Pojava COVID-19 među nama je sve promenila. Kako se povećavao broj slučajeva građana zaraženih ovim nepoznatim virusom, prostorije klinika i bolnica na Kosovu bile su popunjene pacijentima. U ovom ratu beli mantili bili su „tihi vojnici“ u koje smo imali jedinu nadu. Iako u martu nije bilo mnogo slučajeva, sredinom leta usledio je eksplozijski talas COVID-19, koji je posledično morao da poveća kapacitet kreveta. Da bi se izborili sa velikim prilivom pacijenata, pored Infektivne klinike, zaraženi su hospitalizovani u pulmologiji, Klinici za intenzivno lečenje, Sportskoj medicini, Klinici za internu medicinu i osnovana su dva odeljenja za slučajeve sa COVID-19 u okviru ginekologije i pedijatrije. Stotine pacijenata takođe su lečene u sedam regionalnih opštih bolnica širom zemlje. Od početka pandemije do sredine decembra, preko 15 hiljada građana zatražilo je ambulantno lečenje na Infektivnoj klinici. To je rekla direktorka ove klinike Lindita Ajazaj-Beriša u priči za KosovaPres, pokazujući da je oko 11 procenata pacijenata koji su hospitalizovani u ovoj klinici izgubilo bitku sa koronavirusom. Direktor Infektivne klinike kaže da je suočavanje sa ovim nevidljivim virusom izazov, ali su uspeli da upravljaju situacijom zahvaljujući pomoći svojih kolega sa drugih klinika. Ajazaj-Beriša: 11 posto slučajeva završilo se smrću „Od pacijenata koji su lečeni od COVID bolesti, 84 odsto ovih pacijenata pušteno je kući sa dobrim zdravljem, dok je 5 odsto ovih pacijenata premešteno u druge klinike, a 11 odsto slučajeva je završilo sa smrt. Imali smo veliki broj slučajeva koji su ambulantno tražili medicinsku pomoć i imali smo preko 15 hiljada slučajeva koji su tokom ovog perioda tražili medicinsku pomoć u prijemnoj prostoriji Infektivne klinike .... Normalno da je za nas ova godina bila prilično izazovna sa mnogim iznenađenjima s obzirom da je to bila nepoznata bolest sa mnogim nepoznatim stvarima da li su načini širenja, lečenja, dijagnoze I lećenje ovih slučajeva postali nesebičan rad zdravstvenog osoblja i drugog pomoćnog osoblja gde smo pored infektologa imali i anesteziologe koji su bili na Infektivnoj klinici, imali smo pomoć i od lekara dobrovoljaca ... Za to vreme radili smo 24 sata bez rasporeda, pa smo u svakom trenutku pokušali da pružimo zdravstvenu pomoć svakom građaninu “, naglasila je ona. Navodeći neke izazove kroz koje su prošli i sa kojima se i dalje suočavaju u ovom ratu, Ajazaj-Beriša kaže da je jedan od najtežih trenutaka objavljivanje vesti članovima porodice o ljudima koji nisu uspeli da prežive COVID. Čak kaže da je gubitak pacijenta za radnike kao da gubite člana porodice. Ajazaj-Beriša: Najteži trenutak je bio vest da smo izgubili pacijenta „U ovo vreme pandemije bilo je izuzetno teško jer članovi porodice nisu bili prisutni i bilo je trenutaka kada su bili u izolaciji i nisu mogli da napuste kuću i morali smo da prenesemo ovu vest njima, I znate da se čak i grobni postupci COVID-19 razlikuju od ostalih postupaka, pa je bio vrlo težak trenutak da takvu vest saopštite članu porodice .... Ovo je najteže što smo doživjeli, i svaka smrt svakog građanina bila je poput smrti člana porodice i svaki gubitak bitke bio je vrlo ozbiljan, kako u smislu komunikacije, tako i suočavanja", rekla je ona. A kod pacijenata koji su bili u težem stanju i koji često nisu