a, koja se bavi istraživanjem izgradnje energetskih kapaciteta „Hidros“ i direktora kompanije "Hidroline", Muhamer Ibrahimi. Direktor "Eurokosa" Ilber Šamoli, koji ima šest hidroelektrana, rekao je da je ova kompanija ispoštovala sve potrebne procedure za opremu sa dozvolama i relevantnim dokumentima i da u ovoj kompaniji nije bilo korupcije. Rekao je da je za dostavljanje svih ovih dokumenata potrebno dovršiti neke tačke za koje niko nije mogao da garantuje da će se sprovoditi, te da je bilo korupcije, sprovedene bi bile i procese koji su započeti od 2009 godine, koji još uvek nisu završeni. Član komisije Besa Gadžerri pitala je Šamoli-ja da li je postojala nemarljivosti od institucije u pružanju licence ovim kompanijama, dok je Šamoli rekao da je bilo zanemarljivosti koje su rezultirale velikim gubicima. Šamoli: U hidroelektranama nije bilo korupcije „Tačno je da nije bilo korupcije, ali bilo je kašnjenja, što je zapravo tiha korupcija. Istina je da je bilo nemara ... Imao sam prvog investitora iz Švajcarske koji se povukao zbog toga. Povukao se, jer zakon predviđa 45 dana, a trajalo je već godinama, ali mi smo kao kompanija sačekali dok nam se ne dostave potrebni dokumenti. Bilo je veoma velikih kašnjenja i imali smo gubitke“, rekao je Šamoli. Šamoli je rekao da bi se, ako bi ova kompanija imala institucionalnu zaštitu, mnogo posla radilo ranije, jer je bilo slučajeva da su ljudi za eksproprijaciju zemljišta tražili različite iznose novca, što je uzrokovalo kašnjenja do 17 meseci i gubitak miliona. Šamoli: Imali smo milionske gubitke zbog nemara institucija „Zemlju smo potpuno eksproprisali. Ko god je imao primedbe na vrednost cene, treba reći da je tu vrednost postavilo Ministarstvo Finansija, onaj ko je imao žalbu obratio se sudu i ako je bio u pravu dobio je potpunu nadoknadu. Što se tiče opština Štrpce i Kačanik, nismo imali opštinsku podršku i tu smo imali problema i morali smo da se lično pozabavimo sa svakim stanovnikom sela gde je trasa prolazila i sa svima onima kojima je trebalo da im se da šta su tražili, uzvratili smo im 10 puta jer smo bili prisiljeni, nismo imali institucionalnu zaštitu. Da je postojala institucionalna zaštita, posao bi bio završen mnogo lakše ... Uzmimo jednostavan primer. Tražio je 10 hiljada evra da prođe kroz njegovu zemlju, a rođaci su se okupili: zašto 10 hiljada? Traži mu 50 hiljada inače ne daj mu da prolazi. Dakle, procenjuje se da je za godinu dana postavljena hidroelektrana, ali imali smo kašnjenja 17 meseci, zakašnjenja od 17 meseci 1 milion 800 hiljada u banci sam platio samo kamatu u obliku gubitka “, rekao je Šamoli. Šamoli je rekao da je umešanost politike, ali i netačno izveštavanje civilnog društva prouzrokovalo velike probleme u hidroelektranama, čak optužuje jednog poslanika da je pokrenuo zakon zbog neizdavanja dozvola za hidroelektrane. Šamoli: Upletenost politike nanela je štetu „Što se tiče političkih partija i politike, u trenutku kada se politika pomeša, problemi su počeli. To je sporazum kada je sklopljen za vladu, gde je deo sporazuma jedan od poslanika koji je bio iz bošnjačke zajednice pokrenuo inicijativu da se za hidroelektrana ne daje nikakva dozvola i saglasnost ni za jednu hidroelektranu. "Problem hidroenergetskog procesa tamo je započeo, a drugi problem je civilno društvo koje nije korektno, jer glavni problemi nisu ekološki i nisu hidroelektrane, jer je grehota što se sve baca u reke, a civilno društvo to nikada nije naglašavalo." rekao je Šamoli. Član ove komisije Salih Ziba rekao je kako se zove javna ličnost koja je inicirala da se ne daje dozvolu za hidroelektrane. Šamoli: Duda Balje „Javna ličnost je Duda Balje“, kaže on. Komisija je razgovarala i sa direktorom kompanije „Hidroline“ Muhamerom Ibrahimijem, koji je takođe rekao da postoje prepreke i nemar države za pružanje dokumenata. Ibrahimi: Hidroelektrane su tek sada počele biti opremljene ekološkim dozvolama „Ministarka Albena Rešitaj je 2017. donela odluku da obustavi sve aktivnosti. Tada su obustavljeni i naši zahtevi za ekološke dozvole i drugi zahtevi. Završetak administrativnih procesa ostao je u nadležnosti ekološke dozvole. Na vreme smo podneli zahtev za ekološke dozvole, ali još uvek nismo dobili radnu dozvolu. Ovaj proces je odložen. Bila je 2017. godina kada je odluka doneta, što nije bila odluka nego samo putem e-maila, gospođa Albena Rešitaj i proces su ostali do pre nekoliko meseci kada je dokumentacija za hidroelektrane počela da se preispituje“, rekao je Ibrahimi. Član komisije Besa Gadžeri pitala je Ibrahimija da li Kosovo ima resurse vode za proizvodnju električne energije. Potonji je rekao da su vodni resursi ograničeni u smislu proizvodnje električne energije. Ibrahimi: Vodni resursi su ograničeni na Kosovu „Kosovo ima ograničene resurse vode za proizvodnju električne energije. Kad kažem ograničeno, radi se o projektima na kojima smo radili. Na nivou Kosova postoje ograničeni vodni resursi“, rekao je Ibrahimi. Ibrahimi je rekao da su hidroelektrane opremljene sa četiri dozvole sa 20-godišnjim rokom, dok su druge kompanije kojima su dozvole date kasnije, opremljene kratkoročno.​