Čini se da se američka administracija mobilisala da se vrati na Balkan u nastojanju da završi sva pitanja koja su ostala otvorena otkako je supersila skrenula pažnju na Avganistan, Irak i u poslednjoj deceniji u Siriju. Američki predsednik Džo Bajden formirao je super-petorku diplomata koji će se baviti Zapadnim Balkanom u trenutku kada uticaj Rusije i Kine počinje da pušta korene. Evropska unija je pokazala lenjost u sprečavanju ovog uticaja kao rezultat nemogućnosti stvaranja jedinstva unutar bloka, posebno u pogledu integracionih procesa u odnosu na ZB6. Kristofer Hil, istaknuti američki diplomata, sada se vratio na Balkan. Predsednik Džo Bajden imenovao ga je za ambasadora SAD u Srbiji, zemlji čija je javnost dobro svesna njegove energije kada je reč o mirovnim ciljevima. Ali kako se očekuje da će se stvari razvijati u budućnosti i da li če ambasador Hil u Srbiji imati izazova, KosovaPress je razgovarao sa političkim analitičarem iz Beograda Dušanom Janjićem. Ovo je ceo intervju: KosovaPres: Gospodine Janjić, jedan od najuspešnijih diplomata u administraciji bivšeg predsednika Klintona, g. Kristofer Hil imenovan je za ambasadora SAD u Srbiji. Šta to znači, pre svega, za odnose Srbije sa Sjedinjenim Državama. Janjić: Kristofor Hil je izuzetno sposoban, dokazan i kreativan, pripadnik jedne moćne administracije. Ali, on je ipak samo jedan od pripadnika te administracije. Čini mi se da je Hill najugledniji pripadnik Bajdenove “udarne petorke” za Zapadni Balkan. Ovu petorku pored njega čine Gabrijel Eskobar, Džefri Hovenijer, Mičel Murfi i Džejms O'Brajan. Neki će se regionom baviti kao ambasadori, neki kao specijalni izaslanici vlade SAD. Ali, svi su na istim zadacima. Pojedinačni uspeh svakog od njih zavisi od uspeha njihovog zajedničkog rada. Nema sumnje da je Hil otvoren i spreman za takav rad. Svi imenovani bili su aktivni u regionu devedesetih godina prošlog veka. To iskustvo im samo može pomoći u ispunjavanju zadataka u zemljama koje se, još uvek, bore sa nasleđem rata. Na primer, kao što Srbija ima pred sobom “nedvršeni posao” u reformi i demokratizaciji tako i Hill ima pred sobom “nedvršen posao” u uspostavljanju bolje saradnje Srbije i SAD između ostalog i kroz članstvo u NATO, normalizacija odnosa Srbije i Kosova, deblokada procesa ekonomskog razvoja i izgradnje demokratskih institucija u Bosni i Hercegovini. KosovaPress: Da li ovo imenovanje vidite kao znak da se šalje pouzdan čovek predsednika Bajdena, što znači da postoji mogućnost povećanja pažnje američke administracije na Balkanu? Janjić: Ako je suditi prema imenovanju ambasadora Hill i “petorke”, SAD i predsdnik Bajden imaju veoma ozbiljne namere i pokazuju spremnost da odgovore na “Balkanski test”. Podsećam da je pre imenovanja Bajden potpisao izvršnu naredbu za suočavanje sa korupcijom kao i opstrukcijama mirovnih ugovora, demokratskih procesa i ljudskih prava na Zapadnom Balkanu. Pored ove naredbe za Hilovo delovanje važan okvir predstavlja i Izjava vlade SAD u kome se potvrđuje podrška SAD zemljama Zapadnog Balkana na putu integracija u EU i članstva u EU i Evro – Atlantskim institucijama, čitaj članstvo u NATO. U izvršavanju ovih zadataka Hil će imati izuzetno težak posao jer Srbija zaostaje u reforma i posebno što je politika „vojne neutralnosti“ zapravo neprihvatanje članstva u NATO. Za Hila neće biti lako ni da ostvari zadatke u oblasti podrške regionalnom partnerstvu u oblasti klime, smanjivanja značaja Ruskog uticaja kroz energetsku diversifikaciju. Međutim, ukoliko dobije vidljivu podršku kroz investicije kompanija i vlade SAD, Hil ima izglede da umanji ruski uticaj (na primer, finansiranjem izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji i finansiranjem projekata uređenja vodo tokova i zelene energije, kao što je dogovoreno u Vašingtonu između predstavnika Srbije i Kosova. Isto važi i za ostvarenje obećanja vlade SAD o pomoći rasta regiona i zaštite strateške infrastrukture i industrije od „malignog uticaja Kine. KosovaPress: Da li očekujete još jednu dinamiku razvoja na