U cilju diskusije o izazovima sa kojima se preduzeća u sektoru rudarstva, minerala i kamenoloma suočavaju tokom svoje aktivnosti, Komora Biznisa Kosova je organizovala zajednički sastanak sa odborom Nezavisne komisije za rudnike i minerale (NKRM). Tokom sastanka, poseban akcenat je stavljen na izazove sa kojima se preduzeća u ovom sektoru suočavaju, kao rezultat moratorijuma koji je nametnuo MSPP i birokratskih procedura sa kojima se suočavaju preduzeća u Kosovskoj agenciji za šume, a koje lančano takođe utiču na NKRM tako što onemogućava njen rad i ugrožava stotine radnih mesta u ovom sektoru. Predsednik KBK Skender Krasnići zahvalio se članovima odbora NKRM na sastanku, ističući da je međusobna saradnja više nego neophodna, kako bi se prioritetno odgovorili na zahteve poslovne zajednice i došlo do njihovog rešenja. Potrebna je veća koordinacija između NKRM i Kosovske agencije za šume da bi se ukinula štetna administrativna uputstva u cilju stvaranja olakšica o jednom od najuticajnijih sektora u ekonomskom razvoju. Neka od pitanja koja su pokrenuta na diskusiju bila su dvostruka odredba za rekultivaciju istog prostora – NKRM i KAP-a, produženje licence, ne koordinacija kosovskih institucija, kao rezultat kojih su stotine preduzeća i hiljade radna mesta blokirana, gde je glavni razlog neobnavljanje saglasnosti i ugovora od Kosovske agencije za šume i saglasnosti i ekoloških dozvola od MSPP, usled čega je NKRM blokirana. Predsednica Odbora NKRM-a, Selvete Grajćevci Plana je napomenula izazove sa kojima se ova institucija suočila nakon uvođenja moratorijuma od strane Ministarstva za životnu sredinu, navodeći da je glavni fokus NKRM-a poslovna pomoć i kontinuirana saradnja do postizanja rešavanja problema za biznis i unapređenje infrastrukture poslovanja u zemlji. Preduzeća koja su učestvovala na sastanku imala su priliku da razgovaraju sa članovima odbora NKRM o izazovima sa kojima se suočavaju, ističući nedostatak obnavljanja licenci, kao rezultat nedostatka ekoloških dozvola, nemogućnost proširenja radnog prostora, konfuziju postojećih preduzeća koja je izazvala uvođenje moratorijuma, prestanak poslovanja, značaj intenziviranja međuinstitucionalnih sastanaka kako bi ovi bili bolje koordinisani, kašnjenje u vraćanju odgovora u rešavanju predmeta, bankarske garancije i nelojalna konkurencija.