Desetinama kosovskih žena uskratili su pravo na život muškarci i drugi članovi porodice od posleratnog perioda. One su žrtve svojih muževa ili nekog drugog člana porodice. Jedan ih ubija, a mnogi drugi ih ne zaštite. Kao rezultat zakašnjelog reakcije države na zaštitu žrtava, muškarci sa nasiljem i fizičkim oružjem „dokazuju“ snagu protiv suprotnog pola. Zvanični zapisi kažu da su njih četvoro, kao rezultat porodičnog nasilja, prošle godine tragično izgubili život. Za civilno društvo institucije svojim neintervencijom promovišu i legitimišu nasilje i ubistva nad ženama. Prema njihovim rečima, kaznene mere protiv počinilaca ovih dela su pooštrene, ali ubistva ne prestaju. Pozivi na ljudska prava, proteste i marševe, pre svega osuđujuće presude optuženih za ubistvo žena, nisu dovoljni za podizanje svesti o osnovnim ljudskim pravima.

25. jula 2020. u Kamenici, Nuhi Mavrovćani ubio je svoju suprugu udarajući je metalnom šipkom. U decembru ga je Osnovni Sud u Gnjilanu osudio na doživotni zatvor.

Dugačka lista ubistava žena nema kraja. Tokom 2020. godine prijavljeno je sedam slučajeva ubistava žena. Ali, u odgovoru na KosovaPress, Kancelarija za medije Kosovske Policije navodi samo one koji se odnose na nasilje u porodici. „Tokom perioda 2020. godine prijavljeno je 9 slučajeva ubistava kao posledica porodičnog nasilja. Na osnovu gornje statistike, postoje 3 žene , kao i jedan slučaj 1 devojke / žene, što ukupno uključuje 4 slučaja, samo slučajeve zbog  nasilja u porodici, a ne i druge. To su informacije / statistike koje možemo pružiti, dok su drugi detalji poznati organima pravosuđa. Slučaj Prizrena nije svrstan u slučajevima ubistava kao posledica porodičnog nasilja, gde je otac (policajac) lišio života ćerku (slučajno ubistvo) koji je potom izvršio samoubistvo. U ovom slučaju su istrage u toku “, kaže se u odgovoru Kosovske Policije, u čiji odgovor nije uključen slučaj krajem godine u Požaranu gde je vlasnik kuće ubio suprugu, dva sina, a potom i sebe. Portparol Apelacionog suda, Arber Jašari, za KosovoPress pokazuje da je ova instanca izrekla kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva protiv žena, dok je drugi to potvrdio. Doživotne kazne su za krivična dela počinjena godinama ranije. Jašari: Tokom 2019. bila su dva slučaja kada je izrečena kazna doživotnog zatvora „Tokom 2019. godine bila su dva slučaja kada je izrečena kazna doživotnog zatvora. Prvi slučaj se odnosi na ubistvo koje se dogodilo u Đakovici, reč je o optuženom P.N, koji je Osnovni Sud u Đakovici proglasio krivim i osudio za ubistvo supruge i ćerke. Na slučaj je uložena žalba Apelacionom Sudu. Apelacioni sud je vodio ovaj slučaj i promenio sa presude na dugotrajnu kaznu zatvora i na kaznu doživotnog zatvora. Ovaj slučaj je zatim otišao Vrhovnom Sudu, za koji se zna da je vratio slučaj na ponovno suđenje. Slučaj je vraćen Osnovnom Sudu u Đakovici, a sada je nakon nekoliko dana drugi put sa žalbom stigao do Apelacionog Suda “, kaže on. Osnovni sud u Peći tokom 2019. godine objavio je presudu o kazni u slučaju Donjeta Pajazitaj. Krajem 2015. godine pronađeno je njeno telo, gde je glavni osumnjičeni za njeno ubistvo N.P, rođak preminule. Jašari kaže da je Apelacioni Sud podržao ovu presudu, ali je Vrhovni Sud odbacio predmetni slučaj, vratio slučaj u prvostepeni postupak, a sada je u toku postupak u Osnovnom sudu u Uroševcu. Takođe govori o kazni izrečenoj tokom decembra, za osobu koja je ubila njegovu suprugu u Kamenici. Jašari: Tokom 2020. godine bio je slučaj doživotnog zatvora „Tokom 2020. godine imali smo slučaj u Gnjilanu,  za muža, koji je optužen za ubistvo supruge, gde je ponovo objavljena kazna doživotnog zatvora, ovaj slučaj se dogodio pre dve nedelje ili tri, a nije  još uvek stigao do Apelacionog Suda. Jednom kad stigne ovde u Apelacioni Sud, on će biti razmatran u stručnom veću od troje sudija i u zavisnosti od nalaza, sud može doneti odluku koja može biti potvrda kazne ili promena presude, ili se čak vratiti Sudu prvog stepena “, dodaje on. Portparol Apelacionog suda naglašava da je za ostale slučajeve koji su se dogodili tokom 2020. godine prerano za razgovor, ali da prema njegovim rečima u poslednje vreme postoji tendencija povećanja kazni doživotnog zatvora, gde su oštećeni supružnici. Iako Kosovo ima napredan pravni okvir, pravosudne institucije često nisu uspevale da spreče ove slučajeve. Ehat Miftaraj iz kosovskog Instituta za pravdu kaže da je tako nešto neoprostivo, dodajući da sudije koje vode ove slučajeve treba da budu maksimalno ozbiljni u svom postupanju. Miftaraj: Sudovi nisu primenili jedinstvenu kaznenu politiku „Zakonodavac je u Krivičnom zakoniku predvideo smrtnu