Faik Konica rođen je 15. marta 1876. godine u Konici, a umro je 15. decembra 1942. godine u Vašingtonu. Bio je magistar umetnosti i književnosti, nacionalni aktivista i albanski pisac. Potiče iz stare feudalne porodice. Prve lekcije dobio je u svom rodnom gradu, na turskom, arapskom i grčkom jeziku. Studirao je u Skadru, Carigradu, Francuskoj i SAD. Bio je sin čuvene I bogate porodice Konica. Njegova majka je bila u krvnoj vezi sa Ali-pašom Tepelenom, iako on to nikada nije tvrdio. Tečno je govorio francuski. Kasnije je ušao u Francusku carsku gimnaziju u Istanbulu da bi potom završio srednju školu u Francuskoj. Filozofiju je studirao u Dižonu i Parizu. 1912. diplomirao je književnost na Univerzitetu Harvard u SAD sa zlatnom medaljom, dok su ga njegovi prijatelji opisali kao „pokretnu biblioteku“. Pobedio je na nekoliko takmičenja, nagrađen nagradama za svoje neobične intelektualne sposobnosti. Kao mladić, Faik Konica je svoj život povezao sa svojim radom i sa albanskim nacionalnim pokretom. Nakon objavljivanja pamfleta „Albanija i Turci“ (1895) u Parizu, on se preselio u Briselu, gde je izdavao časopis „Albanija“, koji je postao najvažniji i najmerodavniji organ naše renesanse. Objavljen na albanskom, francuskom i delimično turskom jeziku, kao prava enciklopedija, propagirao je godinama (1897-1909) program Albanskog nacionalnog pokreta, istoriju i kulturu našeg naroda. Konica je 1909. godine, pošto je u Londonu zatvoren časopis „Albanija“, na poziv rodoljuba otišao u SAD gde je vodio novine „Dielli“, a zatim novine „Trumpeta e Krujes“. Osnivanjem federacije “Vatra” 1912. godine izabran je za njenog generalnog sekretara. Faik Konica i Fan Noli, koji su glavni lideri Albanskog nacionalnog pokreta u SAD, otići će u London da brane nacionalnu stvar na Konferenciji Ambasadora. Na albanskom kongresu u Trstu (1913), koji se okupio da se suprotstavi podeli Albanije od svojih neprijatelja, Konica je izabran za predsednika. Tokom i posle Prvog Svetskog Rata sprovodio je intenzivne diplomatske aktivnosti u korist domovine, u Austriji, Švajcarskoj, Italiji i drugde. 1921. vratio se u SAD, gde je izabran za predsednika federacije „Vatra“, dok se dvadesetih godina povezao i uticao na demokratski pokret koji se razvijao u Albaniji. To je učinio preko novina „Dielli“ i „Shćiptari i Amerike“. Neuspehom Demokratske revolucije i dolaskom na vlast Ahmeta Zogua, Konica je imenovan za punomoćnog ministra Albanije u SAD-u. Ministar Kraljevskog dvora u SAD-u (predstavnik Albanije), Konica je bio odličan pijanista i genijalan pisac. Smatra se tvorcem moderne albanske proze. Svaki stvaralac albanske književnosti koji dođe posle njega može se nazvati samo njegovim učenikom. Faik Konica jedna je od najistaknutijih ličnosti albanske kulture i književnosti. Prozni pisac i pesnik, publicista i estetičar, književni kritičar i prevodilac, svojim svestranim radom obogatio je i podigao do novih visina albansku reč i albansku književnu misao. Čovek sa velikim znanjem i umetničkim talentom, fin majstor albanskog jezika, Konica je ušao u istoriju naše nacionalne kulture ne samo kao savršeni erudit i stilist, već i kao pisac sa izvanrednim ideo-umetničkim vrednostima.​