preživeli, uzeti su lekari Klinike za anesteziologiju i intenzivnu negu. Šef ove klinike, Redžep Đjilići u priči za KosovaPress kaže da su se u početku najozbiljniji slučajevi lečili u sportskoj medicini, ali kada su se slučajevi povećavali, pacijenti su prebačeni na anesteziološku kliniku. Kaže da su rano u širenju pandemije bili više u panici, ali da su sada naučili da žive sa COVID-om. Đilići kaže da je ova bolest sa mnogim nepoznatim izazvala medicinsko osoblje. Đilići: Navikli smo da živimo sa virusom „Ako uporedimo situaciju danas, I tada kada možda nije bilo dva ili tri slučaja na Kosovu, imali smo veću paniku nego danas kada postoje hiljade aktivnih slučajeva .... Jedna od stvari zbog kojih biste se mogli osećati veoma loše takođe je to saopštavanje porodice da član porodice više nije u životu. Ista stvar se dešava sa pacijentima sa COVID-om, ali sa pacijentima sa COVID-om jeste još jedna stvar, što oni do agresivnijeg pogoršanja i sami su svesni i zapravo vide kako polako nestaju. Teško je kako da ne, teško je i sa pacijentima kada zatraže pomoć, ali i sa članovima porodice kada im to saopštite “, rekao je on. Pored ove dve klinike koje su lečile pacijente sa COVID-19, pulmološka klinika lečila je i ljude za koje se sumnjalo da su zaraženi. Pulmolog Besim Morina u priči za KosovoPress pokazao je da je tokom 2020. godine bilo enormnog broja pacijenata. Izazove sa kojima se suočio podelio je na nekoliko nivoa, Morina kaže da je, pored velikog broja pacijenata koji leče, posao dodatno otežala činjenica da su to uglavnom bili pacijenati u ozbiljnom stanju. Morina: Broj pacijenata je višestruko veći nego ostalih godina „Bilo je izazovno na nekoliko nivoa. Prva tačka je izazovna šta je broj pacijenata višestruko veći, govorimo o broju mnogostruko većem nego u normalnom stanju. Imali smo još desetine, desetine pacijenata. Drugo izazovno bilo je to što smo radili sa manjim kapacitetima od uobičajenih, jer je sve vreme jedan od lekara ili medicinskih sestara bio bolestan, dakle van funkcije. Nikada, ni jednog dana celo osoblje nije bilo na poslu, uvek je bilo neko ko je bio zaražen ... osim povećanog broja pacijenata, težina njihove bolesti bila je veoma teška. Dok smo prethodno lečili pacijente sa ne baš ozbiljnim zdravstvenim stanjima tokom pandemije, lečili smo pacijente sa vrlo ozbiljnim stanjima“, rekao je on. Morina čak kaže da je bilo trenutaka kada su se suočavali sa osnovnim problemima bilo da je obezbeđivanje kiseonika ili kreveta koji je za pacijente sa koronavirusom imao veliki značaj za život. Morina: Imali smo dana kada smo se suočavali sa nedostatkom kreveta i opskrbe kiseonikom "Bilo je veoma teško, imali smo dana kada smo se suočavali sa osnovnim problemima kao što su snabdevanje kiseonikom, nedostatak kreveta za ozbiljno bolesne pacijente,za svakog je bilo teško u vrhunac pandemije, posebno poslednjih meseci, ali normalno takođe zahvaljujući posvećenosti osoblja i razumevanju porodice i ove teškoće su prevaziđene, jer s obzirom na krhki zdravstveni sistem kakav ima Kosovo da nismo imali veće angažovanje osoblja i razumevanje porodice ne bismo uspeli u upravljanju pandemije ", rekao je on. Kosovo je od početka pandemije do ovih prvih dana januara registrovalo preko 52 hiljade ljudi zaraženih, od kojih se preko 43 hiljade oporavilo i preko 1300 građana umrlo.​