Balkanu, kada uzmemo u obzir da ambasador Hil ima veliko iskustvo u regionu i upravo je služio u dramatičnom periodu? Janjić: U pravu je Daniel Serwer kada ukazuje da ovo imenovanje ukazuje na ozbiljnu nameru administracije SAD da razreši zaostala pitanja rata i mira u ovom delu Evrope. Ali i da to nije garancija uspeha. Zaista, region je sučen sa dramatičnim porastom oslanjanja etnonacionalisitičkih vlada na politiku nasilja (za sada, policijskog). Sve su vidljiviji zagovornici “preispitivanja” mirovnih sporazuma, politike razgraničenja i prekrajanja garnica po etničkoj pripadnosti. Ambasdor Hil samo može doprineti prevldavanju iskušenja novih ratova i ojačavanju nade u stabilan i dugoročni mir u ovom delu Evrope. KosovaPres: Da li se očekuje da će ambasador Hil uneti novu dinamiku u pregovore između Kosova i Srbije, ili će se isti stav nastaviti da Vašington podrži Evropsku uniju u njenim pokušajima da daju epilog dijalogu. Janjić: Hil je, u ovdašnjoj javnosi, poznat po svojim “papirima” i aktivnim učešćem u organizovanju mirovnih konferencija u Rambujeu i Dejtonu. S toga ne sumnjam da je motivisan da se kroz dijalog “dovrši posao”. Kad je u pitanju Briselski dijalog, Hila, Hovenijera i Eskobara obavezuje stav iz pisma predsednika Bajdena, predsednici Kosova: „Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju napore na obezbeđivanju trajnog mira, produktivnog dijaloga između Kosova i Srbije i konačnog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, za koji verujemo da bi trebalo da bude usredsređen na uzajamno priznavanje“. Za Kosovo je noromalizacija odnosa sa Srbijom od ključnog značaja. Na taj način Kosovo može da „ostvari svoje potencijale i u potpunosti se integriše u evroatlantske institucije“. Što se tiče interesa SAD one će „na svakom koraku tog puta biti partner Kosovu“. U ostvarivanju ovog obećanja Hil i Hovenijer a posebno Eskobar ima će mnoge prepreke. Nije realno očekivati ni da oni ispune sve svoje zadatke ali ni da će ostati na sadašnjem stanju (ne) ostvarivanju normalizacije. U cilju uspešnog odgovora na ovaj izazov, jedan od prvih korak mogao bi bude dogovor SAD sa EU, Beogradom i Prištinom o “novom formatu”. Dosadašnje iskustvo uči da je neophodan prelazak na odgovorne i obavzeujuće političke razgovore koji bi obuhvatili do sada neraspravljane teme i to u dva do tri klastera. Takozvani tehnički dijalog, koji je potvrdio svoju neefektivnost, trebalo da bude obaveza izvršavanja vlasti svake od strana uz podršku EU i SAD. Na samom kraju procesa, na zajedničkoj konferenciji Srbije, Kosova, EU i SAD bi se usvojio tekst “Završnog sveobuhvatnog sporazuma o punoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova”. Uz ovo, valja podsetiti da je vlada SAD obavezala svoje ambasadore u Beogradu i Prištini da rade na ostvarivanju sporazuma iz Vašingtona. Ovo samo može da pomogne napredku u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, kao i njihove saradnje sa poslovnom zajednicom i vlastima SAD. KosovaPress: Zbog angažovanja ambasadora Hilla tokom perioda 1998-99 ovde na Kosovu, njegov povratak u region se iščekivao sa entuzijazmom. Ali interesuje me kako je to primljeno u Srbiji? Janjić: Tačno je da deo javnosti i vlasti Srbije imenovanje Hilla vidi kao "vraćanje na mesto zločina". To je i razumljivo jer je i kroz svoje službovanje u Beogradu, Skopju i Sarajevu, a i kao blizak saradnik Ričarda Holbruka, kao član njegovog tima i učesnik pregovora u Dajtonu i Rambuje, pouzdani svedok svega što se dogodilo, svega što je potpisano a nije ispoštovano. Na kraju, Hil je svedok zaustavljanja ratova, uključujući NATO vojne intervencije iz 1999. godine. Za ratove koji su zaustavljeni su se zalagali mnogi u sadašnjoj vlasti, biznisu i javnosti Srbije. On je svedok njihovog “nedovršenog posla”. On budi strepnju da se ovaj “posao” neće moći dovršiti. Dušan Janjić je objektivni politički analitičar sa dugogodišnjim iskustvom dešavanja na Balkanu. Direktor je prestižnog istraživačkog centra „Forum za etničke odnose“ sa sedištem u Beogradu /