Šef Kancelarije za vezu Slovačke Republike u Prištini, Rastislav Kostilnik, izjavio je da je postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije hitan, jer status kvo nije stabilan i ne služi ni Srbiji ni Kosovu. U intervjuu za KosovaPress, Kostilnik je rekao da je za njegovu zemlju prihvatljiv svaki sporazum o kome se Kosovo i Srbija dogovore, isključujući teritorijalnu razmenu, ali koji uključuje međusobno priznanje. On je rekao da u mnogim oblastima vidi prostor za saradnju između Kosova i Slovačke i da stav Slovačke o statusu Kosova nije prepreka kulturnoj i ekonomskoj saradnji. Govoreći o ekonomskoj saradnji, on kaže da redovno podstiču kosovske preduzetnike da kontaktiraju slovačke kolege. " Nažalost, diplomatija može da igra samo ograničenu ulogu kada je u pitanju biznes. Za tango su potrebne dve kompanije i, nažalost, ne vidim mnogo interesa ovde za uspostavljanje više veza sa slovačkim poslovnim predstavnicima", rekao je on i dodao da su Slovaci zainteresovani za Kosovo više nego pre, jer postoje jasni znaci istraživanja prelepe prirode Kosova od strane Slovaka.   Ovo je ceo intervju: KosovaPess: Kako biste definisali trenutne odnose između Kosova i Slovačke? Da li su odlični, dobri ili je potrebno više raditi na poboljšanju ovih odnosa? Kakvi su vaši odnosi sa državnim liderima Kosova? Kostilnik: Rekao bih da imamo dobre odnose u granicama mogućnosti. Što se tiče odnosa sa političkim liderima, srećan sam što mogu da kažem da imam veoma dobre odnose i da nisam samo ja. Moj ministar, gospodin Ivan Korčok, takođe se sastaje sa predstavnicima Kosova. Ne tako davno, u aprilu, učestvovao je sa ministarkom spoljnih poslova, gospođom Donikom Gervala, na istom panelu u okviru Delfi Ekonomskog Foruma, a ovog meseca održao je bilateralni sastanak sa premijerom gospodinom Aljbinom Kurtijem u Bratislavi. KosovaPess: Slovačka je država koja nije priznala nezavisnost Kosova, ali priznaje njena dokumenta. Kada možemo očekivati da vaša zemlja prizna nezavisnost Kosova? Kostilnik: Generalno, još uvek nismo došli do toga i moram da vas ispravim, mi ne priznajemo kosovska dokumenta. Još treba da ih odobri privremena uprava – UNMIK. Ipak, na humanitarnom planu, od 2012. godine priznajemo kosovske pasoše kao putne isprave, isključujući diplomatske ili službene pasoše iz očiglednog razloga. Dozvolite mi da ovde naglasim da priznanje putne isprave po međunarodnom pravu ne znači i priznanje subjekta koji ju je izdao. KosovaPess: Da li je priznanje od strane Slovačke talac dijaloga? Dakle, da li treba da postoji konačan sporazum između Srbije i Kosova pre nego što razmislite o priznavanju nezavisnosti Kosova? Kostilnik: Naš stav je prilično dosledan i jasan. Nema mesta za bilo kakvu zabunu i reč „talac” ovde nije prikladna. Slovačku izvršnu vlast obavezuje deklaracija Narodne Skupštine Republike Slovačke (2007), koja propisuje da je potrebno pronaći zajedničko rešenje (dve stranke). Dijalog Beograd – Priština je pokretač za takvo rešenje i zato mi mnogo podržavamo napore gospodina Lajčaka. KosovaPess: Vaš građanin, gospodin Lajčak, je zadužen za dijalog. On govori uglavnom u ime EU. Ali kako Slovačka ocenjuje proces dijaloga između Kosova i Srbije? Kostilnik: Dijalog Beograd – Priština je proces pronalaženja rešenja na osnovu sporazuma koji bi, legalistički gledano, stvorio kosovsku državnost uz saglasnost dve strane, kao što je Slovačka nastala 1993. godine. KosovaPess: Da li je trebalo više napretka nakon toliko godina pregovora? Da li mislite da bi trebalo da postoji konačan sporazum o uzajamnom priznavanju? Kostilnik: U suštini, brzina i napredak pregovora uz pomoć EU zavise isključivo od konstruktivnosti dve strane za stolom. Zbog ruskog agresorskog rata u Ukrajini, i napredak je veći – Evropi je potrebno više mira i mnoge oči su uprte u vas i Srbiju da biste uspeli. Postizanje ovog sporazuma je hitan, jer status kvo jednostavno nije održiv. Ne služi ni Srbiji ni Kosovu. Za nas je prihvatljivo sve oko čega se dve strane dogovore, isključujući teritorijalnu razmenu, ali uključujući i međusobno priznanje. KosovaPess:  Da li mislite da je naš region ugrožen destabilizacijom nakon situacije u Ukrajini? Vidite li ikakvu mogućnost da dođe do, ne daj Bože, ponovnog izbijanja sukoba? Kostilnik: Veoma pažljivo pratimo bezbednosnu situaciju i slažemo se sa ocenom KFOR-a