Kadrija, Ava i Slađana najbolje društvo pronalaze u prirodi. One su ranoprolećne „pčele“ koje su u potrazi za magičnim biljkama. Godinama ih sakupljaju, gde proizvode lekovite čajeve za razne bolesti. Znanja koja imaju o svakom cvetu u prirodi su bezbrojna, ali nisu udovoljene time.Sve tri žene sa Kosova u velikoj meri uzgajaju i druge biljke, gde tokom cele godine prodaju čajeve različitih ukusa. Imaju i zahteve za institucije koje im nisu pružile ruku.

Pojavom jagorčevina u prirodi, Kadrije Mustafa iz Kamenice najviše vremena provodi u prirodi. Od posle rata jedini prihod ostvaruje od proizvodnje čajeva, uzgajajući oko 30 biljaka.

Spremnost i volja karakteriše direktorku „Bio Alta”, međutim, stvari joj nisu uvek išle dobro.

„Uzgajamo biljke koje rastu u prirodi ali i večinu biljaka sami uzgajamo. Uzgajamo origano, nanu, koprivu, kuhinjske začine, ruzmarin, matičnjak, lavandu, sve sami uzgajamo. Druge ih sakupljamo u prirodi. Prvi cvet koji izlazi je cvet jagorčevina, ona je dobra za disanje, veoma je dobra za bronhitis, kopriva je za alergiju za gvožđe, za anemiju, za razne infekcije. Kantarion je i za razne infekcije. Čaj od lipe znamo ga od ranije. Dobra je i menta, sami je uzgajamo. Ostalo se uzima iz prirode“, kaže ona.

Brojeći efekte organskog čaja, Kadrija nekoliko puta ponavlja da je „jedna šoljica čaja bolja nego kafa“. Naziv njenog biznisa sada već zauzima mesto na mnogim policama na Kosovu.

Mustafa: Broj čajeva koje uzgajamo je blizu 30 vrsta

„Broj čajeva koje uzgajamo je blizu 30 vrsta. Većinu onoga što radimo, zadržavamo ovde za sebe, koje pakujemo, imamo i ambalažu. Najviše ih nosimo u „Agro-produkt” u Istoku, gde smo sa njima napravili prve korake, naučili smo koje su biljke otrovne, a koje neotrovne. Tamo imamo i otrovno cveće, imamo njihov spisak. Mnogo smo naučili na obukama, tako smo stigli do ovde“, dodaje Mustafa.

Osim marketa, veliki broj starijih osoba upućuje direktne zahteve za kupovinu njenih proizvoda. Žena iz naselja "Malesija" kaže da su biznis otvorili već šest godina, ali da nisu naišli na podršku institucija.

„Od institucija nismo imali dovoljno podršku. Od opštine (Kamenice) skoro ništa“, kaže ona.

Osim nedostatka podrške, ona govori i o izazovima sa kojima se suočava žena koja se bavi ovakvim poslom.

Mustafa: Jako je teško za ženu

„Za ženu je veoma teško da se bavi sa ovim stvarima, i gotovo da se bavim i sa muškim poslovima, jer ovo oduzima vreme oko koponja, skidam im travu, da bi sadnice same izrasle, sama uzgajam sadnice, sve ih sama sadim“, priznaje, između ostalog, ona.

Žena iz Kamenice, koja na 30 ari zemlje uzgaja razno bilje, kaže da mesto gde ih suši ne ispunjava uslove.

Mustafa: Veoma je teško raditi ovde na tako malom prostoru

„U ovom lokalu, u toliko kvadratnih metara, veoma je malo. Ima puno posla, ima mnogo, ali zahvaljujući mom mužu i dvoje dece koje imam na pomoći, ne bih stigla tu gde sam... Veoma je teško raditi ovde na tako malom prostoru iako sam se trudila da razvijam ovaj posao, da raste što je više moguće. Mnogo je teško, opštini sam i ranije uputila zahtev za malo veći prostor, ovoliko godina, a ja sam jedina koje sa bavi sa ovim biznisom i aromatičnim lekovitim biljem ovde u Kamenici, ali nisu hteli da nam pomognu“, kaže Kadrija.

Sa druge strane Kosova, pedesetogodišnja žena hoda kilometrima da bi nabavila razne biljke. Ava Veljiji iz sela, Mušnikovo, u Prizrenu, zajedno sa njenim mužem već deset godina proizvodi oko 10 vrsta čajeva.

Pravi i različite sokove od malina, borovnica, kupina.

„Pre svega, razlog je zdravlje koje nas je nateralo da se bavimo ovim poslom kao i zbog ljudi koji traže ove čajeve i koji boluju od raznih bolesti, da ih kuvaju, spremaju, za razne bolesti kao što je šećerna bolest, mast u krvi, protiv pritiska krvi itd. Dakle za sve bolesti ima biljaka u našoj planini. Dakle, iz tog razloga imamo ljubav prema ovom poslu, prema sakupljanju ovih biljaka kako bi se ljudi oporavili od bolesti, na prirodan način“, kaže pedesetogodišnjakinja.

Žena Bosanske nacionalnosti dobro poznaje skoro svaku biljku u planinskim predelima. Stoga, ona takođe govori o efektima čajeva i zašto ljudi žele da ih konzumiraju.

