Kroz talenat, mladići i devojke iz zajednica podižu svoj glas za svoja prava. Uprkos izazovima, poteškoćama i predrasudama, oni nastavljaju put ka ostvarenju svojih snova i da budu primer svojim vršnjacima. Devojčice i dečaci iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana govore za KosovaPress o svojim željama i potrebi da im institucije pomognu.
Ilir Ćori je odrastao uz zvuke violine koje se već rado seća od svog dede.
Ćori: Uzima časove kontrabasa
„Posle nekoliko godina upisao sam osnovnu muzičku školu, gde sam proveo tri godine. Ali nije bilo prilike da nastavim dedin instrument, da ga i ja nasledim. Nastavio sam na drugom instrumentu, koji se zove kontrabas instrument... To je redak instrument, koji je već počeo da se širi na Kosovu. Od zajednice, trenutno sam jedini koji proučava ovaj instrument. Krenuo sam u osnovnu školu za instrument kontrabas, završio sam tri godine osnovne, zatim tri godine gimnazije i sada studiram na Fakultetu umetnosti „Hadži Zeka“ u Peći za isti instrument“, kaže on.
Uvek je uživao podršku porodice, kruga i profesora. Neminovno se seća i izazova, koje teško zaboravlja. Dok priča o diskriminaciji sa kojom se suočio, traži od institucija podršku zajednicama.
Ćori: U srednjoj školi, izazovi su bili veliki
Gineš Vešal je takođe odrasla u porodici umetnika, koji je već osam godina aktivan u amaterskom pozorištu "Nekhip Menekshe" u Prizrenu.
Ova 23-godišnjakinja koja pripada romskoj zajednici učestvovala je u više od 10 drama.
„S obzirom da svaki životni proces ima svoje izazove, inače biti romska pozorišna umetnica u „Nedžipu Menekšeu“ imala je svoje izazove, a jedan od njih je bio da smo mali broj devojčica. A moja koleginica i ja moramo da predstavljamo veliki broj drugih devojaka, tu su i drugi izazovi. Pored njih, ima najbolje emocije na svetu.
Uprkos izazovima, ona poziva sve devojke romske zajednice da postanu deo pozorišta koje nosi ime njenog strica, kojeg takođe smatra kulturnim asom.
„Generalno, normalno, to je jedna od stvari sa kojima se devojka iz zajednice ili osoba iz zajednice na Kosovu definitivno susreće. Ali ne u pozorištu... (San) Biti glas devojaka i žena romske zajednice, uvek pomagati i podržavati pozorište „Nedžip Menekše“, kao dobro romske zajednice i romske kulture“, kaže ona.
Erđan Mehmeti je glumac iz zajednice Aškalija, kaže da od detinjstva voli razne igre i zanimanja. A kasnije je shvatio da treba da postane glumac.
„Uvek svaki glumac ima svoje izazove, čak i ja, kao mlad umetnik, uvek imam izazove, posebno u finansijskim stvarima, pitanju promocije, ali zahvaljujući ljudima koji su želeli da mi pomognu i koji su mi pomogli, danas sam deo nekih projekata koji su već aktivni na Kosovu... mladi ljudi treba da slede svoje snove, neka slušaju svoje srce i rade šta hoće, da ne slušaju druge ljude nego neka rade to što zaista žele da rade i nikada ne odustaju od stvari koje vole“, rekao je on, dodajući da se zajednice Roma, Aškalija i Egipćana suočavaju sa izazovima i diskriminacijom.
Mehmeti: Bio sam diskriminisan u školi, ali sam to prevazišao
Projekat „Medijsko obrazovanje protiv dezinformacija za nevećinske zajednice na Kosovu“, podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.