Smatra se da je teško postići politički dogovor za izbor predsednika Kosova. Politički stručnjaci procenjuju da će bilo koja varijanta, uprkos pokušajima, izaći na nove izbore. Čak i najnovija najavlivanje vladajuće koalicije da reši ovo pitanje nazivaju se cenkanjem I trgovina. Alen Meta iz D4D kaže za KosovaPress da šef države treba da bude ujedinjujući i kompatibilan za sve, a ne da se rešava političkim pogodbama. Meta: Političke stranke svoj položaj i instituciju vide kao kupovinu i trgovinu „Političke stranke u poslednje vreme na položaj i instituciju gledaju kao na kupovinu i trgovinu. To se zaista ne bi trebalo dešavati u Kosovskim institucijama, jer su štetne. Budući da se događaj političkih imenovanja do sada menja, posebno u pitanju predsednika. Smatramo da je veoma važno da po pitanju predsednika ne postoji trgovina i poslovanje između političkih partija. Pošto bi trebalo da bude objedinjavajući i kompatibilan za sve političke stranke, a ne samo za koalicione partnere. S obzirom na to da je njegov mandat pet godina i kao takav smatramo da bi predsednik trebalo da zastupa sve političke stranke i sve građane. Verujemo da u ovim nedavnim konstelacijama koje se odvijaju, posebno u koalicionim strankama, one mogu biti štetne“, rekao je on. Politički analitičar Ramuš Tahiri takođe smatra nemogućim izbor predsednika u ovim političkim okolnostima. Čak navodi datume za KosovoPress kada zemlja može da ide na nove izbore. Tahiri: U bilo kojoj varijanti zemlja će ići na izbore „Ako se postigne sporazum da se PDK pridruži vladi, onda su šanse da AAK napusti koaliciju. Ponovo, predsednik ne može biti izabran, jer AAK i LVV imaju više od 40 poslanika, što znači da u sali ne može biti 80 poslanika. Dakle, u bilo kojoj varijanti, iako se postupak odlaže, zemlja će izaći na izbore. Bilo koja varijanta, ili vlada daje ostavku, a izbori su zakazani za 45 dana, ili se Skupština raspušta i izlazi se na izbore. Izbori mogu biti na Kosovu, u februaru ili krajem januara. Ali ne mogu se odložiti, nema razloga. Trenutno se govori da je razlog izbora predsednik, ali istovremeno imamo vladu koja nema 61 glasova, nego ima 59 i to je vlada koja ne može da donosi važne zakone i odluke. Kako takva vlada, nema nikakve koristi za Kosovo, ako vlada Hotija ostane na vlasti, ona ne može da izvršava zadatke za koje je izabrana i ima mandat", rekao je on. Dok, izvršni direktor „Čohu“, Arton Demhasaj smatra mogućim političku rokadu, gde PDK može da preuzme premijera, a LDK predsedništvo. Ali, on vidi AAK u ključnoj ulozi u tome, bez koje kaže da rešenja neće biti. Demhasaj: Govori se da će vlada preći u ruke PDK i LDK da preuzme predsednika „Postoje informacije i postoje razgovori koji su se vodili između LDK-a i PDK-a i drugih političkih aktera u vezi sa drugačijom rokadom. Govori se o načinu da vlada pređe u ruke PDK pod uslovom da LDK preuzme predsedništvo. Za ovo se pominje ime predsedavajućeg LDK-a, Isa Mustafa, tako da on postaje predsednik, a neko iz PDK preuzima vlast. Bilo je takvih diskusija, one su se vodile čak i kada su ovde bili bivši predsednik Taći i Veseli “, izjavljuje Demhasaj. Za izbor predsednika parlamentarnim strankama je preostalo pet meseci kao ustavni rok. Dok ne dođe do rešenja, vršilac dužnosti predsednika države je Vjosa Osmani.