Direktor HANDIKOS-a Afrim Malići navodi da je optimista da će proglašenjem 2022. godine, kao godine osoba sa invaliditetom, doći do unapređenja prava ove kategorije društva. Međutim, kaže da ne očekuje čuda, jer se svi problemi ne mogu rešiti za godinu dana. Nedostatak pristupa za osobe sa invaliditetom i dalje je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju, za koji Malići kaže da očekuje da će se baviti ovim problemom ove godine. Kalendar aktivnosti za ovu godinu sadrži skup aktivnosti koje se fokusiraju na zdravstvo, pravosuđe, bezbednost, obrazovanje, zapošljavanje, pristup, socijalnu zaštitu, kulturu i sport. Direktor HANDIKOS-a Afrim Malići kaže za KosovaPress da su se proglašenjem 2022. godine, za godinu osoba sa invaliditetom, institucije obavezale da rade na unapređenju prava osoba sa invaliditetom. Malići: Treba doneti zakone kako bi se ispunila prava osoba sa invaliditetom „Oni će biti mobilisani kako bi se pokrenula pitanja vezana za osobe sa invaliditetom, primenu važećeg zakonodavstva i drugo. Kad kažem ne samo, to znači da treba donositi druge zakone i podzakonske akte sa osnovnom svrhom ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom, u odnosu na situaciju ili druge međunarodne dokumente ili praksu kako u Evropi tako i u svetu. Ovo je direktno povezano sa uvrštavanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom u Ustav Kosova ili njenim amandmanom“, rekao je on. Malići kaže da je optimista da će vlada ispuniti sve obaveze koje je preuzela proglašenjem 2022. godine za godinu osoba sa invaliditetom, ali kaže da ne očekuje čuda, jer se svi problemi ne mogu rešiti za jednu godinu. Malići: Ne očekujemo čuda jer je to samo jedna godina „Ne čekamo čudo jer je samo godinu dana i ne mogu se sva pitanja rešiti za godinu dana i iz tog razloga tokom prošle godine kada smo se sastajali i kada smo radili sa ministarstvima na radionicama koje smo organizovali, mi smo im rekli, molimo vas da preuzmite odgovornost samo za one stvari koje možete da postignete za godinu dana, ne više. Ta ministarstva su se obavezala i Vlada je uzela u obzir posvećenost ministarstava za ovaj kalendar ovih aktivnosti ovih obaveza. Sada su očekivanja tu, imamo nade, ali prema ovim aktivnostima koje sam pomenuo koje su angažovane, a naravno da će se raditi i više nego za godinu dana, jer ne može se sve popraviti za godinu dana“, kaže Malići. On ističe da su nedostatak pristupa, predrasude i nedostatak adekvatne zakonske regulative razlozi zbog kojih osobe sa invaliditetom do sada nisu bile uključene u društvo. Malići: Neadekvatno okruženje, slobodno kretanje ili pristup su izuzetno važni „Tri su razloga zašto osobe sa invaliditetom do sada nisu bile uključene u naše društvo. Prvi su predrasude koje postoje u društvu prema osobama sa invaliditetom koje izazivaju strah, izolaciju osoba sa invaliditetom jer još uvek postoji potreba za podizanjem svesti, iako u pogledu samosvesti dosta dobro stojimo. Drugo pitanje je zakonodavstvo koje ne uzima u obzir njihova prava kao prava, ne potrebe već kao prava, pravo na obrazovanje, pravo na zdravstvene usluge, pravo da im se obezbede pomoćna sredstva, pravo na jezičku komunikaciju ili prevod jezikom znakova, pravo na zapošljavanje. Na kraju, ali ne i najmanje važno, neadekvatno okruženje, slobodno kretanje ili pristup“, rekao je on. Što se tiče nedostatka neophodne infrastrukture za osobe sa invaliditetom, Malići kaže da je to glavna prepreka sa kojom se ova kategorija suočava. Čak kaže da od nedostatka pristupa najviše pate deca sa smetnjama u razvoju. Situacija je gora nego u školama, prema njegovim rečima, na državnim univerzitetima, gde kaže da nijedan ne ispunjava uslove za osobe sa invaliditetom. Malići: Većina škola nema kupatila ili toalete za osobe sa invaliditetom „Većina škola nema kupatilo ili toalet a kamo li lift, gde uvek zbog učenika sa smetnjama u razvoju celo odeljenje treba da bude na prvom spratu. Moramo, međutim, povezati sa pitanjem obrazovanja da obrazovanje nije samo pristup ili infrastruktura, što otežava porodice ili otežava porodicama da uključe svoju decu u obrazovanje. Ali, tu su i neka druga pitanja, to je zdravlje, odgovarajuća pomoćna oprema, ekonomska situacija porodice, neadekvatan prevoz, zatim pomoćni asistent u školama, koje čine složenost da je zovemo tako koja otežava članovima porodice da pošalju ili uključe decu u škole. Što se tiče srednjeg ili visokog obrazovanja, zaista je katastrofalna situacija u pogledu pristupa, gde nijedan fakultet Prištinskog univerziteta ne ispunjava standarde pristupa za studente sa invaliditetom, baš nijedan“, rekao je on. Vlada Kosova je 3. decembra odlučila da 2022. bude godina osoba sa invaliditetom kako bi se unapredila prava osoba sa invaliditetom.