Od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ceo svet izveštava o ovoj situaciji. Medijski stručnjaci kažu da dezinformacije imaju izvor u Rusiji i da se to dešava u ekonomske i političke svrhe. Ove lažne vesti kruže i na Kosovo, čak je preko 30 lažnih vesti identifikovano tokom dana od strane stručnjaka za sajber bezbednost. Lažne vesti negativno utiču na čitaoce i gubi se njihovo poverenje u medije. Mentor Hodžaj, stručnjak za sajber bezbednost i protivmere na Kosovu, izjavio je za KosovaPres da je sva ova propaganda krenula iz medija u Rusiji. „Počinje od 5 do 20-30 vesti koje su lažne, ako se računa lažna vest koja se distribuira na jednoj stranici, otkrili smo da se stranica distribuira 40 puta i dostiže publiku od preko 2,5 miliona, što teoretski znači da čitalac prodaje istu vest više od 2,5 puta [...] U početku su to bile lažne vesti, i nastavljaju da budu vesti iz Rusije, novine „Rusija danas“ i „Sputink“. I preduzete su mere da smanje mogućnost dezinformacija, o nastavku lažnih vesti koje i dalje imaju uticaj u Republici Kosovo iz proruskih i prosrpskih medija“, rekao je on. Tiraž ovih lažnih vesti, prema njegovim rečima, ima veliki uticaj na mlade. „Imali smo izuzetno loš uticaj na mlade ljude, isto tako iu zrelijim godinama koji su to sa zabrinutošću videli i koji su svoju zabrinutost izrazili u komentarima ili čak direktno meni gde su tražili da se preduzmu oštre mere prema portalima koji šire lažne vesti. Imamo ozbiljne medije koji nastavljaju da objavljuju svaku fotografiju, video iz Ukrajine... dok neozbiljni mediji to rade uglavnom za klikovanje i materijalnu korist“, rekao je Hodžaj za KosovaPres. Profesor komunikologije na Univerzitetu u Prištini Dren Gerguri tvrdi da se ovih dana širi veliki broj dezinformacija. Prema njegovim rečima, distribucija ove neistinite vesti vrši se u dve svrhe. „Dezinformacije se dešavaju iz dva razloga, jedan je ekonomsko pitanje, oni žele da finansijski dobiju, svi koji to rade, obično kada se poveća interesovanje građana na Kosovu ali i u drugim zemljama za određenu temu, odnosno oni koji dezinformišu o ekonomskim pitanjima, okreću focus na te teme ekonomiji, jer su svesni da će klikova biti više i da će imati koristi. Takođe, drugi deo, drugi razlog može biti politički, ideološki koji mogu da urade određene interesne grupe jer žele da stvore određeno uverenje i percepciju o pitanju da li je rat u Ukrajini, intervencija Rusije „pravedna ili ne", rekao je on. Medijski stručnjak i profesorka na UP Remzije Šahini-Hodžaj, koja je postala deo komunikacione mreže koju su osnovali mnogi stručnjaci širom sveta, kaže da ljudi stiču utisak nade u život, ali i informacije. „Digitalna komunikaciona mreža koja uključuje mnoge stručnjake iz celog sveta pokrenula je inicijativu čiji sam deo I ja, da pomognem Ukrajini u ovom ili onom obliku. Napravili su platformu za korisnike na kojoj će ljudi iz Ukrajine moći da ispričaju svoje priče o životu u danima rata... Dobijamo informacije iz prve ruke i ljudi stiču utisak nade u život, ali istovremeno se informišu ", ona kaže. Izvršni direktor Nezavisne komisije za medije Faruk Redžaj kaže da na osnovu monitoringa koji sprovode ne mogu ni da identifikuju ko stoji iza tih medija. „NKM prati sve elektronske medije, audio i audio-vizuelne i prati portale. Mislim da možda imamo više lažnih vesti preko različitih portala za koje se ne zna verovatno ni vlasnik ili nešto slično. Inače, što se tiče audio i audio-vizuelnih medija, mi smo izuzetno dobri u verifikaciji vesti, jednostavno NKM je uspostavila etički kodeks, razna pravila koja mediji uglavnom poštuju“, izjavio je Redžaj za KosovaPress. Ujutro 24. februara Rusija je započela invaziju na Ukrajinu, odakle je bilo mnogo napada uključujući i prestonicu. Prema podacima Ujedinjenih nacija do sada je više od milion ljudi raseljeno iz svojih domova.