Broj tužilaca za istrage ratnih zločina na Kosovu trebalo bi da se udvostruči, jer sadašnji broj ne može da odgovori na podnete predmete. Ovo misli načelnik Odeljenja za istraživanje ratnih zločina u Bosni i Hercegovini Ivan Matešić. Iz iskustva svoje zemlje ocenjuje da Tužilaštvo na Kosovu ne bi trebalo više puta da traži intervjue sa svedocima, jer su traumatizovani onim što su videli. U intervjuu za KosovaPress govori o suđenju u odsustvu i efektima koje će ono imati na otkrivanje ratnih zločina na Kosovu. Isto tako, glavni tužilac za ratne zločine navodi da u BiH na predmetima ratnih zločina radi 45 tužilaca.

Zamenik glavnog tužioca Tužilaštva BiH Ivan Matešić govori o iskustvima ove zemlje u istrazi ratnih zločina, gde kaže da su nakon ovog perioda uzimani iskazi svedoka, prikupljana materijalna dokumentacija i potom podnete brojne krivične prijave.

„Primljen je znatan broj novih tužilaca, pa je i od tog perioda 2012. i 2013. godine značajno povećan broj tužilaca u Odeljenju za ratne zločine Tužilaštva BiH i onih koji su radili u predmetima ratnih zločina u poslednjih 10, 11 godina i moram da kažem da se na ovom nivou na kojem trenutno radim, dok sam načelnik Odeljenja za ratne zločine, bavimo isključivo najtežim ratnim zločinima. Dakle kada kažem najteže ratne zločine, mislim na zločine koji su počinjeni i nakon kojih su nastale velike posledice, govorimo o broju poginulih, bavimo se predmetima u kojima imamo visoke funkcionere među ostalima i visoke zvaničnike, odnosno vojnike, kako hoćete da ta vojna struktura i predmet koji su manje složeni, recimo pojedinačna ubistva ili silovanja ili neka tortura dve do pet osoba prenesu na tužilaštva entiteta, odnosno to su manje složeni predmeti, a oni obrađuju ih u okviru svoje nadležnosti taj deo predmeta. Dakle, ostaju nam ti složeni slučajevi i mi u tim složenim slučajevima postupamo i vodimo istrage i prikupljamo dokaze, podižemo optužnice za takve vrste predmeta“, izjavio je Matešić za KosovaPresProcesiranje ratnih zločina, kako pokazuje, vode se i na kantonalnim nivoima. U cijeloj Bosni i Hercegovini, Matešić kaže da ima 45 tužilaca koji se bave istragom zločinima počinjenih prije 30 godina.

„Što se tiče broja tužilaca koji rade na predmetima ratnih zločina, sada ću prvo govoriti o instituciji iz koje dolazim, tako da se taj broj promenio, početkom 2003. do 2011. godine bilo je desetak, dvanaest tužilaca, u periodu od 2012. do 2013. do 2020. godine, otprilike oko Korone, u mom odeljenju je bilo blizu 30 tužilaca koji su se bavili isključivo predmetima ratnih zločina. Dakle kad kažem isključivo, znači da ti tužioci ne rade ništa drugo, već rade istrage za slučajeve ratnih zločina. Pošto se sada smanjuje broj predmeta i pomalo smo u izlaznoj fazi ove priče, u svom odeljenju imam 22 tužioca, govorimo o tužilaštvu BiH. A onda imamo 10 kantonalnih tužilaštava, gde najmanje jedan tužilac radi na predmetima ratnih zločina, imate Okružno tužilaštvo Republike Srpske koje je takođe tužilaštvo, a imate i Distrikt Brčka, gde imate i jedan određeni broj. A sad ako bih morao da nagađam, da kažem otprilike realan broj, ako imamo trenutno 22 kod mene i bar još toliko u ostalim tužilaštvima BiH, dakle trenutno oko 45 tužilaca radi na predmetima ratnih zločina“, dodaje Matešić u intervjuu za KosovaPress.

Rukovodilac posebnog odjela za istraživanje ratnih zločina u Bosni i Hercegovini navodi da je preko 80 posto optužnica okončano osuđujućim presudama.

"Imam neke vrlo ažurne, sveže podatke. Konačno smo negde sredinom ove godine u ovom tužilaštvu optužili više od 1.000 ljudi za predmete ratnih zločina, odnosno optuženih, dobili smo osuđujuće presude za više od tri stotine trideset lica, od tog broja 6 su žene, za tih trista trideset ljudi kojima je suđeno pravosnažnim presudama za ratne zločine, osuđene su na preko tri hiljade petsto godina zatvora, tako da su ovi neki grubi podaci koje imamo, trenutno imamo preko 30 ako ne i 40 predmeta u postupku pred sudom, odnosno gde smo podigli optužnicu, gde negde nemamo prvostepenu presudu, negde ali još nemamo pravnosnažnu odluku, zato očekujemo da će se i broj osuđenih povećati, a da će se povećati broj godina koje će osuđena lica dobiti. Otprilike realna procena je da je preko 80 odsto naših optužnica završilo osuđujućim presudama, a oko 20 odsto oslobađajućim“, kaže Matešić.

