Komora Biznisa Kosova pozdravila je vladino usvajanje nacrta zakona o povećanju minimalne zarade na 250 evra, ali zahteva da ta plata bude sektorska, a ne opšta. Što se tiče ekonomske aktivnosti u zemlji, predsednik Komora Biznisa Kosova, Skender Krasnići, smatra da postoji stagnacija i nedostatak volje vlade da podrži preduzeća u olakšavanju poslovanja, snabdevanja i investicija. Dok za podršku 800 hiljada građana sa po 100 evra, predsednik Krasnići procenjuje da bi 100 evra, iako nisu dovoljni građanima, trebalo da izdvoji Vlada u vidu kupona – vaučera za kupovinu domaćih proizvoda. Tako će, prema rečima Krasnićija, lančano doprineti pružanjem podrške lokalnim proizvođačima, kao i održavanjem i povećanjem zaposlenih. Krasnići: 100 evra treba podeliti na kupone „Analizirajući postupanje različitih zemalja, bilo u regionu ili u Evropskoj uniji, tražili smo da se ova suma od oko 100 miliona evra ne raspodeli na plate ili penzije građanima, već da se to uradi u vidu kupona, pošto uz ove kupone građani imaju priliku da kupuju lokalne proizvode. Na ovaj način bi se građanima pomoglo da kupuju samo proizvode, a ne druge stvari. To bi pomoglo i privredi, kao i radnicima u privatnom sektoru ili našim proizvođačima od kojih zavise državni prihodi... Apsolutno nedovoljno, čak su i različite države sve vreme reagovale na različite načine, da bi imali veći promet novca za građane i privredu i na ovaj način privrednici imaju mogućnost da zadrže radnike, ali i građane da prežive, s obzirom na poskupljenje koje je u poslednje vreme došlo“, kaže on. Da bi ublažio krizu izazvanu visokom inflacijom i rastom cena, predsednik Krasnići je zatražio od vlade da promeni fiskalnu politiku. Krasnići: PDV na hranu da se smanji sa 18 na 5 odsto, a na esencijalne proizvode sa 8 odsto na nulu „S tim u vezi, tražili smo od Vlade Kosova, od premijera Kurtija da smanji PDV na hranu, sa 18 odsto na 5 odsto, dok PDV na osnovne proizvode sa 8 odsto bude nula šest meseci, kako bismo pomogli privrednicima, radnicima i građanima da što lakše prebrode ovu veliku krizu, jer imamo posla sa veoma visokom inflacijom, u odnosu na prethodne godine. Dakle, imamo povećanje inflacije i povećanje cena nafte i hrane, a nemamo povećanje plata niti povećanje prometa većine preduzeća“, rekao je on. U međuvremenu, Skupština će u četvrtak, 5. maja, razmatrati Nacrt zakona o minimalnoj zaradi. Pored povećanja minimalne zarade na 250 evra neto, Krasnići u intervjuu za KosovaPres kaže da bi platu trebalo kategorisati na osnovu zanimanja i obrazovanja. Krasnići: Povećanje minimalne zarade treba da bude sektorsko, a ne opšte „Pozdravljamo i nismo protiv povećanja minimalne zarade na 250 evra, ali smo mislili i mislimo da u tom pogledu minimalnu zaradu treba podeliti na osnovu različitih profesija i sektora, kao što je podeljeno na zapadu, u cilju zaštite profesija. Dakle, minimalna zarada treba da bude sektorska, a ne opšta. Trebalo bi da postoji minimalna zarada bez zanimanja, za radnike sa srednjom i visokom školom i na taj način se vrši kategorizacija. Ali šta bi pod hitno trebalo, pošto dolazi do povećanja državnog budžeta kao posledica rasta poreza i rasta cena, da se razgovara o zdravstvenom osiguranju i osiguranju posla. To bi bio vid zaštite radnika i zaštite građana“, kaže Krasnići. Što se tiče ekonomskog rasta, Krasnići kaže da se privredni rast od preko 10 odsto u 2021. godini nije odrazio na rast zaposlenosti i blagostanje građana. Kako dodaje, nedostatak volje vlasti je otežao klimu za poslovanje. Krasnići: Ekonomski rast od preko 10 odsto nije se odrazio na rast zaposlenosti i blagostanje građana „Svako povećanje je dobrodošlo, iako je privredni rast prošle godine rezultat velikog priliva sunarodnika i povećane potrošnje, međutim ovo povećanje se ne odražava mnogo na povećanje blagostanja građana i privrede. To je brojka koju smo imali prethodnih godina, ali to nije direktno uticalo na rast zaposlenosti i blagostanja građana, jer pored rasta imamo i rast inflacije... Imamo stagnaciju i nerad Vlade i Ministarstva finansija. da podrži preduzeća u olakšavanju poslovanja za plate, zalihe i investicije. A nedostatak volje vlade je otežao klimu poslovanja na Kosovu i dodatno će je otežati s obzirom na to da ova kriza kakva se vidi neće biti kratkoročna, već dugoročna“, kaže on. Rastuće cene takođe predstavljaju izazov za preduzeća u ispunjavanju ugovora sa javnim institucijama. Prema Krasnićijevim rečima, neka preduzeća su takođe počela da podnose tužbe protiv državnih institucija, uprkos ponovljenim zahtevima Komore Biznisa da se preispitaju ugovori o snabdevanju. On je naglasio da je privrednicima nemoguće da snabdevaju vojsku, policiju i bolnice. Krasnići: Preduzeća smatraju nemogućim da snabdevaju vojsku, policiju i bolnice „Mi smo kao Komora Biznisa takođe tražili od premijera i Vlade Kosova da preispitaju prethodne sporazume između privrede i državnih institucija za snabdevanje, bilo za hranu, i razne materijale za opštine ili vladu. Glavni razlog je to što su se sa početkom pandemije cene promenile i preduzeća ne mogu da snabdevaju kosovske institucije, bolnice, vojsku i policiju hranom i drugom opremom po sadašnjim cenama. Zatražili smo da se izvrši pregled jer su sve zemlje uradile pregled na osnovu promene cene. Pitali smo vladu, ali ni po tom pitanju nemamo odgovor. Kosovo je jednostavno u opasnosti da dođe do prekida u snabdevanju hranom bolnica, vojske i policije zbog nemogućnosti preduzeća da ove nabavke obezbede po istim cenama kao rezultat velikih promena. Neki biznisi su čak počeli da tuže državu što nema promena uprkos zahtevima. „Zatražili smo hitan sastanak, ali čekamo i još nismo dobili direktan odgovor“, rekao je on. Između ostalog, šef Komore je ukazao na nedostatak komunikacije između vlade i privrede, za koju kaže da stagnira. Zbog toga on hitno traži od vlade da napravi ponudu i strategiju za preduzeća. Vlada je prošle nedelje odlučila da udvostruči socijalnu pomoć za april, dodatnih 100 evra za sve penzionere u aprilu, 100 evra za 300.000 radnika u privatnom sektoru, 100 evra za 80.000 radnika u javnom sektoru i 100 evra za 80 hiljada studenata. Ova sredstva do sada nisu raspodeljena radnicima i studentima u privatnom sektoru.