Važni spomenici koji identifikuju Albance severno od grada Mitrovice gotovo da i ne postoje. Srbi su, uz pomoć Beograda, nasilno stvarali novu stvarnost u tom delu, iskorenjujući sve albansko i podizajući crkve, spomenike, nadgrobne spomenike i slične spomenike, koji su posvećeni srpskoj i ruskoj istoriji i ličnostima. Podizanje statue „Cara Lazara“ u centru severa ovog grada, zatim izgradnja Srpske pravoslavne crkve u naselju „Rudarsko brdo“, spomenika ruskom konzulu Grigoriju Šćerbinu na glavnom kružnom toku, spomenik pored glavnog mosta na Ibru u znak sećanja na navodne pobijene Srbe od NATO-a, samo su neki od elemenata koji potvrđuju nameru države Srbije da izbriše albansku istoriju i kulturu koja je postojala vekovima u taj deo. I dok severnjaci nisu ni na koji način bili voljni da govore o ovoj temi, njihovi sugrađani sa juga kažu za KosovaPress da svi različiti spomenici i objekti izgrađeni posle rata u tom delu imaju političku pozadinu. Prema njihovim rečima, objekti koji su tamo postojali pre rata i koji su identifikovali Albance, već su nestali. Šemsi Saljihi, građanin Mitrovice, rekao je da sve gradnje koje su se dešavale posle rata na severu imaju političku pozadinu. On je pomenuo staru vodenicu i džamiju koje su nekada bile u blizini severnog ugla mosta na Ibru, a koje su nestale i više ne postoje. „Da, sve što se tamo gradi ima političku pozadinu… Nekada je ovde bio mlin, više nije. Nekada je bila džamija, isto više nije, sve nestaje. Sve što se tamo prodaje je planirano, da se naši presele ovde, da severni deo ostaje Srbima”, rekao je Saljihi. Xaje Dibrani, još jedan građanin Mitrovice, takođe priznaje da sva posleratna izgradnja na severu ima političku pozadinu. On je za pitanje Mitrovice okrivio političare, za koje je rekao da su podelili grad i da ništa nisu uradili više od dvadeset godina. „Sve gradnje koje su iza mosta imaju političku pozadinu. Dobro se sećam, ovde je bila stara džamija, ovde koliko znam, jer sam bio mlad, bio je mlin. Onda tamo gde su podigli crkvu, nikada nije bilo crkve… Dvadeset i više godina nema ništa od ovoga, pošto su je i naši političari podelili, za kojim ciljem oni bolje znaju“, naglasio je Dibrani. U međuvremenu, Haljit Barani, predsednik SZLPS-a u Mitrovici i dugogodišnji radnik albanske kulture i pitanja uopšte, izjavio je za KosovaPress da je sever Mitrovice, nažalost, pretrpao korenite promene nakon nedavnog rata na Kosovu. „Mitrovica, nažalost, ima korenite promene na gore. Kad ovo kažem, mislim da su srušena prva dva kulturna objekta koji su bili 100 metara udaljeni od nas. Preko mosta je srušena džamija čiji se temelji sada ni ne znaju, zatim je srušena vodenica čiji se temelji danas takođe ne znaju. Nešto više u naselju 'Kodra e minatoreve' podignuta je nova crkva, dok je ogromna većina mesta gde je crkva podignuta zemlja Albanaca koji imaju posedovne liste, ali ih uopšte nisu pitali. Kilometar dalje počeli su da grade još jednu crkvu. Prema njegovim rečima, država Srbija je rušila kulturne objekte koji su postojali godinama i čiji se temelji više ne znaju, a gradila je i gradi nadgrobne spomenike i objekte, čak i na imanjima Albanaca. „Sve ovo radi država Srbija, Beograd, a ne mitrovački Srbi, znači da ih je Beograd srušio i Beograd gradi neprikladno gde stiže, nikada nije bilo crkve… Umesto vodenice, podigli su spomenik sa tobožnjim imenima stradalih Srba u ratu, za koje se pričalo da ih je ubio NATO tokom bombardovanja, što nije tačno, jer postoje imena Srba koji su poginuli mnogo pre rata. Na primer, Golub Kokerić, koji je bio moj komšija, umro je mnogo pre rata i njegovo ime je na ovoj ploči“, rekao je Barani. On je istakao da je dugogodišnji cilj Srbije istrebljenje i asimilacija Albanaca. „Šteta je što se niko od naši čelnika i vlasti ne interesuje, ne samo vlast danas, već nijedna vlast već 22 godine nije zainteresovana za okupirani deo grada, odnosno zgrade koje su porušene i koje su bile albanske i da se grade lažni nadgrobni spomenici bandita i zločinaca koji su počinili zločine nad albanskim stanovištem, kao gradnja nove crkve... To se tačno jer u trenutku kada sam pomenuo gradnju Beograda, odnosno dugogodišnji cilj Srbije bio je asimilacija i istrebljenje Albanaca. U Mitrovici je bilo 85 odsto Albanaca, dok 15 odsto ostali među kojima su Romi, Aškalije, Bošnjaci, Turci, Crnogorci itd. Dok sada u okupiranom delu ima vrlo malo albanskog stanovništva“, naglasio je Barani. S druge strane, politikolog Musa Preteni kaže da je Srbija istorijski koristila dva elementa za postizanje svojih ciljeva, promenu demografije na severu Kosova, kao i izgradnju objekata u političke svrhe, eliminisanje drugih objekata koji su dokazali prisustvo Albanaca u tom delu. „Država Srbija je istorijski i kontinuirano koristila dva elementa za postizanje svojih političkih ciljeva. Prvo, koristila je različite metode za demografske promene u političke svrhe na Balkanu, posebno na severu Kosova, kada se zna da je najveći deo naseljen Albancima, a Srbija je za ovih 20 godina koristila različite metode za promenu demografije. . Drugo, kontinuirano je gradila razne objekte u političke svrhe i istovremeno rušila druge objekte koji su doneli istorijske činjenice za naseljavanje ovog dela Albancima“, objasnio je Preteni za KosovaPress. Inače, ova antialbanska politika, institucije Kosova i one međunarodne nisu se na pravi način suprotstavljale, stoga ovu novu realnost koju je potpomogla država Srbija nije bilo teško realizovati.