Tri sednice kosovske skupštine nisu održane ove nedelje zbog nedostatka kvoruma. Poslanici nisu učestvovali na vanrednoj sednici sazvanoj za glasanje o Nacrtu zakona o ekonomskom oporavku u drugom čitanju, u sali u vreme kada je trebalo da se glasa bilo je samo 31 poslanik, koji kao kao posledica nije usvojen po drugi put. Nedostatak kvoruma u ​​procesu glasanja prati ovo zakonodavno telo Skupštine Kosova, koje je uticalo da ostanu nedovršene tačke od avgusta. Nacrti zakona i rezolucije iz različitih interpelacija premijera uopšte nisu uspeli da se stave na glasanje zbog nedostatka kvoruma. Dok od pozicije optužuju opoziciju za bojkot glasanja, opozicione stranke izjavljuju da nije njihova dužnost osigurati kvorum za vladajuću koaliciju. Poslanik Pokreta Samoopredelenja Eman Rahmani kaže da zemlja treba da ide na izbore kako bi imala vladu i skupštinu koja može da obavi posao onako kako treba. On kaže da nije njihova obaveza da čine brojeve vladi. Rahmani: Vlada nema brojeve u Skupštini „Ovo je pokazatelj da ova vlada, osim što nema legitimitet, nema ni brojeve u Skupštini za donošenje nit jednog zakona. Zemlja treba što pre da ide na izbore da ima Skupštinu i vladu koja ima većinu u Skupštini i zakoni se donose i posao se radi onako kako treba, mi vidimo da nema kvoruma, ova vlada nema ni brojeve, ona nema predstavu šta da radi u ovoj teškoj situaciji kroz koju prolazi Kosovo. „[..] Nismo ovde da bismo činili brojeve vladi, mi smo ovde da izvršimo svoj mandat koji imamo, mandat da kada je u interesu građana da glasamo“, kaže on. Dok je Demokratska Partija Kosova ove nedelje obustavila rad u Skupštini nakon nedavnih događaja Specijalnog Suda. Prema rečima poslanika ove stranke Gazmenda Bitićija, to je razlog što su ove nedelje bili odsutni u Skupštini Kosova, dok naglašava da je dužnost vladajuće koalicije da obezbedi kvorum za održavanje sednica Skupštine. „Poznato je da ove nedelje PDK nije učestvovao ni u jednom radu Skupštine ili u parlamentarnim komisijama nakon situacije stvorene sa Specijalnim Sudom. Takođe, vladajuća koalicija treba da zna da je njihova obaveza da formiraju kvorum, ostale optužbe protiv opozicionih partija optužbe su samo da bi skrenule pažnju sa odgovornosti koju ima. Oni moraju snositi odgovornost koja im pripada, zbog koje su pozvani i ko je formirao vladu“, rekao je Bitići telefonom. S druge strane, poslanik LDK, Faton Bisljimi, kaže da poslanici svih političkih partija imaju odgovornosti pred građanima i da treba da učestvuju na sednicama Skupštine. Bisljimi: Poslanici u Skupštini Kosova odgovorni su svom biračkom telu „Vladajuća koalicija sastoji se od nekoliko stranaka, ja mogu da govorim i mogu da preuzmem odgovornost samo ako LDK ne može da učestvuje na zasedanju u velikom broju. Rekao sam i ponavljam da je velika većina poslanika LDK bila na svim ovim sednicama. Nadamo se da će se razumevanje ostalih partnera u koaliciji da se vrate odgovornosti koju imaju, na kraju oni imaju tu odgovornost pred građanima Kosova, a ne pred koalicijom. Poslanici u Skupštini Kosova odgovorni su svom biračkom telu, pre svega odgovorni su za poverenje koje su dobili od ovih građana.[...] Sledeće nedelje Skupština će se vratiti u normalu, jer ima mnogo posla da se uradi, već nekoliko nedelja postoje nedovršena zasedanja i poslednje je vreme da se ona završe“, kaže on. Rad ovog zakonodavnog tela kritikuju i organizacije koje se bave praćenjem rada Skupštine Kosova. Eugen Cakoli iz Demokratskog Instituta Kosova kaže da je ovo zakonodavno telo od samog početka bilo okarakterisano neuspehom na sednicama zbog nedostatka kvoruma. Kaže da je direktna odgovornost vladajuće koalicije da osigura barem prostu većinu u Skupštini. Cakoli: Brojevi u Skupštini, odgovornost vladajuće koalicije „S tim u vezi, vredi napomenuti činjenicu da je direktna odgovornost vladajuće koalicije, odnosno parlamentarne većine, da prisustvuje većina od najmanje 61 poslanika o pitanjima koja oni donose Skupštini na glasanje i da glasaju. Videli smo da se to do sada nije dogodilo i u mnogim slučajevima pozicija je opoziciju optuživala za destruktivno ponašanje, mada smatram da do ovog ponašanja opozicije i sama pozicija ima ulogu, jer je u mnogim slučajevima to pokazano, recimo ", arogantan sa opozicijom, bez obzira na to što pitanja ili amandmane koji su oni predložili ne uključuju u zakone", kaže on. Da bi rad kosovske skupštine mogao pravilno da funkcioniše, Cakoli kaže da ili zemlja mora da ide na izbore, ili da se razmotri mogućnost proširenja vladajuće koalicije. Cakoli: Nijedna zakonska inicijativa ne može biti odobrena u Skupštini bez pomoći opozicije „Evidentno je da nijedna zakonska inicijativa ili nacrt zakona ne može biti odobren u Skupštini od pozicije bez pomoći opozicije. I s tim u vezi, verujem da postoje dve moguće varijante, na prvom mestu je mogućnost proširenja koalicije ili čak izlazak na izbore. Pošto neuspeh Skupštine tačnije u periodu pandemije, kada je  građanima bilo najpotrebnije da vide ruku Skupštine da uslovno kažemo da im pruži potrebnu pomoć, Skupština se bavila drugim pitanjima, sa optužbama,koristeći vanparlamentarni jezik i nije uspela da odgovori na neprestane građanske zahteve da se pronađe neka vrsta konsenzusa u ovoj vrlo osetljivoj situaciji za zemlju“, kaže Cakoli. U sredu ove nedelje trebalo je da bude održana vanredna sednica za usvajanje Nacrta zakona o ekonomskom oporavku u drugom čitanju, ali je u sali bio samo 31 poslanik, čime nisu uspeli da glasaju po drugi put. Isti predlog zakona uspeo je da bude izglasan u prvom čitanju tek osmi put. Istog dana bio je nastavak plenarne sednice sa tačkama koje nisu završene sa prethodnih sednica, ali koje nisu uspele da se održe. Nedostatak kvoruma doveo je do neuspeha sednice u četvrtak na kojoj je u dve interpelacije pozvan premijer zemlje Avdulah Hoti.