Politički prkosi i nedostatak konsenzusa pratili su stranke na Kosovu i ove godine. Politički spektar u zemlji nije našao saglasnost i jedinstvo ni u jednoj od tema od nacionalnog interesa. Dijalog sa Srbijom, evrointegracije i izbor predsednika bile su teme koje su dodatno polarizovale političke partije na Kosovu, iako zahteva široko pomirenje. Međutim, neposredno pre raspada sedmog parlamenta, parlamentarne stranke jednoglasno su odobrile budžet za 2021.godinu. Među razlozima koji su pogoršavali odnose među strankama smatra se prekid saradnje i često rušenje vlada. Ekskluzivna direktorka Grupe za Pravne i Političke Studije, Arbereša Lodža, kaže za KosovoPress da je politička polarizacija proizašla više iz krhkosti brojeva koje je imala Hotijeva vlada, a zatim se to manifestovalo u nedostatku institucionalne stabilnosti. Lodža: 2020. godinu karakteriše nedostatak sporazuma političkog spektra „Kao što se dešavalo prethodnih godina, i 2020. godinu karakteriše nedostatak sporazuma političkog spektra, posebno o važnim pitanjima. Ovo je proizašlo iz krhkosti brojeva Hotijeve vlade, a zatim se manifestovalo u nedostatku institucionalne stabilnosti. Znam da je trebalo dva meseca da se pregleda budžet i skoro šest meseci da se donese Zakon o ekonomskom oporavku kako bi se pomoglo preduzećima i građanima. „Naravno, nedostajao je konsenzus po pitanju dijaloga i drugim važnim pitanjima“, rekla je ona. Eugen Cakol iz KDI povezuje nedostatak konsenzusa i degradiranje debata i jezika između partija, posebno LVV i LDK, sa svrgavanjem vlade Kurtija. Cakoli; Nedostatak konsenzusa između strana fenomen je koji prati Kosovo već nekoliko godina „Uticao je da bude prekretnica u daljoj polarizaciji političkog spektra, a posebno u odnosima između LDK i LVV kao dve najveće stranke. S tim u vezi, takav zaoštreni pristup i odnosi koji su se u većini slučajeva pogoršali čak u fizičke i verbalne sukobe...Nedostatak konsenzusa među strankama, posebno parlamentarnim, fenomen je koji sada prati Kosovo nekoliko godina “, kaže on. Dok, predavač političkih nauka na Univerzitetu u Prištini, Dorajet Imeri kaže za KosovaPress, da će ta neprijateljstva između političkih partija pratiti zemlju i u budućnosti. A za degradaciju jezika komunikacije između njih, Imeri krivi sve političke stranke. Imeri: Ovaj pristup pratiće Kosovo u budućnosti „Nesrećna stvar je što smatram da će ih pratiti u budućnosti, posebno u kratkoročno vreme . Verujem da političke stranke hitno moraju stvoriti drugi način komunikacije. Ovde nema razlike jer su stranke na ovaj ili onaj način dale svoj doprinos, jer svaka stranka ima svoj deo računa koji treba platiti u smislu ove bezobrazne komunikacije koja ne proizvodi političku stabilnost i političko rešenje. Neke teme od nacionalnog interesa ne bi trebalo da se prenose u ovom formatu. Mora postojati opšti konsenzus u vezi sa strateškim interesima Kosova“, rekao je on. Sukobi između političkih partija uglavnom su se pojavili u Skupštini Kosova, gde je povremeno bilo gotovo fizičkih sukoba.