Odluka Kosova o suspenziji apliciranja na godinu dana u međunarodnim organizacijama smatra se štetnom za kosovsku državnost. Na okruglom stolu koji je organizovao Pokret Vetevendosje, rečeno je da moratorijum za  neapliciranje utiče na suverenitet Kosova, a prema mišljenju civilnog društva, tako nešto je posledica nespremnosti Kosova za dijalog sa Srbijom. Koliko će jednogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama uticati na međunarodni položaj Kosova, bila je tema o kojoj je Pokret Samoopredelenje virtualno razgovarao sa profesorima i članovima civilnog društva na Kosovu. Bivši ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca rekao je da je odluka vlade Hotija nanela veliku štetu Kosovu, uz, kako je rekao, odricanje od državnog subjektiviteta. Konjufca: Problem nije kada Kosovo ne postigne članstvo, već da se nikad neće pridružiti UNESCO “Ono u čemu su svi protivnici ovog argumenta zbunjeni je mešavina između nemogućnosti i subjektivnosti. Da bismo ilustrovali ovu razliku, mroam se referisati našoj borbi za slobodu i oslobođenje kao Kosovo, ne degradira vas kao objekta međunarodnih odnosa, mi nismo bili objekat ni kada nas je okupirala Srbija, jer smo imali našu subjektivnost za slobodu, kolektivnu volju za slobodom, iako je snaga Srbije bila veća u smislu projekta u međunarodnim odnosima, na kraju je prevladala kolektivna volja našeg naroda za slobodom. I dan danas problem nije nemogućnost Kosova, zašto Kosovo nije moglo jednom da se pridruži UNESCO-u, problem je kada Kosovo neće da se pridruži UNESCO-u, onda problem počinje", rekao je on. Konjufca je rekao da je Kosovo imalo pozitivnu fazu u godinama 2008-2010 učvršćivanjem državnosti i prema njegovim rečima bilo je potrebno raditi u ovom pravcu i ne odustajati od prisustva u velikoj međunarodnoj porodici. Konjufca: Odluka vlade Hotija je šteta koju bi buduće vlade trebale popraviti što je pre moguće “Ne ide se tamo da se preda suverenitet, tamo se ide da potvrdimo volju, subjektivnu državnu volju da učestvujemo u velikoj međunarodnoj porodici gde gajimo prava koja mi delimo, da delimo zajedničku brigu za svet. Odluka vlade Hoti i potpisivanje dokumenta smatram da je sama činjenica da jedna volja naše vlade da ide u ovom pravcu, da ukloni subjektivitet Kosova, šteta koju nardene vlade odgovorne moraju što pre sanirati “, rekao je. Dok je Jeta Krasnići iz Demokratskog Instituta Kosova rekla da je nedostatak unutrašnjeg jedinstva naštetio položaju države u dijalogu. Krasnići: Odustajanje od članstva je odricanje od našeg prava kao država „Tačno je da se odustajanje od članstva je odricanje od vašeg prava kao država, ali treba shvatiti, kada je Kosovo poslednji put postalo član jedne međunarodne organizacije? Kosovu je potrebna podrška njegovih prijatelja, naša spoljna politika je oduvek imala mentalitet da kada vas jedna  država prizna onda treba da glasa za vas i da vas podrži. Ta država koja nas as priznaje, priznaje i Srbiju. I nismo preduzeli korake da gradimo naše odnose sa državama koje nas priznaju I sa one koje nas ne priznaju. Ovaj plitki mentalitet da jedna država koja vas priznaje i automatski treba da glasa za vas doveo nas je do onoga da smo smo  aplicirali ali nismo uspeli  se ućlanimo. I kada smo imali priliku, naša diplomatija je bila slaba, nije postojala odgovarajuća strategija za unapređenje procesa važnih za Kosovo“, rekao je Krasnići. Prema njenim rečima, u mnogim slučajevima je sama država Kosova izgubila mogućnosti koje je imala da unapredi svoje interese za članstvo u međunarodnim organizacijama. Krasnići je rekla da je politički konsenzus na Kosovu više nego potreban po pitanju dijaloga sa Srbijom. Arbereša Lodža iz Grupe za Pravne i Političke Studije rekla je da je Kosovo dovelo u pitanje osnovne aspekte državnosti. Lodža: Sa Srbijom pregovaramo na neprincipijelan način “Pregovaramo na neprincipijelan način, ne poštujemo nijedan princip. Srbija ima spoljna pitanja sa Kosovom, dok mi odustajemo od članstva koje je unutrašnje pitanje Kosova. To pokazuje da mi kao Kosovo cenimo ili verujemo u našu državnost, to je kobno, izneli  smo  naše osnovne aspekte državnosti u dijalg. Ovo nam dolazi kao rezultat naše nespremnosti za dijalog, mi ne znamo šta želimo od dijaloga. Ovome se mora dodati činjenica da priznanje Kosova nismo videli na dnevnom redu ni u jednom stolu “, rekla je ona. U sporazumu od 4. septembra u Beloj Kući, Kosovo se složilo da se godinu dana ne prijavi za članstvo u međunarodnim organizacijama.