Američki ambasador u našoj zemlji, Philip Kosnett, u autorskom članku objavljenom na veb stranici Ambasade SAD-a, izrazio je svoje stanovište na Zakon o zaštiti vrednosti rata u OVK, rekavši da "u "napori da se ispoštuje OVK, ne narušavaju njeno nasleđe slobode." Kosnett piše da "Sjedinjene Države nisu" protiv OVK ", naprotiv, nastavlja on," mi razumemo da danas Kosovo ne bi bilo nezavisna država bez napora OVK i drugih organizacija otpora. " zatim pokazuje gde je problem u Zakonu o vrednostima OVK. "Osnovno pitanje u vezi s tim je da potkopava slobodu izražavanja. Iako bi Ustavni sud Kosova odredio da li je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom Kosova, verujem da je bar u suprotnosti sa duhom tog dokumenta. Ako kritika određenih klasa ljudi, organizacija i interpretacija istorije postane krivično delo, kao što to predlaže zakon, onda bi to proizvelo zastrašujući efekat na slobodu izražavanja. "Zastrašilo bi građane - bilo koje nacionalnosti - koji žele da nude stavove ili tumačenja izvan običnih, to bi bacilo senku straha i neizvesnosti u političke govore i otvorilo vrata kapricijskim ili selektivnim optužbama", napisao je Kosnett. Njegov ceo članak:  Danas Skupština Kosova treba da razmatra predloženi Zakon o zaštiti ratnih vrednosti OVK. Verujem da zakon, bez obzira na svoje namere, nije u skladu sa osnovnim slobodama koje su suštinski deo kosovskog ustava. Donošenje ovog zakona u sadašnjem obliku, oslabilo bi Kosovsku demokratiju. Pošto je Ambasada prva počela da izražava zabrinutost – u početku u privatnim razgovorima sa političkim liderima i predstavnicima veterana OVK, a u skorije vreme i putem javnih poruka – neki su istakli da su zbunjeni stavom Sjedinjenih Američkih Država. Da li su Amerikanci protiv OVK? Šta nije u redu sa pokazivanjem poštovanja veteranima za borbu i žrtvu? Dozvolite mi da objasnim naš stav i ponudim dalje predloge. Prvo, Sjedinjene Američke Države nisu „anti-OVK“. Naprotiv, priznajemo da Kosovo danas ne bi bila nezavisna zemlja bez napora OVK i drugih organizacija otpora. Govoreći u svoje ime, na Kosovu sam prvi put živeo samo četiri godine nakon završetka sukoba, kada su ožiljci borbe još uvek bili svugde vidljivi, a zemlja je tek počinjala da gradi svoje temelje. Sreo sam se sa veteranima borbe, sa članovima porodica nestalih osoba, sa osobama koje su preživele ratno seksualno nasilje. Nemoguće je živeti među narodom Kosova bez shvatanja realnosti borbe i poštovanja onih koji su oslobodili ovu zemlju, uključujući borce i civile koji su propatili zajedno s njima. Mi u načelu podržavamo inicijative za pružanje finansijske pomoći, mogućnosti zapošljavanja i zdravstvene zaštite veterana i osoba koje su preživele seksualno nasilje, iako takvi ciljevi moraju da uzmu u obzir budžetsku realnost sa kojom se Kosovo suočava – uključujući i potrebu da se prioritetno odrede potrebe odgovora na Kovid-19. Dakle, šta je problem sa Zakonom o zaštiti ratnih vrednosti OVK? Osnovno, sporno pitanje je to što podriva slobodu govora. Iako će to biti na Ustavnom sudu Kosova da  utvrdi da li ovaj zakon krši ustav Kosova, verujem da u najmanju ruku krši duh tog dokumenta. Učiniti krivičnim delom to što se kritikuju određene klase ljudi, organizacija ili istorijska tumačenja, kako ovaj zakon predlaže, proizveo bi zastrašujući efekat na slobodu govora. Zastrašivao bi građane, bilo koje nacionalnosti, bilo koje