Dve decenije nakon završetka rata na Kosovu, oni koji su činili zločine i dalje su nekažnjeni, a država je daleko od dokumentovanja ratnih zločina, a time i njihove istrage. Rasvetljavanje ratnih zločina postaje sve teže, dokazi mogu izbledeti, a svedoci umreti. Organizacije koje se bave istraživanjem pravde, kao i pitanjima ljudskih prava, smatraju da će s godinama biti sve teže dovršiti postupak istrage ratnih zločina. Tokom godina, ratni zločini na Kosovu su se tretirali od međunarodnim i naših institucija pravde, ali je bilo vrlo malo presuda. Počinioci masakra, hiljade ubistava i silovanja tokom rata na Kosovu još uvek nisu izvedeni pred lice pravde. Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, rekao je za KosovaPress da, iako kosovske institucije nisu imale ovlašćenja da gone ljude koji su počinili ratne zločine, morale su da stvore uslove za pravosuđe da pravilno obavlja svoj posao. Blakaj: Većina onih koji su počinili ratne zločine nalazi se u Srbiji „Jedna od njih je trebalo da bude da, pošto velika većina onih koji su počinili zločine tokom rata na Kosovu nisu na Kosovu (i) žive u Srbiji, Kosovske vlasti trebale bi da vode računa da dijalog koji je bio tehnički a zatim je posatao politički dijalog, da se obuhvati tema pravne saradnje između Tužilaštva Kosova i Srbije, sa ciljem krivičnog gonjenja počinioce zločina koji se nalaze u Srbiji. U tom pogledu mislim da država nije mnogo uradila. S druge strane, i o dokumentovanju zločina počinjenih tokom rata, malo je učinjeno", izjavio je Blakaj. Prema njegovim rečima, kosovske institucije nisu učinile dovoljno u tretiranju prošlosti. Direktor Kosovskog Pravnog Instituta, Ehat Miftaraj, kaže da će Kosovu biti teško da učini nešto u vezi sa ratnim zločinima nekoliko godina kasnije. Miftaraj: Kosovo nije počelo da ispunjava svoju obavezu za otkrivanje ratnih zločina „Iz same činjenice da smo 21 godinu nakon završetka rata i da Kosovo gotovo da nije ni počelo da ispunjava ovu obavezu u otkrivanju svih ratnih zločina na Kosovu, onda naravno svaka izgubljena godine znači da će Kosovu skoro biti nemoguće da uradi bilo šta što je povezano sa ratnim zločinima na Kosovu nakon 5 ili 6 godina “, kaže on. Miftaraj smatra da bi vlada trebalo da izradi nacionalnu strategiju po pitanju istrage ratnih zločina, koju bi, prema njegovim rečima, trebalo da odobri Skupština Kosova. Miftaraj podseća na mali broj ljudi koji su suđeni i osuđeni za ratne zločine na Kosovu. Miftaraj: Kosovo je ponudila amnestiju za one  koji su počinili ratne zločine na Kosovu „Ovo pokreće hitnu potrebu da Kosovo promeni svoj pristup i ima proaktivniju politiku u istrazi, krivičnom gonjenju i procesuiranju ratnih zločina na Kosovu. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTI) u Hagu, koji je svoj rad zaključio pre nekoliko godina, u svom konačnom izveštaju zahtevao je da svaka država, Srbija, Hrvatska, Bosna i Kosovo, pojedinačno istraže ratne zločine počinjene na teritorijama Kosova. Dok su zemlje poput Srbije, Hrvatske i Bosne bile mnogo proaktivnije u istrazi i procesuiranju ratnih zločina, Kosovo je praktično stajala tiho, nudeći amnestiju svima koji su počinili ratne zločine na Kosovu. ", Rekao je Miftaraj za KosovaPress. Na Kosovu je Tužilački Savet Kosova  odobrio strategiju za ratne zločine. Ali nažalost, zemlja ima samo tri tužioca koji istražuju i procesuiraju ratne zločine u Kosovskom Specijalnom Tužilaštvu. U tom kontekstu, direktor KLI procenjuje da će Kosovo morati da ima najmanje 20 tužilaca u Specijalnom Tužilaštvu, praćeno velikim brojem sudija ako namerava da zaključi poglavlje o istrazi i suđenju za ratne zločine. Saranda Bogujevci, preživela masakr srpske paravojne jedinice poznate kao "Škorpioni", koja je postala prva Albanka koja je svedočila pred srpskim sudom za ratne zločine, a sada je poslanica u Kosovskoj Skupštini, kaže da ona nije postojala volja da se unaprede pitanja vezana za ratne zločine. Bogujevci: Nije postojala volja za istragom ratnih zločina „Ovo je problematično, što više vremena prolazi, je problematičnije, tako da moramo početi nekad, jer se puno priča, puno se govorilo i iskreno mislim, kada bi postajala volja drugačije bi stvari bili“ , rekla je Bogujevci. Bogujevci ocenjuje da je jačanje Tužilaštva ključno u pogledu otkrivanja ratnih zločina na Kosovu. Bogujevci: Treba ojačati kosovsko Tužilaštvo da bi istraživalo ratne zločine „Jačanje tužilaštva, nije dovoljno samo povećati broj tužilaca, već treba uspostaviti tim u okviru tužilaštva, jer bi trebalo imati ljudi koji istražuju podatke koje dobijaju, vrše razgovore, to je zaseban proces i uzima vreme, a ovi tužioci da budu direktno uključeni u pitanja ratnih zločina, između ostalog, što nažalost nije da postoji toliko iskustva u vezi sa pitanjem ratnih zločina unutar  Kosova, zbog različitih procesa, učešća međunarodnih organizacija i drugih tako da bi istovremeno trebalo da postoji određena pomoć u neophodnoj obuci koja je potrebna u okviru tužilaštva i treba da budu stručnjaci“, kaže ona. Podaci Fonda za humanitarno pravo pokazuju 10 hiljada 800 Albanaca ubijenih i nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu, od čega 8 hiljada civila. Trenutno Kosovo ne zna sudbinu više od 1600 nestalih osoba.