Građani zemlje, iako su pogođeni pandemijom i rastom cena u svim sektorima, takođe pokazuju da štede. Vrednost njihove ušteđevine, samo do marta ove godine, dostigla je rekordnu vrednost od 4,75 milijardi evra. Dok je veliki profit komercijalnih banaka na Kosovu dostigao u 2021. godini preko 100 miliona evra.

Guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti kaže da je samo tokom 2021. godine izdato 1,8 milijardi evra novih kredita, što, prema njegovim rečima, pokazuje podršku privredi Kosova od strane bankarskog sektora. S druge strane, predsednik Komore Biznisa Kosova (KBK) Skender Krasnići kritikovao je čelnike Centralne banke Kosova da ova finansijska institucija u poslednje dve godine nije podržavala poslovanje u pandemiji, čak ni sada u ovom vremenu krize izazvane ratom u Ukrajini. Predsednik Krasnići je zatražio od Vlade i Skupštine Kosova da preduzmu mere protiv Centralne banke, jer prema njegovim rečima, CBK ne podržava ni preduzeća ni građane u ovo vreme krize. Krasnići: CBK ne podržava kosovska preduzeća i privredu u ovo vreme krize „Država treba da pusti više novca u opticaj, što se ne dešava. Trebalo bi da bude više prometa. Banke da obezbede novac za podršku preduzećima i za potrebe plaćanja, za plate. Centralna banka Kosova funkcioniše kao da nije bilo krize, ni u vreme pandemije COVID-19, ni sada. Stoga smo zatražili od Vlade i Skupštine da preduzmu mere protiv Centralne banke, jer CBK u ovom trenutku nije podržala ni preduzeća ni građane. Sve zemlje su dale kredite za poslovanje, što se kod Centralne banke baš i ne dešava. Sve što je CBK uradila više od dve godine je odlaganje kamata na kredite na tri meseca. Dakle, nije podržala ni preduzeća ni građane. Pošto ima više sredstava, nema niti smanjenja stopa na kredite, a mi smo jedina zemlja u regionu koja ima najmanje loših (nenaplativih) kredita, dok imamo najviše kreditne stope u regionu“, rekao je on. Guverner Mehmeti kaže da je prioritet CBK-a da banke nastave da održavaju visok stepen stabilnosti. Prema podacima CBK-a, do marta 2022. godine ukupna vrednost kredita iznosila je 3,93 milijarde evra, dok je za depozite 4,75 milijardi. Mehmeti: 1,8 milijardi evra novih kredita „Samo tokom 2021. godine dato je 1,8 milijardi evra novih kredita i to pokazuje podršku koju bankarski sektor pruža privredi zemlje. Stoga, naš prioritet ostaje da banke nastave da održavaju visok stepen stabilnosti, tako da kreditni rizik i dalje bude u fokusu Centralne banke tokom 2022. godine, posebno fokusirajući se na procenu praksi upravljanja kreditnim rizikom“, rekao je Mehmeti. Univerzitetska profesorka Aljbuljene Kastrati pokazuje razloge za povećanje depozita na 7,3 odsto. Ona kaže da je godišnji rast depozita posledica otvaranja privrede posle pandemije i rasta doznaka u 2021. na 1,15 milijardi evra. Kastrati: Razlozi za povećanje depozita je otvaranje privrede nakon pandemije „Sa zakonskim mandatom, banke su jedine finansijske institucije koje imaju pravo da primaju depozite građana. Dakle, kakav god iznos depozita kruži u privredi Kosova, to će sigurno ići preko banaka. Razlozi povećanja depozita na 7,3 odsto godišnjeg rasta, prvi razlog je je otvaranje privrede, povratak ljudi na posao, povećanje prihoda, ali naravno važnu ulogu je odigralo i povećanje doznaka u 2021. 1,15 milijardi. Najviši istorijski nivo doznaka. Delimično, povećanje stranih direktnih investicija je možda odigralo ulogu“, rekla je ona. Profesorka Kastrati je govorila i o dobiti poslovnih banaka i razlozima za ostvarivanje tako velikih profita. Kastrati: Veliki profit banaka je zbog visokih kamata na kredite „Visoki profit banaka na Kosovu je posledica relativno visokog nivoa kamatnih stopa na kredite, iako je ovaj trend u poslednjih deset godina prepolovljen, s druge strane banke su zamenile pad kamatnih stopa na kredite povećanjem odredbe ili naknade za transfere, plaćanja i bilo koju drugu vrstu depozitnih usluga jer su one značajno porasle. Tu je i zasluga komercijalnih banaka koje se dobro snalaze sa bankarskim rizicima, imaju konzervativan pristup, daju kredite samo dobrim zajmoprimcima takozvanom u finansijskoj kulturi. Drugi razlog zašto banke dobro zarađuju je taj što je kultura kreditiranja na Kosovu dobra, čak i najbolja u regionu, jer naši građani uglavnom redovno otplaćuju kredite“, rekla je ona. Prema Kastratijevim rečima, krediti su takođe rasli ubrzanim trendom, godišnjim rastom zaliha kredita iznosi 18 odsto, što je najbrži rast ikada zabeležen u bankarskom sektoru na Kosovu.