Prema rečima visokog predstavnika Evropske Unije za Spoljnu Politiku i Bezbednost, Džozefa Borela, konačni sporazum između Kosova i Srbije je pitanje meseci, a ne godina,, ako su obe strane konstruktivne. Ali prema onima koji analiziraju politička zbivanja na Kosovu, ne očekuje se da se tako nešto dogodi u bliskoj budućnosti. Zahtev srpske strane da razgovara o Asocijaciji srpskih većinskih opština u Briselu i odbijanje Vlade Kosova da otvori ovu temu doveli su do zastoja procesa dijaloga. Ranije tokom nedelje, Džozef Borel, pred ministrima spoljnih poslova u Luksemburgu govorio je o procesu dijaloga između Kosova i Srbije, nazivajući ga složenim. Međutim, prema njegovim rečima, postizanje konačnog sporazuma pitanje je meseci, a ne godina, kako je rekao, ako se obe strane konstruktivno angažuju. Borel: Postizanje sporazuma pitanje je meseci „Ja lično verujem da je postizanje konačnog sporazuma pitanje meseci, a ne godina, pod uslovom da se sve strane konstruktivno angažuju. Ne pišemo unapred šta je rešenje. Niti ćemo postaviti veštačke rokove da bismo ubrzali proces. Pozdravljamo sve inicijative za podršku dijalogu. Takođe pozdravljamo posvećenost Sjedinjenih Država, ali EU je ta koja vodi ovaj proces“, rekao je Borel. Govoreći o ovom pitanju, Arber Fetahu iz Grupe za Pravne i Političke Studije kaže da bi konačni dogovor u roku od nekoliko nedelja bio moguć ukoliko bi postojala značajnija saradnja između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije, koja bi, prema njegovim rečima, imala veći pritisak. Prema njegovim rečima, takve izjave se daju u cilju jačanja njegove uloge u samoj Evropskoj Uniji. Fetahu: Borelova izjava služi jačanju njegove pozicije u Evropskoj Uniji „To bi verovatno bilo moguće kada bismo imali značajniji doprinos i saradnju sa Sjedinjenim Državama i EU, gde bi pritisak dveju zemalja bio veći, i način strukturiranja argumenata i postizanja sporazum bi verovatno bio bolji, sveobuhvatniji, i prihvatljiviji za obe strane, u ovom slučaju i za kosovsku stranu. Mislimo da ova Borelova tvrdnja i ova njegova izjava takođe služe za jačanje njegove pozicije u Evropskoj Uniji s obzirom da je to novi zadatak za njega i smatramo to kao da je želeo da dokaže zemljama poput Nemačke i Francuske da su glavne zemlje Evropske unije, da EU čini nešto za dijalog", rekao je on. Kosovo i Srbija vratili su se za pregovarački sto pre tri meseca, dok je sada proces zastao jer srpska strana insistira na ponovnom otvaranju teme Asocijacije, nešto za šta je kosovski premijer, Avdulah Hoti, izjavio da je to već zatvoreno pitanje. Prema analitičaru, Fatonu Abdulahuu, konačni sporazum bi trebalo da se dogodi kada Evropska Unija i Beograd priznaju Kosovo kao državu kao što je sada. Abdulahu: Evropska Unija i Beograd treba da budu konstruktivni, treba da prihvate kosovsku unutrašnju pravnu regulativu „Borel je rekao da je sporazum između Kosova i Srbije pitanje meseci ako su strane konstruktivne, ali nije nam rekao kakva je konstruktivnost potrebna od kosovske strane. Mogli bismo reči da je ovaj sporazum pitanje meseci, možda nedelja kada bi Evropska Unija, Brisel i zvanični Beograd bili konstruktivniji, pre svega da priznaju volju većine građana Kosova, apsolutne većine, i da priznaju Kosovo kao državu sa ovim granicama koje ima, sa unutrašnjim pravnim regulativima koje ima, i stvari će se pomeriti unapred i sigurnost na Balkanu će biti daleko bolja nego što je sada", rekao je on. Takođe, prema Arberu Fetahuu iz GLSP-a, Kosovo i Srbija u dijalogu su na suprotnim pozicijama od onoga što žele od procesa. Fetahu: Dok priznanje nije uslov za postizanje sporazuma, dijalog će ići u beskonačnost „Sve dok Srbija ne odustane od primene Asocijacije, a s druge strane nemamo priznanje kao uslov za primenu Asocijacije ili za postizanje sporazuma, mislim da dijalog može ići u beskonačnost ili biti obustavljen, tako da možemo se vratiti na status kuo. ", reka je on. Evropska unija je pojačala pritisak da nastavi dijalog i postigne konačni sporazum. Specijalni predstavnik EU za dijalog između Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak, na kraju posete Prištini, izjavio je da konačnog sporazuma ne može biti bez Asocijacije opština sa srpskom većinom. Nakon Kosova, Lajčak je posetio Beograd gde je spomenuo mogućnost promene Ustava radi primene sporazuma o Asocijaciji. Osnivanje Asocijacije predviđeno je Briselskim sporazumom između Kosova i Srbije, 2013. godine Dve godine kasnije, dve države su potpisale dodatni sporazum za njegovo uspostavljanje, ali je Ustavni Sud utvrdio da principi Asocijacije nisu u skladu sa Ustavom Kosova. / KosovaPress /