etničke pripadnosti koji žele da ponude stavove ili tumačenja izvan glavnih tokova, bacio veo straha i neizvesnosti u političkom govoru i otvorio vrata hirovitim ili  selektivnim optužbama. Privatno, mnogi građani Kosova – političari, novinari, akademici – rekli su Ambasadi da se već osećaju nelagodno da javno govore o zakonu zbog emocionalno nabijene atmosfere oko bilo koje javne rasprave o OVK i ratnim godinama. Zamislite koliko će se građani još više osećati ograničenim ako se zakon usvoji. Štaviše, zakon bi otvorio vrata zakonodavstvu koje bi kriminalizovalo druge oblike slobodnog govora, postavljajući opasan presedan. Kriminalizacija kritike bilo koje grupe ili pojedinca je opasan korak, iako nenameran, ka autoritarizmu. Postoje zemlje koje kriminalizuju, na primer, kritiku aktualnog predsednika ili drugih političkih lidera – govor koji je deo živopisnog dnevnog diskursa Kosova, Sjedinjenih Američkih  Država i drugih demokratija. Predloženi zakon takođe bi mogao da potkopa napore u ostvarivanju pravde. Svedoci, bez obzira na svoje poreklo bi se zapitali da li bi mogli da budu kažnjeni zbog svedočenja o navodnim zločinima pojedinaca povezanih sa OVK, čak iako su te osobe optužene da su postupale samostalno, a ne u ime grupe. Štaviše, Kosovo već ima zakone protiv klevete i uvrede. Ako ljudi izjavljuju lažne tvrdnje protiv veterana OVK, trebalo bi primenjivati te postojeće zakone. Suprotno tome,  predloženi novi zakon bi predstavljao nepotreban teret za sprovođenje zakona i pravosudni sistem, koji bi bilo nemoguće sprovesti. To bi omogućilo lak put suparnicima da izreknu optužbe jedni protiv drugih uz očekivanje da će odmah početi istraga i krivično gonjenje. To bi otvorilo vrata za buduće političke manipulacije. Sjedinjene Američke Države već dvadeset godina podržavaju Kosovo na njegovom putu da postane potpuno nezavisno, potpuno priznato i potpuno integrisano u evropske, zapadne i međunarodne strukture i istovremeno ekonomski povezano sa svim svojim susedima. Da bi postigla ovaj cilj, Vlada Kosova mora da pokaže da je posvećena zaštiti prava svih svojih građana i poštovanju vladavine zakona. Dakle, šta je alternativa? Postoje aspekti inicijative za novo zakonodavstvo koje može imati konstruktivnu ulogu i u iskazivanju poštovanja  prema OVK i u zaceljivanju još uvek otvorenih rana zemlje. S druge strane, razmatranje zaslužuje zakonodavstvo kojim se pružaju usmerene mogućnosti obrazovanja, zapošljavanje i zdravstvena zaštite onima koji su se borili i propatili tokom rata – uključujući, ali ne ograničavajući se na veterane OVK. Razgovarao sam sa političkim liderima i liderima veterana o vrednosti kosovskog ulaganja u muzej o kosovskoj borbi za nezavisnost. U mojoj i u drugim zemljama, moderni ratni muzeji odaju počast borcima prošlosti, ali takođe služe i kao baza za istraživanje, introspekciju i ispitivanje. Takav muzej na Kosovu mogao bi da doprinese ne samo stipendiranju, već bi mogao i da pomogne građanima da savladaju i bolje razumeju ono što je, bez sumnje, teška i bolna istorija. Ako se uradi kako treba, mogao bi da bude instrument za okupljanje građana i izgradnju budućnosti sa iskrenim suočavanjem sa prošlošću. Borci OVK  dali su svoje živote kako bi povećali slobode građana Kosova, a ne da bi  ih ograničili. Skupština Kosova u nastojanju da pokaže poštovanje prema OVK ne bi trebalo nenamerno da potkopa svoje nasleđe.