Ministarka kulture, omladine i sporta Vlora Dumoši i direktor Nacionalne Biblioteke Kosova Fazli Gajraku potpisali su danas memorandum o saradnji za finansijsku podršku projektu „Sećanje na Kosovo: Priče preživelih od masakra u Velikoj Kruši“. Ovaj projekat predviđa prikupljanje, dokumentovanje i stavljanje na raspolaganje oko 300 intervjua sa pričama preživelih i svedoka ovog masakra. Trajanje ovog projekta počeće od sada i trajaće do 1. novembra 2022. Ceremoniji je prisustvovao i kosovski premijer Avdulah Hoti, koji je rekao da se ovaj projekat razvija na temeljima postavljenim kako bi se otvorio put najširem istraživanju u oblasti usmene istorije kod nas i šire Hoti: Razvija se na temeljima postavljenim kako bi se otvorio put za šira istraživanja na polju usmene istorije „Ovaj projekat za prikupljanje priča preživelih od masakra u Velikoj Kruši daje poseban dah centru kosovskog sećanja ovde u Nacionalnoj biblioteci, koji već nekoliko godina prikuplja, dokumentuje i promoviše kosovske priče, posebno priče. događaja iz najposebnijih, najtužnijih ali I najvećih perioda istorije naroda Kosova. Ovaj projekat je razvijen na postavljenim temeljima kako bi se otvorio put za najšira istraživanja u oblasti usmene istorije kod nas i šire. Takođe, kao projekat, ističu se mogućnosti i izazovi sa kojima se suočavaju institucije Republike Kosovo i posebno istraživači u ovoj oblasti u cilju očuvanja i promocije dokumenata koji su sada deo Nacionalne Biblioteke. Formalnost ove inicijative danas potvrđuje podršku institucija Vlade Kosova, putem MKOS “, rekao je on. U međuvremenu, ministarka kulture, omladine i sporta Vlora Dumoši rekla je da će kroz ovaj projekat biti dokumentovan jedan od najsvirepijih masakra koje su počinile srpske snage. Dumoši: Život i večnost biće poklonjeni pričama o mrtvima i nestalima iz Velike Kruše „Masakr u Velikoj Kruši jedan je od najsurovijih masakra koje su počinile srpske vojne snage tokom rata na Kosovu 1999. godine. Inicijativa Nacionalne Biblioteke Kosova za prikupljanje priča preživelih od masakra u Velikoj Kruši važno je dostignuće za sećanje na Kosovo i iznosi na videlo šta se dogodilo u jednom od najsvirežijih masakra koje su počinile srpske snage. Pored toga što će dati glas preživelima i svedocima masakra u Velikoj Kruši, pričama o mrtvima i nestalima iz Velike Kruše, Velika Kruša dobiće život i večnost. „Sve što je ovaj masakr za sobom ostavio odraz je tužne istorije bola i beskonačnog čekanja“, rekla je ona. Prva iz MKOS, rekla je da pozdravlja ovu inicijativu Nacionalne biblioteke, dok ih je pozvala da sprovedu takvu inicijativu prikupljanja i čuvanja uspomena na Narodni muzej Kosova, Nacionalni arhiv Kosova, Biblioteka, muzejima i opštinskim arhivima, da prikupljaju i čuvaju priče, originalne dokumente, fotografije i artefakte koji obogaćuju kolekciju i ispunjavaju misiju dokumentovanja istorije naroda Kosova. Rekla je da je njihova neotuđiva odgovornost za nove generacije da iza sebe ostave dokumentovanu istoriju kosovske prošlosti. Direktor Nacionalne biblioteke Kosova Fazli Gajraku rekao je da će se kroz ovaj projekat odraziti masakr u Velikoj Kruši, gde je rekao da će to biti omogućeno kroz 300 usmenih priča koje će biti deo projekta. Gajraku: Oni će dati najneposrednije slike svedočenja „Projekat prikupljanja i čuvanja priča preživelih u masakru u Velikoj Kruši, je suštinski deo, pružiće najdirektnije slike svedočenja koji su bili svedoci svireposti srpskih snaga nad mudrim i mirnim stanovnicima Velike Kruše. Ove priče će nam pomoći da popunimo prazninu koja postoji u bibliotečkim zbirkama za prošlost kosovskih Albanaca ... Očekuje se da će biti oko 300 usmenih priča preživelih od masakra u Velikoj Kruši, koja bi činila najveću arhivu usmene istorije prikupljene u nedavnom ratu na Kosovu. Zbirka audio i video intervjua i drugih relevantnih materijala pružiće potpun pregled masakra u Velikoj Kruši i doprineće proširenju znanja, kao i boljem razumevanju šta je ovaj masakr ostavio za sobom, ali i dopuniće dokaze o istorijskoj istini ovog masakra“, rekao je on. Gradonačelnik Orahovca Smajl Latifi rekao je da će ovaj projekat omogućiti da se masakri koje je počinila Srbija dokumentuju kroz priče. Latifi: Od 241 koje je Srbija ubila, 64 su i dalje bez grobova i bez znakova „Kosovsko pamćenje se čuva beleženjem dokaza njihovim arhiviranjem, usmeni dokazi o masakrima na Kosovu su od velike važnosti posebno kada ih oni pripovedaju i ono što su videli svojim očima, doživeli i preživeli. Preživjelih u masakrima nije mnogo, malo je onih koji su preživjeli i iz dana u dan, još je manje, ima onih koji su umrli ne čuvši njihovu priču, niko do sada nije pitao nijednu instituciju. Srpski zločin u Velikoj Kruši je divljački, naši ljudi su ubijani, spaljivani, bacani u Beli Drin i jedan broj njih je nestao negde u Srbiji. Od 241 koje je Srbija ubila, 64 su i dalje bez grobova i bez znakova, još uvek je nepoznato gde su, i među njima je počasni profesor Ukšin Hoti“, rekao je on Ovaj projekat, rekao je, moraju da podrže svi kako bi se zabeležilo sećanje na Kosovo na osnovu svedočenja preživelih u masakru u Velikoj Kruši . Rekao je da će kao gradonačelnik pružiti bezrezervnu podršku ovom projektu. Projekat će sprovoditi Nacionalna biblioteka Kosova u saradnji sa Univerzitetom u Prištini, odnosno Filozofskim fakultetom, ogrankom za antropologiju i opštinom Rahovec. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu ostaje inicijator projekta sa pozivom za podnošenje zahteva za podršku u realizaciji projekta koji će profesionalno sakupljati priče preživelih u masakru, kao deo svoje misije podrške miru i stabilnosti na Kosovu.