Kosovo rizikuje da uđe u ustavnu krizu ako predsednik zemlje ne bude izabran do 5. aprila sledeće godine. U takvom slučaju, ispada da je Ustav ćutljiv, jer nijedna njegova odredba ne predviđa kako postupiti ako poslanici ne glasaju za šefa države i skupština ne bude raspuštena do zadatog roka. Kao rešenje ove situacije, Il Zeka sa Kosovskog Instituta za pravdu (KDI) vidi samo tumačenje Ustavnog suda. Čak kaže da bi se potonji u nedostatku odredbi trebalo zasnivati na ustavnoj praksi demokratskih zemalja. Zeka: Ovde imamo prazninu u Ustavu da bismo protumačili ovu odredbu „Ovde imamo prazninu u Ustavu u tom pogledu, za tumačenje ovu odredbu ili pronalaženje izlaza iz ove situacije nadležan je samo Ustavni Sud. U najgorem slučaju, ako se u roku od ovih 6 meseci ne nađe rešenje, bilo da se izabere novi predsednik ili iči na izbore, tada je dužnost v.d. predsednika, u ovom slučaju predsednice Skupštine da se obrati Ustavnom Sudu dabi protumačio situaciju. Tada Ustavni sud, u odsustvu ustavnih i zakonskih odredbi za konkretan slučaj, može doneti odluku zasnovanu na ustavnoj praksi demokratskih zemalja“, kaže on za KosovaPress. A za profesora ustavnog prava Mazluma Baraliua, ako se dogodi da predsednik ne bude izabran u zadatim rokovima, to bi bila produbljivanje krize i neuspeh političke klase, posebno vladajuće koalicije. Baraljiu za KosovaPress, kaže da u takvom slučaju, iako to nije zapisano u Ustavu, na čelo zemlje može da dođe pšresednica Ustavnog Suda. Baraljiu: On ne piše na određen način, ali predsednik Ustavnog Suda treba da preuzme ovlašćenja „Po isteku šestomesečnog mandata postoji mogućnost i neophodnost raspuštanja parlamenta koji se  raspušta sa 2/3 poslanika ili inicijativu predsednika. Uglavnom zasnovan na principu analogije, mislim da se to neće dogoditi do tog trenutka, jer bi to bio fijasko, neprihvatljiv i neviđen neuspeh ove političke klase i posebno vladajuće koalicije ... ako se to dogodi i ako u parlamentu nema večine od 2/3 za raspodelu i spremnost za ovo,  znači dvostruko i ekstremno produbljivanje krize  za koju se ne nadam da će se dogoditi. Onda ne piše određeno način, već bi predsednik Ustavnog Suda trebao da preuzme ovlašćenja“, rekao je. Za razliku od prva dva govornika, politički analitičar Arton Demhasaj kaže da vršilac dužnosti predsednika Vjosa Osmani ima mandat samo do februara 2021. godine, koliko bi bivši predsednik Hašim Tači trebao da ima. Prema njegovim rečima, ako do tada jedan modalitet ne bude rešen i postupak izbora predsednika ne uspe, tada se automatski skupština smatra raspuštenom i zemlja ide na izbore. Demhasaj: Ako procedura izbora predsednika ne uspe, zemlja automatski ide na izbore „Ustav je odredio vremenmske rokove, istovremeno i zakone o tome kako treba da ide postupak izbora predsednika. Mesec dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, moraju početi procedure za izbor novog predsednika. Iz toga proizilazi da ovi postupci moraju započeti u januaru 2021. godine i završiti se krajem februara ili početkom marta 2021. Ako do tog trenutka jedan modalitet ne bude rešen i postupak izbora predsednika ne uspe, tada se skupština automatski smatra raspuštenom i zemlja ide na izbore “, izjavljuje Demhasaj. Ostavkom predsednika Hashima Thacija 5. novembra, vršilac dužnosti predsednika je predsednica parlamenta Vjosa Osmani. Vladajuća koalicija sama ne može da bira predsednika, jer je potrebna podrška dve trećine poslanika. Parlamentarne političke stranke do sada nisu razgovarale o pronalaženju rešenja za šefa države.