Deklaracija o nezavisnosti Kosova je proglašena 17. februara 2008. godine u 15:39 časova u Skupštini Republike Kosovo u Prištini. Na vanrednoj sednici kojoj je prisustvovalo 109 od ukupno 120 poslanika, Skupština Kosova je jednoglasno proglasila Kosovo nezavisnom, suverenom i demokratskom državom. Zakonitost Deklaracije o nezavisnosti Kosova je sporno pitanje već neko vreme. Protiveći se Deklaraciji o nezavisnosti Kosova, Srbija je zahtevala ocenu njene međunarodne validnosti i podršku svom stavu, navodeći da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova nezakonita. Nakon ovakvog razvoja događaja, Srbija je u oktobru 2008. zatražila savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde. Dana 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je savetodavnom odlukom ponovo potvrdio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila nijedan član međunarodnog prava. Proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. bilo je kulminacija dugog i teškog puta za građane Kosova. Godinama su građani Kosova trpeli posledice etničkog čišćenja od strane srpskog režima Slobodana Miloševića, koje je rezultiralo Oslobodilačkim ratom (1997-99). Po završetku Oslobodilačkog rata na Kosovu su raspoređene međunarodne mirovne trupe. Od 13. juna 1999. godine, kada su srpske snage bile prisiljene da napuste Kosovo, zemljom su upravljali Misija Ujedinjenih nacija pri UNMIK-u i institucije kosovske samouprave: Skupština, Predsednik i Vlada. Iako Srbija nije imala kontrolu nad Kosovom, Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti  više puta pominje da je Kosovo protektorat UN, ali pravno deo Savezne Republike Jugoslavije. U novembru 2005. zvanično je počeo proces za konačni status Kosova. Nakon sveobuhvatnih konsultacija, 2. februara 2007. specijalni međunarodni izaslanik za status Kosova Martti Ahtisari podneo je Prištini i Beogradu svoj predlog za uslovnu nezavisnost Kosova, korak koji je doveo do stvaranja nezavisne države. Posle nekoliko rundi pregovora, Kosovo je proglašena  nezavisna 17. februara 2008. godine. Deklaraciju o nezavisnosti Kosova doneli su tadašnji premijer Kosova Hashim Thaçi (Hašim Tači), poslanici Skupštine Kosova i predsednik Kosova, na sastanku održanom u Prištini, 17. februara 2008. godine. „Mi, lideri našeg demokratski izabranog naroda, ovom Deklaracijom proglašavamo Kosovo Nezavisnom i suverenom državom. Ova deklaracija odražava volju našeg naroda iu potpunosti je u skladu sa preporukama specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Marttija Ahtisarija i njegovog sveobuhvatnog predloga za rešavanje statusa Kosova“, navodi se u saopštenju koje su potpisali poslanici koji su učestvovali. Deklaraciju o nezavisnosti Kosova jednoglasno je usvojilo 109 prisutnih poslanika u sali Skupštine Kosova. Jedanaest poslanika koji predstavljaju srpsku manjinu bojkotovali su proceduru glasanja. Devet predstavnika drugih etničkih manjina bilo je deo kvoruma. Nakon zahtev Rusije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitnu sednicu 17. februara popodne. Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun izdao je neutralno saopštenje pozivajući sve strane da se uzdrže od bilo kakve akcije koja bi mogla da ugrozi mir, promoviše nasilje ili ugrozi bezbednost na Kosovu ili u regionu“. Govoreći u ime šest zemalja – Belgije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije i Sjedinjenih Država – belgijski ambasador je izrazio žaljenje „što Savet bezbednosti nije mogao da se dogovori o putu napred, ali je ova blokada nekima bila vrlo jasna“. Današnji događaji predstavljaju kraj procesa statusa koji je iscrpio sve puteve u potrazi za ishodom koji se pregovara“. Predsedništvo EU je 18. februara 2008. saopštilo da su nakon jednog dana žestokih razgovora između ministara spoljnih poslova, države članice slobodne da pojedinačno odluče da li da priznaju nezavisnost Kosova. Većina država članica EU priznala je Kosovo, ali Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija nastavljaju da ga ne priznaju. Neposredno pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Evropska unija je odobrila raspoređivanje nevojne misije od 2.000 članova za vladavinu prava, „EULEX“, za dalji razvoj kosovske policije i sektora pravde. Svih dvadeset sedam država članica Evropske Unije odobrilo je mandat Eulekxa, uključujući manjinu od pet zemalja EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova.