Zamenik premijera Severne Makedonije, Izet Medžiti, poziva na što brže uspostavljanje novih kosovskih institucija.
Prema njegovim rečima, prevazilaženje političkog zastoja je u interesu države i integracionih procesa, stoga ističe potrebu da se krene napred u tom pravcu.
On za KosovaPress negira svoje učešće u obezbeđivanju glasova za izbor Aljbuljene Hadžiju za predsednicu parlamenta iz redova Pokreta Samoopredeljenje, uprkos tvrdnjama lidera AAK, Ramuša Haradinaja.Kosovska skupština nije uspela po 35. put da konstituiše deveti saziv zakonodavnog tela, iako su prošla četiri meseca od parlamentarnih izbora 9. februara.
Medžiti za KosovaPress naglašava da ne poznaje poslanika iz goranske zajednice, Adema Hodžu, za koga je Haradinaj izjavio da ga je Medžiti zamolio da glasa za Hadžijua i Kurtija. U međuvremenu, u vezi sa bošnjačkom poslanicom, Dudom Baljeom, on navodi da nije bilo sastanka u vezi sa obezbeđivanjem njenog glasa za stvaranje parlamentarne većine. „U interesu Kosova, države i poslovnih procesa, nadam se da će se zastoj što pre prevazići i da će se institucije konstituisati i da će se krenuti napred... U Severnoj Makedoniji imamo partnerstvo sa gospodinom Kurtijem i dugo sam u politici. Imam prijatelje u svim političkim subjektima i ono što se pričalo o dvojici poslanika (Ademu Hodži i Dudi Baljeu) uopšte nije istina. Jednog od njih uopšte ne poznajem i nismo se sreli, dok pratim gospođu Balje koja je rekla da nismo imali nikakve sastanke u vezi sa tim. Ostalo su spekulacije“, kaže on.Medžiti takođe govori o međudržavnim odnosima i ističe da se odnosi između dve zemlje produbljuju. On pominje funkcionalizaciju sistema „Jedno šaltersko upravljanje“ na graničnim prelazima u Blacu i Jažincu.
Prema njegovim rečima, ovaj sistem će uskoro biti primenjen sa Srbijom, gde će građani Preševske doline, kao i Albanije, takođe imati koristi.
„Republika Severna Makedonija, prva zemlja koja je implementirala „Jedno šaltersko upravljanje“, jeste sa Kosovom. Na dva granična prelaza u Blacu i Jažincu, posebno u Blacu koji je najfrekventniji punkt, postoji samo jedna kontrola na ulazu i duga čekanja više nisu problem. Omogućeno je slobodno kretanje građana i to je uticalo na češću komunikaciju i kretanje između građana dve zemlje. Ovih dana će „Jedno šaltersko upravljanje“ biti implementirano i sa Srbijom, što je važno za Preševsku dolinu, kao i za Albaniju“, rekao je Medžiti. Medžiti objašnjava da Vlada u Skoplju još nije donela zvaničnu odluku da bivši vojnici OVK, za koje je Srbija izdala poternicu putem Interpola, ne budu uhapšeni u Severnoj Makedoniji.Dodaje da vladajuća koalicija ima politički dogovor i da će uskoro biti doneta odluka u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ili izvršne vlasti da se sprovede sistemsko, zakonsko i trajno rešenje kako bivši vojnici OVK ne bi bili pritvoreni na granicama Severne Makedonije.
Pošto Kosovo nije član Interpola, Srbija stalno ažurira spiskove bivših vojnika OVK u ovoj bezbednosnoj instituciji, navodno zbog „ratnih zločina“. Zbog toga je u julu 2024. godine u Jažincu, na osnovu poternice iz Srbije preko Interpola, a povodom optužbi za ratne zločine, uhapšen bivši vojnik OVK Bljerim Ramadani.„Ovaj problem nije nov, već je nastao od rata na Kosovu. Srbija, kao članica Interpola, zloupotrebljava ovaj mehanizam ažuriranjem spiskova za optužnice za ratne zločine. Nova vlada u Makedoniji se suočava sa nasleđenim problemima... U principu, imamo politički sporazum u vladi, a ostaje samo implementacija. Ne postoji pisani oblik, kao što ga nemaju ni mnoge evropske zemlje zbog članstva u Interpolu. Postojaće praktično i pravno rešenje koje će izbeći takva hapšenja, i to će uskoro biti sprovedeno“, zaključuje on.
