Pokret Samoopredelenja naziva štetnim sporazum potpisan sa Srbijom. Ova stranka ekonomski sporazum potpisan sa Srbijom u Vašingtonu smatra „podvrgavanje bez priznanja. Ovim sporazumom LVV navodi da su prekršeni Ustav Kosova i Deklaracija o nezavisnosti. Najveća opoziciona stranka izrazila je uverenje da je jedino rešenje zahtev za rušenje vlade. A pošto su prema njima PDK i AAK protiv ovog sporazuma, od njih traže podršku za rušenje aktuelne vlade. Isti kažu da njihova buduća vlada ne oseća nikakvu obavezu da stoji iza kompromisa premijera Abdulaha Hotija. Član predsedništva Pokreta Samoopredelenja, Glauk Konjufca rekao je da Srbija ima san da ukloni granicu između Kosova i Srbije bez priznavanja državnosti Kosova. I to, kako je rekao, radi ekonomskom dominacijom Kosovom. Prema njegovim rečima, jedino rešenje je zahtev za rušenje vlade. Za ovo je zatražio podršku PDK-a i AAK-a i prema njegovim rečima, ovi poslednji su se izjasnili protiv ovog sporazuma. Konjufca: Povoljan je trenutak da se mocija vrati u fokus „Ovim sporazumima buduća vlada Pokreta Samoopredelenja nema i ne oseća nikakvu zakonsku, ustavnu ili međunarodnu obavezu da stoji iza loših kompromisa nelegitimnog premijera Avdulaha Hotija. Takođe, pošto samo polovina LDK i samo polovina Inicijative stoji iza ovog sporazuma, dakle toliko ovaj sporazum ima unutrašnjeg legitimiteta. Samo polovina LDK i polovina Inicijative podržavaju ovaj sporazum. Stoga  je dobar trenutak da se u centru pažnje vrati mocija koju treba podneti ovoj vladi da shvati da je vreme da preko mocije takva vlada bude svrgnuta u Skupštini Kosova. Koja  nastavlja ovim avazom u Briselu, od ovog sastanka koji se trenutno dešava biće još štetnih kompromisa za Kosovo“, rekao je Konjufca. Sporazum sa Srbijom nazvao je „podvrgavanje bez priznanja“. Konjufca: Ovaj sporazum se može nazvati „podvrgavanjem bez priznanja“ „Čini mi se da je ovo bio sporazum koji bi se mogao nazvati„ podvrgavanjem bez priznanja “. Ovo je najbolji način kako da izrazimo političku suštinu onoga što je postignuto između našeg premijera i vlade Srbije. Prvo, povlačenje premijera Hotija iz priznanja je loša vest za Republiku Kosova, jer naša trenutna vlada ispada na to da u potpunosti ispunjava zahteve Vlade Srbije za uklanjanje priznanja sa dnevnog reda. Kosovo, s druge strane, ne treba ništa da plati za priznanje koju će Srbija učiniti. Platili smo najvišu cenu tokom ratnih godina na Kosovu, tokom 98-99. Godine, u kome je Srbija izvršila genocid", izjavio je Konjufca. Prema Konjufci, Kosovo ne bi trebalo da da ništa od svog državljanstva da bi se od Srbije nadoknadilo priznanjem. U ovom pregovaračkom procesu, naglasio je da se po prvi put tema najvažnijih resursa koje Kosovo ima stavlja na pregovarački sto. Konjufca: Svako ko misli da Srbiji može dati resurse čini veliki zločin „Videli smo kako je u ovom procesu pregovora između Kosova i Srbije prvi put, na žalost, otvorena tema najvažnijih resursa koje Republika Kosovo ima. Gazivode sadrži 70 posto naše vode koju poseduje država Kosovo. Po prvi put se tako neodgovoran premijer kao premijer Hoti složio da Gazivode treba da bude deo pregovora i da dođe za dijaloški sto. Kosovski resursi su neotuđivi. Ovo je takođe određeno Ustavom Kosova. A ko misli da Srbiji može dati resurse, čini veliki zločin. A ovo se već dogodilo “, rekao je Konjufca. Između ostalog, Konjufca je dodao da je zabrinjavajuće kako se vlada Kosova slaže da godinu dana ne podnosi zahtev za članstvo u međunarodnim organizacijama. Bivša ministarka pravde Albulena Hadžiu smatra da  sporazum potpisan u Beloj kući krši ustavne odredbe koje se odnose na teritorijalni integritet zemlje. Prema njenim rečima, potpisivanjem ekonomskog sporazuma sa Srbijom, tačnije u tački 7 kada je reč o Gazivodu, počinjena je ustavna povreda. Hadžiu: Ova tačka sporazuma je u suprotnosti sa Ustavom Kosova „U tački 7 sporazuma pominje se sporazum za studiju fizibiliteta radi podele jezera Gazivode. Izraz podela koji se koristio u ovom sporazumu znači učešće Srbije i vlasništvo, kontrolu i upravljanje delom ovog jezera. Jezero koje 80 odsto teče na teritoriji Kosova. Protiv međunarodnog vodnog prava je prenošenje teritorijalnih voda u drugu državu. Ova tačka sporazuma je suprotnosti  sa Ustavom Kosova, posebno članu 2, stav 2. Teritorijalni integritet i suverenitet Kosova definisani Ustavom su posebni elementi postojanja države Kosova“, rekla je Hadžiu. Između ostalog, Hadžiju je rekla da ova tačka sporazuma koju je potpisao premijer Hoti krši član 122. Ustava kada je reč o korišćenju bogatstva i prirodnih resursa. Dodajući da priznavanje ima smisla samo kada se suverenitet vrši na celoj teritoriji Kosova.