Pored javnog zdravlja, pandemija Covid-19 prošle godine pogodila je i ekonomiju zemlje, u velikoj meri poslovnost nekih preduzeća i radnike iz privatnog sektora. Restriktivne mere protiv preduzeća dovele su do pada godišnjeg prometa preko 1,2 milijarde evra, a hiljade poslovnih aktivnosti je ugašeno. Tako da je, kao rezultat pandemije, preko 60 hiljada radnika ostalo bez posla, prema Agenciji za Statistiku. S druge strane, državna podrška je zakasnila, oskudna i ravnomerno raspoređena. Ovaj oblik podrške kritikovali su ekonomisti, koji predviđaju pad ekonomskog rasta do 8 odsto, kao i tešku godinu za ekonomiju 2021. godine. Istraživač iz Instituta GAP, Blend Hiseni rekao je za KosovaPress da sledeća vlada mora da izradi ekonomsku strategiju za izlazak iz ove socio-ekonomske krize. Hiseni je rekao o aktivnostima preduzeća koja su pretrpela velike finansijske gubitke u pandemiji i onih koja nisu osetila krizu i obeležila su rast prihoda. Hiseni: Gastronomi su pretrpeli, profitirali apoteke, snabdevači električnom energijom i vodom „Imamo neka preduzeća koja su se suočila sa ograničenjima u radnom vremenu ili operativnom prostoru koja su imala pad prihoda, ali su i dalje uspela da deluju u jednom delu ovog vremena tokom pandemije, a imamo i drugi deo preduzeća koja su nastavila da posluju gotovo u normalnom protoku. Stoga su ove mere ili različita ograničenja za preduzeća učinili da ova kriza ne bude ista za sva preduzeća. To se vidi i u prijavi prometa u Poreskoj Upravi Kosova. Industrija umetnosti, kolekcionarstva i rekreacije koja je najviše pogođena restriktivnim merama beleži pad prometa do 80 procenata. Zatim slede ove aktivnosti nekretninama, prevoz, skladištenje, smeštaj, restorani koji su imali pad za 43-44 procenata. Zatim su druge kategorije koje su imale manje restriktivnih mera u odnosu na one koje uopšte nisu imale ograničenja, poput apoteka ili snabdevanja električnom energijom vodom, koje su tokom ovog perioda imale povećanje prihoda. S druge strane, vladina pomoć  nije uzela u obzir ove poslovne gubitke i bila je jednaka za sve. Jedna od poslednjih pomoći koju je Vlada dala je ovaj deo od 60 miliona evra koji je dat na osnovu broja zaposlenih, a ne na osnovu ekonomske štete“, naglašava on. Pozitivna stvar u vezi sa Zakonom o ekonomskom oporavku, prema Hiseniju, što je dobio podršku svih političkih partija, jeste povećanje garancije za kreditno-garantni fond, koji omogućava za narednu godinu  nadu za povećanje investicija. Međutim,on predviđa jednu tešku godinu. Hiseni: 2021.godina, teška godina „2021.godina će biti teška godina za preduzeća, jer imaju akumulirane dugove tokom cele godine koji će se nesumnjivo odraziti u sledećoj godini. Koliko će biti teško zavisiće od toga kada će da počne vakcinacija građana“, kaže Hiseni. Univerzitetski profesor Muhamet Sadiku rekao je za KosovaPress da je pandemija imala veliki uticaj u ekonomskoj sferi na sve zemlje sveta, a posebno negativan uticaj je imala na male zemlje kao što su Kosovo i zemlje u razvoju. Zbog toga je od vlade zatražio ekonomsku strategiju i ponudu za oživljavanje ekonomije i zapošljavanja, jer kaže da je oko 80.000 radnika ostalo bez posla. Pored toga, profesor Sadiku je rekao da je potrebno uključivanje međunarodnih fondova. Sadiku: Oko 80 hiljada radnika ostalo je bez posla, da se uključe i međunarodni fondovi „Najveće potrebe da se generiše ponuda na tržište