Uključivanje Istanbulske Konvencije u Ustav Kosova smatra se važnim korakom u rešavanju slučajeva rodno zasnovanog nasilja, međutim njegovo sprovođenje smatra se izazovom. Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznata kao Istanbulska Konvencija, najnapredniji je međunarodni ugovor za rešavanje takvih ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Prevencija nasilja, zaštita žrtava i krivično gonjenje počinilaca glavni su ciljevi koji nasilje nad ženama prepoznaju kao kršenje ljudskih prava i kao oblik diskriminacije. Konvencija zahteva od država da kriminalizuju ili kažnjavaju dela kao što su porodično nasilje, progon, seksualno nasilje, uključujući silovanje, seksualno uznemiravanje, prisilni brakovi, sakaćenje ženskih genitalija, abortus, ili prisilna sterilizacija. Adeljina Beriša iz Mreže Kosovskih Žena naziva uključivanje ove konvencije u Ustav Kosova dobrom vešću. Ona kaže da je njena adaptacija znači da će Kosovo bolje i ozbiljnije shvatiti nasilje nad ženama. Beriša: Ovaj dokument obavezuje našu državu da ozbiljno shvati nasilje nad ženama „Imamo nadu jer ovaj dokument obavezuje našu zemlju da ozbiljno shvati nasilje nad ženama, to je nešto što zahteva i EU gde želimo da se pridružimo u budućnosti i da postanemo deo Evrope. Uvođenje Istanbulske Konvencije u Ustav Kosova pokazuje da se mi kao zemlja krećemo ka putu koji zahteva EU u borbi protiv nasilja nad ženama. Ostaje se videti kako će se to sprovesti, do sada smo imali neke promene u zakonodavstvu, poput uvođenja porodičnog nasilja i seksualnog uznemiravanja u Krivični zakonik, što su zahtevi koji potiču iz Istanbulske Konvencije.“ , rekla je ona. Iako smatra problematičnim sprovođenje ove konvencije u praksi, Beriša kaže da bi institucije trebale biti ozbiljnije u njenoj implementaciji.. Ljuljjeta Demoli iz Kosovskog Centra za Rodne Studije takođe kaže da je uključivanje Istanbulske Konvencije u ustav zemlje pozitivan korak u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja. Ona ističe da je implementacija teška, navodeći problem implementacije mnogih drugih zakona u zemlji. „Malo smo skeptični, jer Kosovo nije deo Saveta Evrope i nije član mnogih drugih organizacija koje se bore protiv nasilja na osnovu pola, ali iprkos tome imamo velike nade i prerano je za skepticizam. Smatramo da je otvoren put za pridruživanje svim ostalim zemljama u borbi protiv nasilja“, rekla je ona. Ehat Miftaraj iz Kosovskog Instituta za Pravdu, kaže da Istanbulska Konvencija ima za cilj dalje unapređivanje ženskih prava, pružanje efikasne pravne zaštite, ali i institucionalno obavezivanje institucija što se tiče preduzimanja proaktivnih mera u zaštiti prava i sloboda žena. Miftaraj: Nasilje nad ženama smatra se kršenjem ljudskih prava i sloboda Ako se u slučaju ova konvencija ne implementira, Miftaraj kaže da za zemlju nisu predviđene sankcije. Međutim, kaže da implementacija ostaje u volji kosovskih institucija. Miftaraj: Ostaje u volji institucija Republike Kosova koliko će implementirati ovu konvenciju „Kosovo je direktno preuzela obavezu sprovođenja velikog broja konvencija Saveta Evrope, kao i Ujedinjenih Nacija, ali ove obaveze koje je Kosovo jednostrano preuzela ne podležu, recimo, međunarodnim mehanizmima, bilo Ujedinjenim Nacijama, bilo Savetu Evrope, koji na neki način mogu sankcionisati ili izraditi izveštaje koji pokazuju koliko kosovske institucije sprovode ove konvencije. S tim u vezi, jedina prepreka za Kosovo može biti u trenutku kada želi da postane deo Saveta Evrope, ako Kosovo ne poštuje ljudska prava i slobode, uključujući ovu Konvenciju, to može biti prepreka za pridruženje Kosova ovom Savetu. S druge strane, i dalje ostaje u volji institucija Republike Kosovo koliko će implementirati ovu Konvenciju “, rekao je on. Skupština Kosova na zasedanju 25. septembra izglasala je uključivanje Istanbulske Konvencije u Ustav zemlje sa 91 glasom za, uključujući 17 glasova manjinskih poslanika. / KosovaPress /