kaznu što je na Kosovu doživotni zatvor za počinioca ubistva u vezi sa nasiljem u porodici ili krivično delo vezano za ubicu protiv supružnika. Na žalost, videli smo različite prakse tokom 2020. godine, kada smo skoro za potencijalno slične slučajeve u kojima smo, pored ubistava žena, imali i decu žrtve, sudovi nisu primenjivali jedinstvenu kaznenu politiku ili bar u skladu sa smernicama koje je odobrio Vrhovni Sud Kosova. Kada se ovi slučajevi dogode u praksi, poruke su štetne, bilo u odnosu na potencijalne počinioce ovih krivičnih dela, što prenosi poruku da ćete, čak i ako je počinjeno takvo jezivo krivično delo, dobiti kaznu koja nije visoka ili koja ne može uticati na sprečavanje ovih dela “, naglašava Miftaraj. Dalje, Miftaraj spominje slučaj porodice Ndrecaj, koja je po njemu najreprezentativnija koja predstavlja neuspehe pravosudnog sistema na Kosovu. Zatvaranjem građana, kao uzrok pandemije, povećali su se slučajevi nasilja u porodici. Mreža kosovskih žena kaže da je za žene dom postao najopasnije mesto za njihov život. Adeline Beriša iz ove organizacije dodaje da nezaslužene kazne pokazuju da država toleriše ubistva i amnestira počinioca. Beriša: Kao slučaj nereagovanja brzo, mlade žene i devojke su izgubile život „Samo brzi tretman ne pokazuje kvalitet. Takođe nas zanima šta će se dalje dešavati u suđenju predmeta. Koliko se počinioci kažnjavaju, da li počinioci napuštaju domove ili žrtva odlazi. Sve su to male suptilnosti koje nas zanimaju i dopunjuju naše informacije o tome kako država reaguje na nasilje nad ženama i devojkama. Bilo je slučajeva kada su žene i devojke izgubile život zbog nedostatka pravovremenog odgovora institucija. Ovo je i dalje fenomen kojem se nadamo, i čitav naš fokus je uvek bio na tome da naše institucije adekvatnije odgovore na nasilje nad ženama i devojkama, ali uvek ima prostora za poboljšanje“, dodala je ona.   Ona je rekla da je i ove godine bilo pritužbi rođaka žrtava zbog odlaganja slučajeva nasilja u porodici. Beriša zahteva od institucija da se ovi slučajevi ozbiljno tretiraju i da agresor dobije zasluženu kaznu. Za ozbiljan tretman ovih slučajeva, institucija Narodnog advokata je mnogo puta izdala preporuke za institucije. Šef ove institucije Naim Ćelaj kaže za KosovaPress da nedostaje odgovarajuća međuinstitucionalna koordinacija. Ćelaj: Postoje propusti koji posledično imaju institucionalnu odgovornost „Uznemirava činjenica da su žene izgubile život od svojih porodica, jer to povećava osetljivost ovih slučajeva, a s druge strane, mehanizmi zaštite ljudskih prava dodatno otežavaju njihovu situaciju,kao u ovom slučaju narodni advokat, jer se naše reakcije moraju adresirati na konkretniji način, disciplinovati i podići svest i bezbednosnih i pravosudnih institucija da preduzmu konkretne mere za izbegavanje ili eliminisanje ovih slučajeva. Kosovo ima dobar pravni okvir, stvorilo je brojne mehanizme za zaštitu od ovih slučajeva, međutim nedostaje odgovarajuća međuinstitucionalna koordinacija, a kada je reakcija u pitanju često dolazi do kašnjenja, javljaju se propusti koji posledično snose institucionalnu odgovornost za slučajeve koji su se desili sa ovim žrtvama ", izjavljuje Ćelaj. Za Ćelaja su ovi slučajevi neprihvatljivi, dok dodaje da institucije ne bi trebale čekati da se ti slučajevi dogode, a zatim izricati kazne doživotnog zatvora. Ali za Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda postoji pritisak tokom istrage. Predsednik CDHRF-a Behđet Šalja navodi da sudovi odlučuju na osnovu dokaza koje poseduju. Šalja: Tokom istrage vrši se pritisak na sudove  „Mi kao CDHRF mislimo da postoji pritisak na sudove, takođe postoji pritisak tokom istraga. Jer ako se mešate u rad tužilaštva i sudova pitajući kakva bi kazna trebala biti, to je mešanje. Mislimo da tužilaštvo radi ono za šta je pozvano, dok sud donosi odluku na osnovu dokaza koje ima. Ni ženske organizacije ni mi kao CDHRF nemamo puni pristup dokazima koje tužilaštvo ili sudovi imaju tokom revizije suđenja. Dolazi do kašnjenja, imamo slučaj Donjete Pajazitaj, koji se vratio,  proces se vratio jer su se pojavile neke nove činjenice koje su išle u korist žrtve ili porodice žrtve. Iako je na štetu onoga ko je osuđen, pojavom novih dokaza, onda sudski proces poprima drugu dinamiku i drugu dimenziju“, naglašava on. Tokom godine Skupština Kosova odobrila je uključivanje Istanbulske Konvencije u ustav zemlje. Ova konvencija je širom sveta poznata kao najbolji pravni instrument za sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava, a krivično gonjenje počinilaca osnova je Istanbulske Konvencije. I tokom 2019. godine bilo je četiri žene čiji se život završio tragično.