„Dakle dolaze nam ljudi koji boluju od raznih bolesti kao npr. od krvnog pritiska, šećera/dijabetesa. Dolaze i traže isključivo biljni čaj, ali ima i ljudi koji ga kupuju samo iz želje, da jednostavno koriste organski čaj jer ne vole veštački čaj koji se kupuje po marketima, već jednostavno žele da koriste organski čaj. Pošto kvalitet organskog čaja nije uporediv sa tržišnim. Zato žele domaći čaj kako ga mi ovde zovemo. Na primer, koristimo čaj od gloga protiv krvnog pritiska, dobar je i čaj od nane jer je čist i dobija se iz prirode. Ljudi takođe veoma rado koriste čajeve. Ali naš problem je što nemamo gde da ih skladištimo. Dakle, potrebna nam je hladnjača od 200 do 500 litara, nemamo gde da ih čuvamo“, kaže ona za KosovaPress.

Uprkos želji da se bavi prirodnim biljkama, ona kaže da se kao žena susreće sa poteškoćama.

„Za ženu je to veoma teško, evo kao ja koja ne mogu tako lako da se popnem na planinu, težak je, put koji morate preći, tako da vam treba 15 km da stignete na planinu. Teško je dok se ne popneš gore. Dok tamo kada stignete nije teško sakuptiti, ali je put do tamo težak“, dodaje ona.

Različite vrste čajeva koje uzgaja Ava iz sela Mušnikovo, kaže, već se prodaju i naručuju preko granica.

Nakon sakupljanja cveća u prirodi, Ava Veljiji kaže da nemaju posebne prostorije za sušenje i sakupljanje biljaka. Ona i njen suprug Ismet sada su sami u ovom poslu. Takođe kaže i da poseduju hektar zemlje i da žele da zasade različite biljke, što bi omogućilo zapošljavanje velikog broja stanovnika sela.

„Nemamo gde da sušimo biljke, pa nam je potrebna neka vrsta mašine koja bi sušila biljke kako bismo mogli da ih sakupimo više. Ili neke vrste sušare. Imamo želju i volju, ali smo samo ja i moj muž, hteli bismo da zaposlimo još radnika da se ovaj posao proširi pa da ih spakujemo i da konačno prodamo ove prirodne čajeve po marketima. Dakle, voleli bismo da imamo ove, ali nemamo ove mogućnosti, niko nam nije pomogao“, zaključuje ona.

U jednom selu u Kamenici, od kad je počela pandemija, intenzivno radi i Slađana Nikolić. Bavi se proizvodnjom koprive u plantaži od 60 ari zemlje.

Svoju firmu je nazvala „Liostep“, čiji je primarni fokus uzgoj koprive i njegova prerada.

„Pa pravili smo plantaže koprive kad je bila korona, bili smo bez obaveza, ali pre toga smo imali plantaže, imamo još uvek plantaže maline, oraha, pa je to nekako počelo više kao hobi a sada je postao biznis. Imamo dve plantaže, jedna plantaža je u Berivojcu a jedna plantaža je tu na izlazu iz Kamenice, u Berivojcu je 10 ari, a ova druga je veća i ona je 50 ari“, kaže Nikolićeva za KosovaPress.

Sakupljanjem koprive, Slađana, inače Srpkinja sa Kosova prerađuje i pravi čajne kapsule. U početku je sve to radila ručno, a sada mašinski.

Nikolić: Svako može da koristi koprivu

„Sada su opšte poznata njihova lekovita svojstva, svojstva koprive kao biljke i ona se u narodu koristi dugo, međutim, koristi se kao sveža, dok je ima i ljudi su je koristili za pripremu čaja, za pripremu pita, ali nije dostupna tokom cele godine. Ovako spakovana u kapsulu biće dostupna tokom cele godine a ona se preporučuje ljudima koje imaju probleme sa malokrvnošću , sa urinarnim traktom sa alergijama. Uopšte, ljudi koji brinu za svoje zdravlje, vegani, na primer, sportisti, deca koja imaju problema“, kaže ona.

Nakon sakupljanja kopriva počinje proces liofilizacije gde se suše na niskim temperaturama. Slađana ih zatim pakuje u vreće gde se uz pomoć određenih mašina pretvaraju u prah.

Za decu i odrasle kaže da su čaj i kapsule koje proizvodi efikasni u lečenju određenih bolesti.

Uprkos velikom poslu, Nikolićeva kaže da se suočava sa finansijskim problemima i dugotrajnim procedurama za sertifikaciju.

Nikolić: Što se institucija tiče, nismo imali nikakvu pomoć.

„Što se institucija tiče, nismo imali nikakvu pomoć doduše nismo tražili pomoć od ministarstva ili nešto slično, jedino što smo u procesu sertifikacije kod Ministarstva za organsku proizvodnju i očekujemo taj njihov sertifikat... Pa, to su u suštini pre svega neke birokratske stvari, dozvole, sertifikati, taj neki deo, možda čak i objekat većih kapaciteta, zato što mislili smo da će ovo, da neće tolika pomama da bude za ovim našim kapsulama, međutim na sajmovima i uopšte na internetu postoji velika potražnja, a ne znam koliko ćemo u ovim uslovoma biti u mogučnosti da pokrijemo sve to, mislim svakako da planiramo proširenje, ako bude bilo, ako se nastavi ovaj trend potražnje, jedino je to problem što recimo Kamenica nema industrijsku zonu gde bi mogli da imamo celokupnu infrastrukturu gde češ da podigneš objekat i da razvijaš svoj naš biznis, nego je prosto privatno vlasništvo“, nastavlja ona.

Kadrija, Ava i Slađana traže institucionalnu podršku za svoja poslovanja. Kažu da bi pomoć oko mašina i češćije održavanje sajmova pomoglo da njihov rad odjekne svuda.