Državni organi na Kosovu optuženi su za stvaranje monopola i potpuni poremećaj na tržištu. Smatra se da je sektor osiguranja na Kosovu prezaposlen, dok kompanija ima više nego što je potrebno tržištu. Smatra se da su mnogi od njih podkapitalizovani, a CBK se optužuje da nije postupio na vreme da im oduzme dozvole. Ovo je rečeno u diskusiji Instituta GAP i Kosova 2.0, na temu „Povećanje cene auto osiguranja“, gde je između ostalog pomenuto da nema tržišnog nadzora, jer je većina kompanija potkapitalizovana, što iste ne plaćaju štetu, već namerno daju najnižu ocenu. Predsedavajući Odbora za budžet i transfere, Hekuran Murati rekao je da sa prihodima koje pruža tržište, ovaj sektor je prezaposlen. Naglasio je da uzimajući u obzir trendove i statistike koji su u ovom sektoru u EU, može se videti da osiguranje od autoodgovornosti ne donosi prihod za prihode osiguravajućih društava. Murati: Postoji više kompanija nego što je potrebno tržištu „U odnosu na veličinu tržišta, sa prihodima koje pruža ovo tržište, prekomerna je zaposlenost kao sektor. Takođe ima mnogo više kompanija nego što je potrebno tržištu. Jer ovde imamo 12 kompanija, sada imamo 11 osiguravajućih društava, koja se takmiče na tržištu gde se uglavnom prihodi ostvaruju od obaveznog osiguranja trećeg lica, ovog osiguranja vozila. Do povećanja cena bilo je oko 80 miliona evra, preko 50 su prihodi od obaveznog osiguranja, dok su ostatak negde oko 25 ili 6 prihodi od zdravstvenog osiguranja ili profesionalni rizik. „Dakle, dobrovoljno osiguranje“, naglasio je. U Evropskoj Uniji, kako je istakao Murati, 90 odsto prihoda predviđenih ovom tarifom koristi se za naknadu štete, dok se na Kosovu, prema njegovim rečima, 30 odsto koristi za naknadu štete, dok 70 odsto pokriva operativne troškove kompanija. Murati: Povećan je broj kompanija, što je nepotrebno „Došlo je do povećanja broja preduzeća, nepotrebnih, prekomernih. Međutim, ako CBK sagleda aspekt licenciranja, nije da može odbiti licencu kompaniji koja ispunjava kriterijume. Ali, ipak pod istim principom treba ostaviti regulaciju tržišta. Ako primenimo princip slobodnog tržišta, regulisanje slobodne tržišne ekonomije i isključenje slabih igrača ... kako je definisano kroz CBK, ove kompanije su započele borbu unutar vrste. Dakle, u početku davanjem novca kupcima za stolom, davanjem različitih ramata. Dakle, ako je polisa osiguranja koštala 150 evra, određeni agent je mogao da ponudi svom klijentu 20 evra u gotovini. Što je nezakonito, ali oni su to učinili“, dodao je on. Prema njegovim rečima, nema nadzora nad tržištem, jer je većina kompanija podkapitalizovana, koja ne plaća štetu, ali namerno donosi najnižu ocenu. Takođe je spomenuo veliki broj neregistrovanih vozila, gde se, kako je naglasio, kaže da ima oko 100 hiljada vozila. Međutim, dodao je da je osnovni problem veća potrošnja nego što bi trebalo da bude. Rekao je da CBK nije preduzeo na vreme da preuzme licence od potkapitalizovanih kompanija. I predsedavajući Kosovskog organa za zaštitu konkurencije, Valon Prestreši, da su izvršili izuzetan pritisak na CBK, kako bi započeli liberalizaciju tržišta. U međuvremenu, on je napomenuo da CBK nerado donosi svoje odluke. Prestreši: Pretili smo da bismo dobili odluke „CBZ je oklevao da nam da odluke kao ovlašćenje, sve dok ne budemo pozvani prema članu našeg zakona, da ako nam ne date odluke, ući ćemo u policiju da ih donesemo na silu. Otišli smo u onu fazu gde smo morali da im zapretimo da bi nam dali odluke. Odluke su onakve kakve smo nameravali i smatrale su se poverljivim, ali čak i ovaj deo mora biti viđen ili klasifikovan kao poverljiv. Ovde bi trebalo da bude uključena i KIA, smatram da su oni izvršitelji zakona o poverljivosti dokumenata“, rekao je Prestreši. Rekao je da sami državni organi stvaraju nerazumne monopole i potpuni nered na tržištu. Valon Mehmeti iz "Meraklit'kerreve", rekao je da su prošle godine organizovali protest protiv povećanja cena auto osiguranja. Rekao je da su na sastanku koji su imali sa guvernerom CBK imali nekoliko zahteva. Ali to, u smislu povećanja cena od 26 odsto, nije reagovalo. Mehmeti je rekao da je neprihvatljiva odluka da će neko, ukoliko odluči da neko vreme ne vozi automobil, biti kažnjen.