Gotovo svaka treća optužnica je, kaže Matešić, za seksualno nasilje, gde preživele žene i dalje svedoče pod uslovima anonimnosti.

Pričajući o svedocima, kaže da su mnogi od njih umrli, a neki su i počeli da zaboravljaju. U ovom trenutku Matešić savetuje Specijalno tužilaštvo na Kosovu da ne pozove više puta pozivano na intervjuisanje .

„Činjenica je da je u ovom trenutku prošlo 30 godina od ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini i biologija je uradila svoje, tako da je veliki broj svedoka preminuo, neki svedoci, govorimo o izazovima i poteškoćama, neki svedoci više nego su od jednom dali izjave, to ne bi trebalo da se desi vama, onom koji eventualno počne da radi. Dakle, svedoci su traumatizovani samom činjenicom da su bili prisutni ili videli neki ružan događaj, ili su bili deo tog događaja u osećaj da su i sami doživeli određene traume, iako policijske agencije a ima ih mnogo u ovoj zemlji, često ih zovu i ne znaju jedni za druge da su ih zvali, onda je svedok često izložen toj traumi ponavljanja istih stvari i veoma je teško dobiti motivisanog svedoka koji više ne veruje, praktično ne veruje državi. Ne veruje nikome, čeka 30 godina i to je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo u našem radu“, kaže on i dodaje da oni teško veruju u pravdu.

Rukovodilac Odeljenja za istraživanje ratnih zločina Ivan Matešić smatra da broj tužilaca na Kosovu koji se bave ratnim zločinima nije dovoljan.

„Znam kada sam bio u petom mesecu na Kosovu, to je, naravno, mali broj i taj broj bi trebalo da se udvostruči barem, ako ne i više, jer je najvažnije dok, ne mogu da kažem da su sveži jer su događaji u Kosova davno su se dogodili, ali ovo prikupljanje tih dokaza i eventualno pronalaženje optuženog je i vama i nama u ovom trenutku najvažnije, tako da tako mali broj tužilaca sigurno ne može da odgovori na adekvatan način svima zahtevima koji su pred njih stavljeni, jer znam da je i u tom ratu na Kosovu bilo velikog broja zločina“, naglašava načelnik sektora za istraživanje ratnih zločina.

On dodaje da BiH može pomoći Kosovu u prenošenju iskustava za istragu ovih zločina, dok smatra da postoje tužioci ovog odeljenja koji 17 godina rade samo na istrazi ovih slučajeva.

Nedavno je na Kosovu održano prvo suđenje u odsustvu. Matešić komentariše ovaj proces za koji smatra da će uticati na uspostavljanje prav

"Ako niste u situaciji, suđenje u odsustvu je obično kada niste u situaciji da fizički možete doći do osumnjičenog. Nije ništa neobično u Hrvatskoj još uvek je na snazi takav zakon, gde je suđenje u odsustvu dozvoljeno, tako da verujem da postoje određene koristi. U Bosni nemamo suđenja u odsustvu, ali u poslednje vreme imamo veoma česte nedostižne ljude koji beže u zemlje regiona, posebno u Hrvatsku i Srbiju, i gde se onda zaštite ako imaju dvojno državljanstvo, jer te dve zemlje ne izručuju svoje državljane Bosni i Hercegovini. Jutros smo imali situaciju da su dvojica osumnjičenih pokušali da pobegnu u Srbiju preko granice u Drini, ali smo srećom imali odgovornog tužioca koji je osetili ovakvu situaciju i lišeni su slobode na granici, zadržani su i u ovom trenutku privedeni su u prostorije Tužilaštva BiH i biće zadržani u pritvoru, koji će sigurno trajati do trenutak kada više neće biti potrebno. Ali to su problemi sa kojima se suočavamo, a koliko ja znam, vi imate problem što većina vaših osumnjičenih nije dostupna, naime oni su u Srbiji. Zaista ne znam i pretpostavljam da nemate nikakvu komunikaciju sa organima vlasti u Srbiji i da vam je veoma teško da fizički dođete do osumnjičenih da biste imali ovaj normalan postupak uz prisustvo okrivljenog ili osumnjičenog, tako da ima efekta, ali to nije to, tako da ta suđenja u odsustvu imaju nekog efekta, ali to sigurno nije ni približno isto kao kada imate osumnjičenog ili optuženog živog u sudnici pa mu se sudi i kada mu se izreče kazna za ono što je uradio, i ovo je svakako puna zahvalnost za žrtve u meri u kojoj to svakako može biti“, zaključuje on u intervjuu za KosovaPress.

Institucije Kosova od Unmika i Euleksa nasledile su oko 900 predmeta i još 2 hiljade za nestale.

U poslednjem ratu na Kosovu, više od 13.000 civila je ubijeno i masakrirano, 20.000 žena i muškaraca je seksualno zlostavljano, dok se više od 1.600 nasilno nestalih još uvek vodi kao nestalo.