Do sada je podignuto oko 40 optužnica protiv 156 osoba za ratne zločine protiv nevinog albanskog civilnog stanovništva koje su počinili Srbi na Kosovu. Od 2021. godine, 12 osoba je osuđeno, dok su tri oslobođene.

Ovo su podaci koje je Specijalno tužilaštvo saopštilo KosovaPressu, dodajući da se u sudskom postupku nalazi preko 20 slučajeva.

Među optužnicama su i one podignute u odsustvu, gde izmene Zakona o krivičnom postupku omogućavaju podizanje optužnice i suđenje bez prisustva optuženog.

„Od 2021. do sada podignuto je 37 optužnica protiv 156 osoba. Dok od iste godine (2021), do sada, imamo 12 osuđujućih presuda protiv 13 osuđenih osoba, i 2 oslobađajuće presude protiv 3 osobe. U sudskom postupku je preko 20 slučajeva. U međuvremenu, od 2023. do 2025. godine podigli smo 15 optužnica u odsustvu, dok postoji oko 12 optužnica nasleđenih od Euleksa za koje očekujemo da će biti suđene u odsustvu“, navodi se u odgovoru Specijalnog tužilaštva.

Jedna optužnica u odsustvu podignuta je i juče, u petak, 14. avgusta 2025. godine, protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje preko 800 hiljada albanskih civila sa Kosova tokom rata. U saopštenju Tužilaštva se navodi da su svi osumnjičeni imali komandnu odgovornost i punu kontrolu nad tadašnjom jugoslovenskom vojskom i srpskom policijom.

Flamur Kabaši iz Kosovskog instituta za pravdu (IKD) kaže da je ova optužnica prva te vrste, koja obuhvata veliki broj proteranih sa Kosova.

„Ona se tiče velikog broja građana i zbog toga ovaj veliki broj, čak 800 hiljada, kako je navedeno, nije viđen ni u jednoj drugoj optužnici i može se reći da je takva optužnica prva te vrste koja govori o velikom broju onih proteranih sa Kosova i zbog toga se ova optužnica smatra jednom od prvih za veliki broj proteranih tokom rata. Mogli smo da razumemo da optužnica govori o prisilnom raseljavanju, pljački imovine, kampanji masovnog proterivanja albanskog stanovništva i da je ukupno 21 optuženi“, izjavljuje on.

Specijalno tužilaštvo je prihvatilo ovlašćenja misije Euleksa od sredine juna 2018. godine.

Tako, Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je broj optužnica podnetih na Kosovu za ratne zločine značajno povećan.

„Dve-tri godine nakon prihvatanja ovlašćenja, optužnice za ratne zločine podignute su u proseku dve do tri optužnice godišnje. U poslednje dve-tri godine imali smo više podnetih optužnica, ima više od 10 do 15 optužnica godišnje. Samo tokom osmomesečnog perioda ove godine, sedam optužnica je podignuto u odsustvu. To uključuje i neke optužnice koje su podnete tamo gde su neki ljudi u pritvoru“, rekao je za KosovaPress.

Država je sporo postizala krivičnu pravdu za zločine počinjene na Kosovu, smatra bivši predsednik Vrhovnog suda Fejzulah Hasani.

„Mnogo smo zakasnili i zbog toga i zbog ovih prepreka nismo bili kompetentni da sudimo. Ovaj dugi period će svakako imati uticaj na ispunjenje pravde, ali i uticaj na efikasno zaključenje ili osuđujuće presude po svim ovim optužnicama zbog činjenice da su okolnosti u kojima su počinjeni ratni zločini specifične, mogućnost skrivanja dokaza, mogućnost identifikacije počinilaca i dokazivanje je otežano, posebno kada prođe veoma dugo vreme. Verujem da tužilaštvo radi ubrzanim intenzitetom, ali će se njegovi efekti videti na kraju kada se ove optužnice završe. Pravda se ne zadovoljava samo podizanjem optužnice, već kada se ove optužnice završe osuđujućim presudama“, izjavljuje Hasani.

Od institucija se traži da izvrše pritisak na Srbiju da istraži zločine koje je počinila na Kosovu.

„Država Srbija na neki način amnestira svoje građane jer vidimo da tužilaštvo u Srbiji spava i ne sprovodi istrage kao što bi normalna institucija trebalo da sprovodi istrage. Naravno, Kosovo, preko međunarodne zajednice, preko Evropske unije, preko Sjedinjenih Država, mora ili treba da insistira da se izvrši veći pritisak na organe gonjenja u Srbiji da ima više optužnica i osuđenih ljudi za zločine protiv čovečnosti koji su se dogodili u ratu na Kosovu. Jer vremenom ljudi koji su počinili zločin umiru, umiru i očevici koji bi mogli da svedoče u tim procesima. Iz tog razloga u procesu dijaloga, država Kosovo i država Srbija treba što pre da potpišu memorandum o saradnji jer je vreme glavni neprijatelj pravde za žrtve rata“, rekao je on.

Prva optužnica u odsustvu podignuta je u maju 2023. godine, a sedam njih je za seksualno silovanje tokom rata. Dve najveće optužnice su ona za masakr u Meji, gde je optuženo 53 osobe, i optužnica podneta juče, protiv 21 osumnjičenog za proterivanje civilnog stanovništva.

Do sada je Osnovni sud u Prištini objavio tri presude protiv četvorice optuženih u odsustvu, koji su osuđeni na po petnaest godina zatvora.

U ratu 1998/99. godine ubijeno je preko trinaest hiljada albanskih civila, oko dvadeset hiljada žena i muškaraca je seksualno silovano, dok se preko hiljadu šest stotina ljudi vodi kao nestalo.