za oživljavanje preduzeća, oživljavanje zaposlenosti, oživljavanje trgovinske razmene, poboljšanje socijalnog života stanovništva. Imam na umu da je vlada uložila napore kako bi napravila socijalnu infuziju na Kosovu. Da naprave infuziju za svoje biznise, ali van igre, na žalost u ovoj strategiji, nazivam je oporavakom, ostalo je uključivanje spoljnih fondova koji će biti značajni u ekonomskom oživljavanju država uopšte, ali posebno država zapadnog Balkana. Stoga je neophodno pored ovog nacionalnog napora da se ublaže posledice na nivou bruto proizvoda i na nivou zaposlenosti. Kosovo mora svakako da uključi deo međunarodnih fondova i zaista mora da ima jasnu, održivu strategiju, koja neće važiti tri ili četiri meseca, već strategiju koja će se primeniti u naredne dve tri  godine da bi se Kosovo vratilo u normalan položaj kakav je bio pre nego što je ova bolest započela ... Kosovo bi trebalo da što pre napravi sveobuhvatnu analizu položaja ekonomije nakon pandemije,  položaj u sektoru zapošljavanja, u sektoru socijalne zaštite. Procenjuje se da je tokom ovog perioda oko 80 hiljada ljudi izgubilo posao i zahteva se dalja analiza kako bi se ublažio ovaj veliki socijalni šok koji se dogodio na Kosovu “, kaže on. Profesor Sadiku dodaje da ako se ovaj trend uticaja pandemije nastavi sa ovim šokom, možda će doći do pada ekonomskog rasta od oko 8 procenata, što je prilično ozbiljno u slučaju Kosova. Neko povezuje ovaj ekonomski pad sa političkom krizom. Bivši predsednik Privredne Komore Kosova, Safet Gerdžaliu kaže da Kosovo nema luksuz da ima tri vlade u roku od godinu dana. Gerdžaliu: Došlo je do političkog neuspeha 2020. godine „Politički neuspeh 2020. godine na Kosovu, potrebna nam je lekcija koju ne bi trebalo ponavljati u budućnosti. Kosovo nema komfor i luksuz da u roku od jedne kalendarske godine ima tri vlade, jednoj siromašnoj državi, i jednoj novoj  državi verujem da to šteti, šteti  budućnosti i guši perspektivu za građane Kosova. Želim da verujem da će bilo koja vlada koja će doći u budućnosti okrenuti stranicu istorije ka budućnosti, a ne ka prošlosti. Ekonomija, zdravstvo i vladavina zakona trebali bi biti glavni stubovi, ali pre svega trba da budu ciljevi. Međutim, ako se ne postigne političko jedinstvo, možemo biti zemlja koja se može proglasiti neuspešnom. Ratno žrtvovanje ovo ne zaslužuje, građani Kosova ovo ne zaslužuju. Kosovska omladina zaslužuje perspektivu i svetliju budućnost“, rekao je Gerdžaliu. 13 marta 2020. godine, kada su se prva dva slučaja Covid-19 pojavila na Kosovu, zemlja je, kao i druge zemlje, preduzela mere za potpuno zatvaranje do 1. juna. Potreba za državnom podrškom građanima, radnicima i preduzećima bila je velika, ali od tada su odobrena samo dva paketa, Fiskalni paket za vanredne situacije i nedavno Zakon o ekonomskom oporavku koji omogućava povlačenje 10 odsto poverenja. U ovom trenutku neka javna preduzeća, Telekom Kosova, „Trepča“ i neka druga nisu dobro prošla finansijski. U to vreme je vlada Kurtija razrešila članove odbora i imenovala nove u javnim preduzećima, isto je nastavilo Hotijeva vlada.

2020. godina takođe je Kosovo okarakterisala smanjenjem budžetskih prihoda, za koje se predviđa da će biti preko 300 miliona evra. Kao rezultat ovih kretanja, trgovinski deficit na računu robe tokom ovog perioda zabeležio je vrednost od 2,26 milijardi evra, što predstavlja godišnji pad od 11,4 procenta.