Krasnići ne očekuje brzi sporazum sa Srbijom, želi konsenzus pre sastanka u Vashingtonu
Pročitajte: 5 мин.
4 year ago
Линк је копиран
Predsedavajući Nacionalnog Saveza Socijaldemokratske Inicijative – NISMA, Jakup Krasnići, pozdravio je poziv SAD za nastavljanje dijaloga između Kosova i Srbije, ali ne očekuje brz i konačni dogovor. U intervjuu za KosovoPress, bivši predsednik Skupštine Kosova, pre sastanka u Vašingtonu, poziva na objedinjavanje političkog spektra, jer smatra da je sporazum sa Srbijom teško postići bez punog konsenzusa svih političkih stranaka u zemlji. Krasnići kaže da iako su dnevni red i teme o kojima će se razgovarati nepoznati, Kosovo i Srbija trebalo bi da se bez oklevanja odazovu pozivu SAD i vide šta se predlaže. "Moramo da kažemo da je dobro što su Sjedinjene Države zainteresovane da pronađu trajno rešenje odnosa između Kosova i Srbije. To je veliko dobro, naravno da i Kosovo i Srbija trebaju da idu u Vašington, na kraju krajeva, da vide koji su zahtevi i šta se predlaže. Mi kao Kosovo ne znamo šta će tamo biti predloženo, i prerano je govoriti. Ovih 20 godina bavio sam se odnosima Kosova i Srbije, posebno nakon proglašenja nezavisnosti, i video sam izjave srpskih lidera, sagledavajući izvor srpske filozofije, koji je uglavnom u srpskoj mitologiji, ne očekujem niti brz, niti lak dogovor", kaže on. Očekuje se da kosovsku delegaciju čine predsednik Hašim Taći i premijer Avdulah Hoti. Krasnići smatra da su razgovori sa Srbijom odgovornost vlade, jer tako predviđa Ustav zemlje. Što se tiče uloge predsednika, Krasnići smatra tu ulogu ceremonijalnim koja ne odlučujuće, međutim kaže da njegovo učešće nije loša stvar. Krasnići: Razgovore između Srbije i Kosova trebalo bi da vodi vlada. "Spoljna politika je uticajnija od predsednikove, ali znamo da su politički razgovori počeli kada je aktuelni predsednik bio premijer, a ustav se nije promenio. Dakle, razgovori između Srbije i Kosova mora da vodi vlada, jer ima i profesionalne i ustavne odgovornosti. Predsednik ima svoju ulogu, tako da su zadaci odvojeni. Vlada vodi razgovore, parlament glasa za usvajanje ili odbacuje takav sporazum, a uloga predsednika na Kosovu je ceremonijalan, on ne odlučuje, jer on nije izabran od naroda. Ali u ovom slučaju predsednik može biti deo delegacije, jer je i u Bečkim razgovorima predsednik bio učesnik. Ali glavna uloga je izvršne vlasti ", rekao je on. Za razliku kada su ranije i Kosovo i EU bili jednoglasni u vezi s dijalogom, ovaj put se vidi nesklad između njih. Krasnići ocenjuje ovaj odnos Brisela i Vašingtona kao veoma zabrinjavajući. Međutim, kaže da se najviše zabrinjava zbog neujednačavanje kosovskog političkog spektra što se tiče dijaloga sa Srbijom. Bivši predsedavajući Skupštine procenjuje da PDK i VV nisu u pravu što nisu prisustvovali sastanku koji je sazvao premijer Hoti. Krasnići: Potreban je politički konsenzus pre sastanka u Vashingtonu. "Velike stranke trebali su da daju primer, tako da u ovom trenutku zaista mogu stvoriti taj nacionalni konsenzus u Skupštini Kosova, jer se o tamošnji sporazumi moraju se izglasati u skupštini. Uveren sam da je ova situacija veoma nepovoljna za Kosovo, moja najveća briga nisu odnosi između Vashingtona i Brisela, nego odnosi koji postoje na političkoj sceni na Kosovu ", rekao je on. Predsednik Nacionalnog Saveza Socijaldemokratske Inicijative, Jakup Krasnići, takođe je komentarisao vladu Albina Kurtija. Kaže da je postavljanje crvenih linija stvorilo političku nestabilnost. Iako dodaje da koalicija VV-LDK nije bila prirodna, jer dva politička entiteta koja su prva izašla na izbore nemaju isti stav prema državi. Krasnići: VV i LDK su propali jer nemaju isti stav prema državi. "Crvene linije ne stvaraju političku stabilnost. Na kraju, tada morate da donesete izbor koji nije rešenje. Mnogi građani su mislili da je koalicija VV-LDK nada za promene, ali u roku od 50 dana bili su razočarani, jer nije bilo normalne komunikacije čak ni između predstavnika koalicionih partija. I ovo je pomalo bolno, jer ne stvara političku stabilnost. U zapadnom svetu iz kojeg smo naučili,  koalicije se retko dešavaju između prve i druge stranke. Koalicije se obično prave na pozicijama koje političke stranke imaju prema državi. Koalicija nije moguća između dve političke partije koje imaju različite stavove prema državi. I videli smo da kada nema zajedničkog stava prema državnih institucija, koalicija se može formirati, ili iako se formira, biće kratka. Ovo se videlo sa koalicijom između LVV i LDK ", kaže on. Krasnići je komentarisao i odluku Ustavnog Suda koji je dao pravo na dekret predsednika Tačija koji je otvorio put formiranju Hotijeve vlade. Ovu odluku on naziva fer i profesionalnim, i dalo je rešenje za kosovsku politiku. Krasnići: Odluka Ustavnog suda je bila profesionalna Hoćemo li u budućnosti videti Jakupa Krasnićija u vladi? Krasnići: "Ja se bavim politikom, ali to zavisi od volje političke scene na Kosovu. Međutim, voleo bih da služim javnošću, želeo bih imati poziciju koja je u interesu javnosti, ali to ne zavisi od moje želje, već od volje građana i kosovske politike ", rekao je Krasnići
Ova veb stranica se održava i upravlja od strane novinske agencije KosovaPress. Sav materijal na ovoj veb stranici je jedinstvena produkcija KosovaPressa, tako da KosovoPress ima sva prava koja su data zakonom o autorskim pravima prema zakonskim odredbama o autorskom i intelektualnom vlasništvu. Upotreba, modifikacija, i distribucija za komercijalne svrhe su strogo zabranjeni.
Ova veb aplikacija razvijena je uz podršku #SustainMedia Programme, sufinansiranog od strane Evropske Unije i Vlade Nemačke, koji sprovode GIZ, DW Akademie i Internews. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost KosovaPress-a i ne odražava nužno stavove EU ili Nemačke vlade.
© 2002-2025 Sva prava zadržana su od A.P.L. KosovaPress