Organizacija kreveta u klinikama, reorganizacija zdravstvenog osoblja i obezbeđivanje lekova i kiseonika bili su neki od glavnih izazova sa kojima se suočio krhki zdravstveni sistem na Kosovu. Kao rezultat pandemije, povećao se broj pacijenata u klinikama i bolnicama na Kosovu, ali uprkos tome, vršilac dužnosti direktora Univerzitetske Kliničke Bolničke Službe Kosova, Valbon Krasnići kaže da nijedan pacijent nije ostao bez medicinskih usluga. Krasnići je čak i od sledeće nedelje najavio povratak usluga u specijalnim ambulantima i efektivne usluge u klinikama UKCK, usluge koje su obustavljene zbog pandemije. Da bi se izborili sa prilivom građana pogođenih COVID-19, Univerzitetska Klinička Bolnička Služba na Kosovu bila je primorana da poveća kapacitet kreveta. Vršilac dužnosti direktora ove zdravstvene ustanove, Valbon Krasnići u intervjuu za KosovaPress pokazuje da od Infektivne Klinike, gde je bilo planirano lečenje pacijenata sa COVID-om, bila primorana da destiniše još četiri bolničke klinike. Krasnići: Zbog velikog broja pacijenata transformisali smo 5 klinika za COVID „Zbog velikog broja pacijenata i mnogo velikog priliva, bili smo priseleni da u prostorima UCCK dodamo više krevetnih i sada imamo pet klinika koje leče pacijente zaražene COVID-om. Infektivna Klinika, Klinika za Pulmologiju, Interne Klinike, objekat Sportske Medicine i imamo Centralnu Intenzivnu Negu. Pored ovih klinika, imamo i odeljenje za dečije pacijente na Klinici Pedijatrije, kao i još jedno odeljenje za trudnice u Ginekologiji. U međuvremenu su sve bolnice već transformisale infektivna i pulmološka odeljenja u odeljenja na kojima se leče pacijenti pogođeni COVID-om“, rekao je on. Krasnići je nabrojao neke od ključnih izazova sa kojima su se suočili u upravljanju pandemijom COVID-19. U.d. direktora UKCK, kaže da su videći potrebu za krevetima povezanim sa kiseonikom uspeli da povećaju kapacitete u ovom pogledu i trenutno samo u UKCK imaju 200 kreveta intenzivne nege. Krasnići: Naši izazovi su bili obezbeđivanje lekova, kreveta i zdravstvenog osoblja „Mislim da su se tokom ove pandemije dogodila tri izazova. Pružanje lekova, medicinskih proizvoda i kiseonika, posebno za pacijente pogođene COVID-om, potpunu reorganizaciju ljudskih resursa i reorganizaciju prostora sa pomoćnim krevetima. Dakle, ovo su bila tri glavna oblasti kojima smo dali prioritet i neprestano smo se zalagali da bismo se izborili sa velikim prilivom pacijenata i kažem bez skromnosti da smo sa punim uspehom prevazišli sitaciju, jer nijedan pacijenta koji je imao potreba da primi bolničke usluge i da se hospitalizuje nije ostao bez hospitalizacije. .. U julu i avgustu imali smo samo 12 slobodnih kreveta za intenzivnu negu. Brzo smo ojačali sistem kiseonika i u novembru i decembru več smo imali 25-26 kreveta na intenzivnoj nezi. Imali smo na raspolaganju sve respiratore, govorim samo o UKCK, dok sui opšte bolnice imali ograničen broj ovih kreveta za intenzivnu negu. Tokom septembra i oktobra uspeli smo da dodamo do 200 dodatnih kreveta samo u UKCK “, rekao je Krasnići. Pored brojnih nestašica i izazova, nedostatak kiseonika za pacijente sa koronavirusom takođe je prijavljen kao izazov za zdravstveni sistem. U vezi sa tim vršioc dužnosti direktora, Valbon Krasnići kaže da kosovske klinike i bolnice ni jedan dan nisu ostale bez kiseonika. Čak kaže da su neke bolnice i klinike u UKCK povezane sa sistemom tečnog kiseonika. Krasnikći: UKCK nijedan dan nije ostao bez ugovora o kiseoniku "Trenutno stojimo dosta dobro, uspeli smo da stabilizujemo snabdevanje kiseonikom zahvaljujući radovima koje smo obavili i nastavljamo .... U svim bolnicama imaćemo rezervoar za tečni kiseonik i rešičemo pitanje snabdevanja kiseonik. Ovo je moja odluka sa mojom grupom na kojoj smo radili kada smo videli potrebu da pređemo sa snabdevanja kiseonika gasnim bocama na sistem sa tečnim sistemom. Iz tri razloga tečni kiseonik je pristupačniji na regionalnom tržištu, može doći brže i lakše, mnogo je jeftiniji od kiseonika u gasnim bocama i zahteva mnogo manje radne snage ... UKCK ni jednog dana nije ostao bez ugovora za