Vlada Kosova je prošle godine odlučila da uspostavi budžetsku kasu za investicije iz dijaspore. Ministarstvo finansija je potpisalo sporazum sa CBK-om i šest drugih komercijalnih banaka o izdavanju obveznica koje bi bile namenjene migrantima. Rok za prijavu bio je mesec dana, pri čemu je od iznosa ponuđenog na prodaju od 20 miliona evra, dijaspora kupila obveznice u vrednosti od 10,4 miliona. Poziv za kupovinu ovih obveznica bio je da se pomogne razvoju zemlje. Međutim, ekonomisti i nevladine organizacije su ukazivale na neke nedostatke tokom ovog procesa. Profesorka ekonomije Aljbuljena Kastrati rekla je za KosovaPress da je u julu prošle godine, u periodu koji je Ministarstvo finansija otvorilo za ulaganje u ove obveznice, interesovanje bilo malo, gde je od 20 miliona evra obveznica, koliko je predviđeno za kupovinu, samo 10,4 miliona evra kupljeno. „Naša dijaspora je prošle godine dosledno slala zahteve ili doznake kako ih zovemo. Vrednost doznaka je dostigla rekordne vrednosti od 1,15 milijardi dolara, što je najveća istorijska vrednost ikada, ali moramo imati na umu da doznake nisu investicije jer doznake idu za osnovnu potrošnju, hranu, odeću, obrazovanje, medicinske usluge i slično, kao takve se mogu vratiti tamo i ne mogu biti orijentisane na ulaganja. Ideja trezorskih zapisa je bila da se štednja naših iseljenika, naše dijaspore kanališe u investicije i da se orijentišu ka investicijama na Kosovu. Ta prva runda otvaranja koja je bila prošle godine, prva emisija od 21. jula do 20. avgusta 2021. godine, po svemu sudeći, dostigla je vrednost od 10,4 miliona od 20 miliona emitovanih dugova, koliko je predvidelo Ministarstvo finansija, što se ipak smatra relativno niske vrednosti, iako je cilj da se vrati dijaspora i investicije dijaspore, jer imamo imigrante koji su decenijama dobro afirmisani u inostranstvu i mogu da donesu svoj novac ovde, ne u vidu doznaka već u vidu investicija“, rekla je Kastrati. Ljirim Krasnići iz nevladine organizacije "Germin", rekao je za KosovaPress, da Vlada Kosova treba da bude jasna gde ta sredstva treba da se ulože, iako je najavljena profitna marža, dok je kamata za migrante nula. „Ovo je jedna od tačaka koje treba razmotriti ili unaprediti u narednim godinama, jer kada se napravi takav finansijski mehanizam, mora biti jasno gde ta sredstva treba da ulažu investitori u ovom slučaju dijaspora. Profitna marža je jasna, ali nije jasno gde će ta sredstva biti uložena. Vlada je rekla da ta sredstva treba da idu u paketu za ekonomski oporavak, ali smatram da ne treba tako da se troše ta sredstva, treba da postoje razvojni projekti, koji pomažu privatnom sektoru, ali i stvaraju prihode i zapošljavanje na Kosovu. . . , u sektorima u kojima imamo komparativne prednosti sa zemljama regiona, stoga je upravljanje trezorskim zapisima posao vlade i treba ga raditi što efikasnije iu proizvodnim sektorima kako ne bi samo privuklo više investicija iz dijaspore ali i da imaju uticaj te investicije“, izjavio je Krasnići. I profesorka ekonomije Aljbuljena Kastrati kaže da ove investicije treba pretvoriti u razvojne projekte kako bi se zemlja ekonomski oživela. „Svrha emitovanja ovog duga kroz obveznice dijaspore je da se iz naše dijaspore izvuče 20 miliona evra, dakle naša vlada zadužuje, pa ih usmerava na razvojne projekte koji naravno znači da ćemo imati interes za kapitalne investicije jer se očekuje ekonomski prinos ili socijalna korist u našoj privredi“, izjavila je Kastrati. Krasnići iz nevladine organizacije "Germin" smatra da nedostaju mehanizmi koji bi omogućili dijaspori da donese ove investicije. On dodaje da je Vlada dala kratak rok za ulaganje u hartije od vrednosti. „Trezorski zapisi dijaspore su veoma važan finansijski mehanizam za kanalisanje celokupnog finansijskog kapitala dijaspore, posebno imajući u vidu da je naša dijaspora veoma visok ekonomski kapital koji na Kosovo dolazi putem doznaka i do sada je nedostajao takav mehanizam od strane institucija Kosova, što bi omogućilo da ovaj ekonomski kapital dijaspore dođe na Kosovo u vidu investicija, a ne u obliku remitance kao što se dešavalo do sada ili donacije. Inicijativa je ionako vredna poštovanja, Vlada Kosova kada je krenula sa ovom inicijativom je to učinila malo ubrzano dajući veoma kratke rokove za informacije, ali i za ulaganje i to je uticalo da ne postoji mnogo veliki broj investicija u ove obveznice“, rekao je Krasnići. Iako je KosovaPress već nedelju dana slao pitanja u Ministarstvu finansija, do objavljivanja ovog materijala, nisu odgovorili. Vlada Kosova je ovu inicijativu započela prošle godine otvaranjem određenog roka za sve one iz dijaspore koji žele da ulože u ove obveznice po fiksnoj kamatnoj stopi. Iznos koji se nudi na prodaju je 20 miliona evra, sa kamatom od 1,20% i 2,20% neto (oslobođeno od poreza) na rok dospeća od 3 godine, odnosno 5 godina. Period ulaganja je bio od 21. jula do 18. avgusta 2021. Minimalni iznos kupovine po osobi je 10.000 evra, a maksimalni 500.000 evra.