Izjava koju su evropski lideri na samitu u Brdu potpisali sa EU obećavajući podršku 6 zemalja Zapadnog Balkana (WB6) u njihovoj evropskoj perspektivi bio je najoptimalniji rezultat koji se u ovom trenutku mogao postići. Tako kaže Maja Bučar, profesorka na Univerzitetu u Ljubljani i ekspert za politike EU.

U intervjuu za KosovaPress, ekspert za politike EU, Bučar, kaže da su neslaganja između država članica EU oko proširenja bloka, situacije koju je stvorio Brexit, a i Poljska i Mađarska su neki od razloga što Evropska Unija tokom samita Brdo nije dala rok zemljama Zapadnog Balkana za mogućnost članstva.

Intervjuer: Fadilj Miftari KoosvaPress: Samit EU za Zapadni Balkan održan u vašoj zemlji, na Brdu, u Sloveniji, završen je izjavom evropskih lidera o opredeljenosti EU za podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Liderima zemalja Zapadnog Balkana se čini da je ovo bilo deja vu, nešto što su čuli godinama. Kao dobar poznavalac politika EU, mislite li da takve ponovljene izjave ne daju hrabrost balkanskim zemljama? Bučar: S obzirom na trenutnu situaciju u državama članicama EU, mislim da je takva izjava optimalni mogući ishod u ovom trenutku. Bar postoji posvećenost, uprkos tome što neke članice nerado razgovaraju o proširenju. Zbog nekih unutrašnjih nemira, počevši od Brexit-a, pitanja s Poljskom i Mađarskom, različitih mišljenja o nekim ključnim politikama EU -a među državama članicama, pristup nekih država članica je da prvo moramo raditi na unutrašnjoj koherentnosti, pre nego što dodamo nove članice grupa. KosovaPress: U saopštenju potpisanom na samitu EU-Zapadni Balkan potvrđeno je da su evropske integracije "zajednički strateški interes i izbor", dok je EU naglasila da će "dodatno pojačati angažman" kako bi region doživio političku, ekonomsko, i društveno transformaciju, ali nije naveden konkretan datum kada ove zemlje mogu očekivati članstvo. Zašto se ne pominje datum, po vašem mišljenju? Bučar: Određivanje datuma bila je ambicija slovenačkog predsedavanja, međutim, s obzirom na sve gore navedene argumente, nije bilo moguće postići konsenzus o tome. Po mom mišljenju, ovo je žalosno jer dopušta kontinuirano odlaganje proširenja, a time i odlaganje neophodnih reformi na Zapadnom Balkanu. KosovaPress: Iako je tekst izjave snažan signal da proširenje još traje i da će se to dogoditi. S obzirom na rezerve nekih država članica bloka u pogledu procesa proširenja (posebno Francuske, Holandije i Bugarske u slučaju Severne Makedonije), koliko ovo opredeljenje Evropske Unije može biti ozbiljno? Bučar: Sama činjenica da će Francuska biti sledeća zemlja koja će preuzeti predsedavanje Evropskim Savetom, izjava je važna - oni bar ne mogu predložiti nikakav korak nazad što se tiće proširenja. Verujem da je u ovom trenutku tekst optimalna moguća izjava koja se može naći u svim državama članicama. Zaključak je da nije bilo jasnog protivljenja ili vrlo snažnih uslovljavanja, u stvari nezvanično je bilo nekih kritika stava Bugarske, pa čak i Hrvatske o stavljanju svojih pitanja, zapravo bilateralnih, na sto. KosovaPress: Vratimo se još jednom drugom pitanju, koje se odnosi na nepoštovanje roka do kojeg 6 zemalja Zapadnog Balkana moraju izvršiti svoje zadatke za članstvo u Bloku. Mislite li da deo Evropske Unije ne može predvideti koliko će brzo zemlje napredovati na putu ka EU. Bučar: Nije važno samo koliko će brzo napredovati reforme ZB, već i kako će se razvijati domaća pitanja. Lekcije "Big Bang"- prethodnog kruga proširenja su za starije članice, jer nije tako lako prilagoditi se politikama i propisima EU. Po mom mišljenju, ZB je žrtva relativno sporih reformi u zemlji, kao i nekih nesuglasica koje se dešavaju između samih država članica. Pitanja poput odluke poljskog Ustavnog Suda o nadmoći nacionalnog ustava nad pravom EU svakako ne pomažu procesu proširenja. KosovaPress: Predlog Slovenije da ugosti članstvo 6 zemalja Zapadnog Balkana 2030. godine nije dobio podršku za odobrenje. Zanima me da li je to povezano sa nepriznavanjem Kosova od strane pet država članica EU. Bučar: Neznanje je samo jedan od faktora, ali daleko od toga da je jedini. Kao što je to često slučaj u politici, traži se razlog da se ne bave različitim oblastima / politikama, strateškim interesima, a to je slučaj sa ovih pet zemalja. KosovaPress: Čini se da postoji skepticizam između dve strane, s jedne strane Blok izgleda skeptičan prema dubokim reformama koje zemlje Zapadnog Balkana mogu postići, a s druge strane EB6 gubi strpljenje, a postoje i države koje su signalizirali veću ponudu sa Kinom i Rusijom. Kako se može prevazići nepoverenje između dve strane? Bučar: Veća saradnja između država članica EU i država Zapadnog Balkana je od suštinskog značaja za smanjenje nepoverenja. Postoji mnogo otvorenih sfera na kojima se saradnja može dodatno ojačati: ekonomski odnosi, saradnja u nauci, u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kulturna saradnja itd. Ovo može imati dvostruki efekat: poboljšava znanje zemalja Zapadnog Balkana u EU i pokazuje prednosti sledenja politike EU za lokalno stanovništvo, koje bi stoga moglo imati pozitivniji pogled na reforme koje očekuje EU. KosovaPress: Na samitu na kojem je ideja bila da sve strane uključi u evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, predsednik Srbije je rekao: „Čak i kada je na evropskom putu, Srbija mora da vodi računa o sebi i svojim odnosima sa Rusijom i Kinom, i niko nema pravo da nas krivi što želimo da živimo i opstanemo ”, mislite li da će EU jednog dana zatražiti od Srbije jasnu definiciju, odnosno da prekine igru ravnoteže između Istoka i Zapada? Bučar: Niko, ni Kina, ni Rusija, ni EU ne dolaze na Zapadni Balkan bez agende. Evropska perspektiva je verovatno jasnija, jer su vrednosti i politike EU jasno artikulisane, a zemlje ZB treba da pogledaju nedavno proširenje i vide šta se dogodilo sa novim državama članicama u smislu njihovog rasta. itd. Povećano prisustvo Kine ili Rusije neće biti bez obaveza i to treba imati u vidu i predsednik Srbije.