Političke stranke u zemlji, sa izuzetkom Pokreta Samoopredeljenje, zahtevaju da predsednika u budućnosti direktno biraju građani. Iako ne nalaze saglasnost da šef države bude izabran u ovom zakonodavnom telu, LDK, PDK i AAK se slažu da će u okviru izborne reforme biti izvršene ustavne promene za izbor predsednika. Sve to kako bi se izbegle, kako kažu, političke krize koje izbori lidera zemlje neprestano donose. Ali stranka Albina Kurtija I civilno društvo sene slažu sa ovim ocenama. Poslanik LDK, istovremeno predsedavajući zakonodavnom komisijom, Škemb Manaj kaže za KosovaPress da nedostatak konsenzusa za predsednika donosi kontinuiranu krizu u zemlji. Prema njegovim rečima, političke stranke moraju da pronađu zajednički jezik za budućeg predsednika zemlje koji dolazi direktno iz glasanja građana. Manaj: Predsednika bi trebalo da biraju građani „Hitno svi politički subjekti koji su zastupljeni u Skupštini moraju da sede i ozbiljno razmišljaju o izbornoj i ustavnoj reformi. Uključuje izmenu Ustava Kosova, ali i zakone za opšte i lokalne izbore. Mislim da je dobro videti da bi u okviru izborne reforme koju naša zemlja donosi, predsednika Republike trebalo da direktno biraju građani Kosova, jer bi nadležnosti koje on ima kao ujedinitelj bilo dobro da dolazi direktno od naroda Kosova i onda da ne bude problema. „Vidite da ako ne budemo u mogućnosti da izaberemo predsednika Republike, to utiče na vladu i posledično na raspuštanje Skupštine“, kaže on. Poslanica PDK Evgjeni Taći-Draguša slaže se sa takvim stavom, rekavši da je izbor predsednika od strane građana već zahtev vremena. Taći-Draguša: Potrebno je vreme da predsednika biraju građani „Mislim da je vreme potrebno misliti da predsednika ili predsednicu direktno biraju građani Kosova. Položaj predsednika treba da služi onako kako je u Ustavu kao objedinjujući stav, a ne kao blokirajući. Trenutno imamo takav slučaj kada izbor predsednika služi kao blokada kosovskih institucija, ali i normalan život na Kosovu. Imali smo inicijative u prošlosti koje su ostale tamo, ali mislim da bi izborna reforma trebalo da započne u bliskoj budućnosti i razmotri mogućnost da predsednika biraju građani Kosova“, rekla je ona. Dok, Pal Lekaj iz AAK za KosovaPress kaže da će stranka koju zastupa podržati bilo koju izbornu i ustavnu reformu za izbor predsednika. Lekaj: Alijansa podržava svaku reformu „Alijansa podržava bilo kakvu izbornu reformu, čak i ako se složimo da predsednika direktno biraju ljudi“, rekao je om. Ali poslanik LVV, Dimal Baša, ne slaže se sa argumentima tri stranke. Kaže da problem ne postoji ni u Ustavu, ni u zakonu o predsedniku, već u političkim strankama i njihovom mentalitetu. Baša: Problem izbora predsednika ne postoji u Ustavu „U normalnoj zemlji, ako bi se očuvao ustavni duh, gde se traži predsednik koji predstavlja jedinstvo naroda, to ne bi bio problem. Problem ne postoji ni sa Ustavom, ni sa zakonom o predsedniku, koliko postoji sa političkim strankama i njihovim mentalitetom u Skupštini ... mislimo da parlamentarna republika ako se očuva ustavni duh ne bi predstavljala problem bilo kom političkom subjektu sporazumni, apolitični predsednik koji predstavlja jedinstvo naroda. Problemi su u političkim entitetima, a ne u ustav ili propise za izbor predsednika", izjavljuje on. E, Arbereša Lođa iz Grupe za pravne i političke studije kaže za KosovaPress da promena Ustava nije rešenje za predsednika, jer nedostatak konsenzusa ne predstavlja obavezu promene pravne osnove države. Lođa: Promena Ustava nije rešenje za predsednika „Smatramo da je vrlo zabrinjavajuća činjenica da se preduzimaju pokušaji rešavanja nezadovoljstva ili nedostatka konsenzusa političkog spektra promenom pravne osnove zemlje. Smatramo da je ovo pogrešan pristup da pravni osnov koji reguliše principe države ne bi trebalo menjati u skladu sa trenutnim interesima političkih partija ili vlada. Dakle, ne smatramo da je promena Ustava rešenje, jer nedostatak konsenzusa ne predstavlja obavezu promene pravnog osnova države, posebno s obzirom da se time uređuju principi države. Ono što zaista treba da se dogodi je promena koncepta predsednika među politićkim strankama. Kao što je predviđeno Ustavom, predsednik treba da bude politička ličnost, a ne da zastupa partijske interese. Smatramo da bi političke stranke trebale postići razboritost da odustanu od zauzimanja institucija, koje bi u stvarnosti trebale da budu za narodnu slogu. Politički spektar u zemlji u prošlosti je pokušavao u okviru izborne reforme da predsednika države izaberu građani. Ali već nekoliko godina tako nešto se ne primenjuje.