da je situacija stabilna. KosovaPess: Srbija je jedina zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji posle agresije na Ukrajinu. Kako ste videli ovu akciju Srbije? Da li zemlja kandidat za članstvo u EU treba da se ponaša u skladu sa EU? Kostilnik: Vaš jasan stav o ruskoj agresiji izazvao je veliko poštovanje među državama članicama. Verujemo da naši partneri u Beogradu razumeju koliko je hitno napredovati na njihovom evropskom putu. KosovaPess:  Videli smo da ste posetili opštine na Kosovu i sastali ste se sa gradonačelnicima ovih opština. Koja je svrha ovih poseta? Kostilnik: Za svakog diplomatu važno je da se približi ljudima i njihovim predstavnicima. Zanimaju me njihova mišljenja o pitanjima „svakodnevnog života“ i uvek koristim priliku da objasnim mehanizme SlovakAid-a, da ih ohrabrim da podnesu predloge za grantove. Već godinama podržavamo društveno-ekonomski razvoj Kosova preko SlovakAid – pomoć Slovačkog naroda. KosovaPess: Tokom pandemije, posebno tih teških meseci, videli smo da je Slovačka pomogla Kosovu. Možete li nam reći koliko je vaša zemlja pomogla našoj zemlji, u suočavanju sa virusom i na kojim načinima? Kostilnik: Svi smo bili odjednom uhvaćeni u kavezu COVID-19. Uprkos unutrašnjoj situaciji, Slovačka je pokušala da učini sve da pruži ruku i onima koji žive van naših granica. U direktnoj i indirektnoj pomoći Kosovu pružamo pomoć do 60 000 Eura. Podržali smo mnoge projekte za podsticanje svesti o COVID-19, kao i da ublaže njegove posledice na marginalizovane grupe. Slovačka je takođe donirala 30 000 Eura, Ministarstvu Zdravstva za jačanje svojih kapaciteta za borbu protiv pandemije. KosovaPess: Otvorene su izložbe i održani koncerti zahvaljujući vašem posredovanju. Može li se kulturna saradnja između Kosova i Slovačke povećati? Kako bi se umetnici predstavili? Kostilnik: Vidim prostor za međusobnu saradnju na mnogim poljima. Stav Slovačke o statusu Kosova nije prepreka za kulturnu, ekonomsku saradnju; saradnja univerziteta, opština itd. Kažem da moramo hodati pre nego što počnemo trčiti. Ta polja mogu poslužiti kao sredstvo za međusobno upoznavanje. Drago mi je što mogu da igram posredničku ulogu, ali želim da vidim istinski interes za takvu saradnju. KosovaPess: Ekonomija je još jedna veoma važna oblast. Koje aktivnosti trenutno preduzima vaša kancelarija za pomoć privrednom razvoju na Kosovu? Da li postoje aktivnosti za posredovanje u sastancima između preduzeća na Kosovu i Slovačkoj? Kostilnik: Slovačka kancelarija za vezu uspostavila je veoma dobre veze sa mnogim preduzećima i privrednim udruženjima. Redovno podstičemo preduzetnike sa Kosova da stupe u kontakt sa slovačkim kolegama. Nažalost, diplomatija može da igra samo ograničenu ulogu kada je u pitanju biznes. Za tango su potrebne dve kompanije i, nažalost, ne vidim mnogo interesa ovde za uspostavljanje više veza sa slovačkim poslovnim predstavnicima. KosovaPess: Turizam je predstavljen i kroz izložbe. Da li postoje podaci o broju Kosovara koji posećuju Slovačku? Kostilnik: Pošto je teško razlikovati turistu od osobe u tranzitu, često kombinacija, takvi brojevi ne postoje. Međutim, procenjujemo da Slovačku poseti nekoliko stotina Kosovara godišnje. KosovaPess: Da li Slovaci poznaju Kosovo kao državu? Da li dolaze ovde u posete, ako ima nekih cifara, koliko Slovaka godišnje dođe na Kosovo? Kostilnik: Nije nam poznata nikakva statistika i teško je napraviti procenu. Ipak, mogu potvrditi pozitivan trend. Slovaci su zainteresovani za Kosovo više nego u prošlosti; postoje jasni znaci istraživanja prelepe kosovske prirode od strane Slovaka. KosovaPess: Na kraju. Koliki je broj zahteva za radnu vizu podnetih u vašoj kancelariji? I koliko se viza izdaje godišnje za Kosovare koji žele da rade u Slovačkoj? Da li je porastao broj zahteva u poslednjih godinu dana? Ima li statistike za prvih 5 meseci ove godine? Kostilnik: Pre nego što govorimo o brojevima, treba naglasiti da je slovačka kancelarija za vezu mala kancelarija sa ograničenim kapacitetom u poređenju sa ostalim članicama Šengena. U mnogo manjoj meri upoređeno sa drugim zemljama, ali vidimo interesovanje Kosovara za rad u Slovačkoj. Kao rezultat pandemije u poslednje dve godine, došlo je do značajnog pada broja zahteva koje primamo za šengenske i radne vize. Trenutne brojke još uvek ne odražavaju situaciju pre COVID-19.