Kosovske bezbednosne snage (KBS) i dalje su institucija sa najvećim poverenjem među građanima Kosova, a sledi je Policija Kosovska. Dok Kosovska Obaveštajna Agencija, Kosovska Carina i Popravna Služba uživaju niže poverenje. To pokazuju podaci koje je danas objavio Kosovski Barometar Bezbednosti. Kažu da 44 odsto upitanih nemaju nimalo ili imaju malo poverenja u sudove i tužioce. Dok Vlada, Skupština i Predsedništvo Kosova imaju epitet institucija u koje građani imaju najmanje poverenja. Špat Baljaj, istraživač u Kosovskom Centru za Bezbednosne Studije, rekao je za KosovaPress da centralne institucije uživaju najmanje poverenja građana. Baljaj: Centralne institucije uživaju najmanje poverenja građana „Kao i svake godine, čini se da i ove godine bezbednosne institucije uživaju veliko poverenje u poređenju sa pravosuđem i centralnim institucijama. Kosovske Bezbednosne Snage su najpouzdanija institucija. 81% ispitanika barometra ima poverenje ili puno poverenje u BKS. BSK prati Policija Kosova gde 62% veruje u ovu instituciju. Kosovska Obaveštajna Agencija, Carina Kosova i Kazneno-Popravni Institut uživaju manje poverenje u poređenju sa ovim drugim institucijama. U KOA samo 29% ispitanika ima poverenje ili puno poverenje. U kosovskoj carini 39% i 34% u KCS. S druge strane, pravosudne institucije i dalje ostaju znatno manje verodostojne u poređenju sa bezbednosnim institucijama. 44 procenta ispitanika kosovskog barometar uopšte ne veruje sudovima ili u njih ima vrlo malo poverenja, dok 39 posto ispitanika deli ovo mišljenje sa tužilaštvom. S druge strane, centralne institucije su institucije koje uživaju najmanje poverenja u ovo izdanje barometra “, kaže Baljaj za KosovaPress. Baljaj pokazuje da je 70% anketiranih građana izjavilo da nemaju nimalo ili imaju malo poverenja u Vladu Kosova, dok je 58% u Skupštinu Kosova i 63% u Predsedništvo Kosova. Baljaj: Vlada, Skupština i Predsednik su institucije s najmanje poverenja „Vlada Kosova, Predsedništvo i Skupština dele epitet institucija kojima se u zemlji manje veruje, 70 odsto ispitanika izjavilo je da nemaju ili imaju vrlo malo poverenja u Vladu Kosova, 58 odsto u Skupštinu Kosova i 63 procenta u Predsedništvu Kosova, dok 43 procenta nema ili ima vrlo malo poverenja u Agenciju za Korupciju. S druge strane, gradonačelnici i opštinske uprave imaju viši nivo poverenja. Gde je 52 odsto građana izjavilo da veruje gradonačelnicima, a 45 odsto njih ima poverenja u opštinsku upravu“, rekao je Baljaj. Prema istom barometru, Vlada Kosova od ispitanika smatra se najkorupiranija institucija u zemlji. Gde je 72 posto građana izjavilo da je vlada korumpirana. Baljaj takođe pokazuje šta je uticalo na to da građani imaju vrlo malo poverenja u Vladu Kosova. Baljaj: Politički pokret izveden tokom pandemije razočarao je građane „Pored sprovođenja ankete sa građanima, sproveli smo i neke fokus grupe i istraživače koje smo imali na terenu, ali i sa predstavnicima institucija koje su predmet studije, a ono što smo zaključili je da je nešto što je uticalo na Vladu Kosova tako nisko poverenje je politički pokret koji je napravljen tokom pandemije, svrgavanje i promena vlasti doneli je mnogo razačaralo  građane Kosova. S druge strane, opšta politička i socijalno-ekonomska situacija uticala je na to da građani izgube poverenje u centralne institucije “, rekao je Baljaj. Takođe u ovom barometru građani su pitani za kontakt sa institucijama tokom 12 meseci. Balaj naglašava da su srpski građani na Kosovu imali veći procenat kontakata sa kosovskim institucijama. Metodologija: KBB pruža analizu kombinacijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda koje daju objektivne i pouzdane rezultate. Podaci su prikupljeni putem intervjua licem u lice sa slučajno odabranim ispitanicima širom Kosova od strane terenskih istraživača KCSS. Terensko istraživanje za 10. Istraživanje KBB sprovedeno je od 25 septembra do 2 oktobra 2020. Upitnik KBB sastoji se uglavnom od zatvorenih pitanja u obliku Likertove skale od pet tačaka, pračena od  nekoliko otvorena pitanja koja ispitanicima omogućavaju da daju svoja mišljenja bez unapred određenih mogućnosti. Nacionalni uzorak od kojeg je istraživanje sastavljeno uključuje 1.132 domaćinstva, što predstavlja reprezentativni uzorak stanovništva starijeg od 18 godina na Kosovu. Okvir uzorkovanja zasnovan je na oblastima telefonskog koda i kao takav uključuje 8 regiona: Uroševac, Đakovicu, Gnjilane, Južnu Mitrovicu, Severnu Mitrovicu, Peć, Prištinu i Prizren. Prva faza geografskog sakupljanja zasnovana je na izveštaju o popisu stanovništva za 2012. Druga faza je obuhvatala grupisanje uzoraka prema opštinskom području sa stratifikovanim ruralnim/urbanim uzorkom prema broju domaćinstava. U poslednjoj fazi korišćena je metoda slučajnog uzorka primenom metode najbližeg datuma rođenja. Uzimanje slučajnog uzorka osigurava da svaki stanovnik Kosova ima jednaku verovatnoću da bude izabran za intervju. S obzirom na koriščeni uzorak za ovu studiju, rezultati ankete odražavaju trendove u stavovima i percepcijama među celokupnom odraslom populacijom na Kosovu uopšte. Podaci su verifikovani u realnom vremenu preko terenskih koordinatora koji su posetili unapred određeni uzorak domaćinstava nakon popunjavanja ankete u odgovarajućim domaćinstvima, putem telefonskog kontakta sa svim ispitanicima, kako bi potvrdili usaglašenost sa metodologijom i nekim od ključnih odgovora, kao i analiziranje logičke doslednosti odgovora tokom obrade i analize podataka. Granica greške je 3 procenta sa intervalom pouzdanosti od 95%. Obrada podataka i analiza izvršena je pomoću softvera SPSS