kiseonik, dakle smo sve vreme imali ugovore sa licenciranim operaterima, ti ugovori su nedavno obnovljeni, ali još uvek nisu završeni zbog takvih ugovora i snabdeveni smo medicinskim kiseonikom “, rekao je on. A zbog epidemiološke situacije u zemlji, mnoge službe nisu bile hitne a posebno usluge u specijalizovanim Ambulantima koje su bile prekinute. Zbog toga Krasnići kaže da će od prve nedelje januara ove Ambulante poćeti da pružaju ove usluge. Krasnići: Nakon novogodišnjih praznika, vratićemo specijalističke usluge „Svesni smo da je primanje tih usluga na neki način uskračeno, ali smo bili na to primorani. Znate da su i na početku pandemije usluge u specijalističkim ambulantima bile obustavljene, kao i intervencije ili elektivne hirurške operacije, a nakon bolje situacije te usluge su vraćene i ponovo obustavljene tokom meseci novembar-decembar kada smo imali veliki broj slučajeva. Ove nedelje smo sa komitetom za upravljanje pandemijom na nivou BUKSK analizirali epidemiološku situaciju na nacionalnom nivou i pažljivo pratimo broj pacijenata u našim bolnicama i planiramo od prve nedelje odmah po završetku godišnjih odmora, da vratimo specijalizovane službe, a takođe i gradualnim planom obnavljanje iselektivnih operacija “, rekao je on. Povodom nedostatka lekova u klinikama u kojima su lečeni pacijenti sa koronavirusom, Krasnići je rekao da je povremeno bilo nestašice. Rekao je da od antivirusnih lekova koje kliničari prepisuju pacijentima, Remisivir nikada nije bio prisutan u klinikama, dok je Favipiravir bio prisutan. Krasnići: Povremeno smo imali nedostatak lekova „Što se tiče anti-COVID lekova, one koji se nalaze u kliničkom upustvu koji se koriste, ja ih delim u tri grupe: podržavajući lekovi kao što su infuzija, vitamini, analgetici, antipiretici, koji su kontinuirano prisutni i dostupni klinikama. . Antibiotici gde smo većinu antibiotika imali smo povremenih  nestašica nekog određenog antibiotika, međutim, u poslednje vreme smo imali zamenu tih antibiotika, sada se snabdevamo velikim dozama cefriaksona i da vam iskreno kažemo nedostaje nam samo Imipermeni, ali koji se vrlo retko koristi samo u određenim slučajevima. I treća grupa su ovi antivirusni lekovi poput Favipiravira i Remdesivira. Favipiravir smo imali na raspolaganju sve vreme nakon što smo dobili donaciju, dok Remdesivir nikada nismo imali na raspolaganju, jer Ministarstvo Zdravstva nije uspelo da dovrši procedure kupovine“, naglasio je. Valbon Krasnići započeo je svoj put u borbi protiv pandemije COVID-19 kao infektolog na Infektivnoj Klinici, a zatim je preuzeo funkciju vršioca dužnosti direktora BUKSK-a, nakon što je Basri Sejdiu razrešen sa ove funkcije. A za to, rekao je da je odličan osečaj kada ste u službi pacijenata. Krasniši se čak seća trenutka kada je u februaru lečio prvog pacijenta za kojeg se sumnjalo da je zaražen od COVID-a. Ali dodaje da mu mesto direktora daje mogućnost unapređenja bolničkih usluga u korist pacijenata. Krasnići: Mesto direktora daje vam priliku da činite dobre stvari za pacijente „Od januara i februara počeli smo sa pripremama, potrebnom obukom za osoblje, da se brani da nosi uniforme, da skida uniforme, maske, naočare, da kažemo arsenal zaštitne opreme protiv COVID-a, u februaru odredili smo prostoriju za trijaže i sećam se 12. februara kada sam imao prvi sumnjivi slučaj i uzeo prvi uzorak jednog građanina koji se vratio iz Italije ... ... sve dok prve sedmice jula nijednog trenutka nisam napustio Infektivnu Kliniku i sa svim osobljem radili smo danonoćno na lečenju pacijenata ... Puno je lakše i lepo se osećate kada direktno lečite pacijente sa COVID-om, čak i sada tretiram veliki broj pacijenata ... Biti generalni direktor vam daje priliku da učinite mnogo više za veći broj pacijenata. Dakle, kako bi se osiguralo da se pružaju usluge za sve pacijente pogođene COVID-om, ali i druge usluge “, rekao je Krasnići. Kosovo je registrovalo prve slučajeve COVID-19 13. marta, od tada do sada pozitivno je rezultiralo preko 50 hiljada građana, dok su bitku sa koronavirusom izgubili preko 1300 osoba, dok se preko 40 hiljada građana oporavilo.