Kosovske žene su diskriminisane u donošenju odluka, a vrlo malo ih je zastupljeno u javnoj sferi. Dva glavna izazova sa kojima se i dalje suočavaju su spori tempo sprovođenja zakona i prisustvo nasilja u porodici. Pandemija je donijela još veće poteškoće, jer su mnogi od njih bili otpušteni, pa čak i prisiljeni da zatvore preduzeća. Organizacije za ravnopravnost polova traže svoje predstavljanje za pregovaračkim stolom. I sam premijer Avdulah Hoti tvrdi da njihova situacija nije dobra. Ovo je rečeno na konsultativnom sastanku na temu „Ekonomsko osnaživanje kao preduslov za sprečavanje nasilja u porodici i polno zasnovanog nasilja“, koji je organizovala Agencija za Ravnopravnost Polova u okviru Kancelarije Premijera u saradnji sa Kosovskim Centrom za Polne studije. Direktorka Kosovskog Centra za Polne Studije, Luljeta Demoli, rekla je da žene nisu zastupljene u javnoj sferi, dodajući da se sada veće teškoće primećuju u pandemiji COVID-19. Tamo gde su mnoge žene izgubile posao, a mnoge druge koje su imale posao bile su prisiljene da ih zatvore. Demoli: Ovaj zakon se ne primenjuje pravilno "Kosovski centar za Polne Studije kao uspostavljena organizacija za polnu ravnopravnost danas na ovom konsultativnom sastanku donosi tri glavna izazova. Spori tempo sprovođenja zakona i velika rasprostranjenost nasilja nad ženama. Zakonodavstvo o Polnoj  Ravnopravnosti predviđa da najmanje 50 Procenat poslova u javnom sektoru na svim nivoima pripada ženama, ali ovo zakonodavstvo se ne sprovodi na odgovarajući način Nasilje ostaje stalna pretnja i stvarnost Ključno je da je borba protiv nasilja prioritet institucija "Svaki izazov treba da prati Istanbulska Konvencija, koja je takođe predviđena Ustavom Kosova. Pored bavljenja nasiljem nad ženama, moramo da razmislimo i o ekonomskom osnaživanju",rekla je ona. Između ostalog,Demoli je rekla da je veoma važno videti da su i žene zastupljene za pregovaračkim stolovima. Iako je kosovski premijer Avdulah Hoti naglasio da postoji napredak u agendi za rodnu ravnopravnost, međutim potvrdio je da položaj žena u različitim oblastima nije dobar. Hoti:Još uvek treba mnogo toga učiniti za polnu ravnopravnost "Verujem da smo kao društvo postigli značajan napredak u promociji i podizanju svesti o potrebi polne ravnopravnosti. Situacija na terenu u našim porodicama, društvu, firmama, svuda u društvu verovatno ne odražava ovu socijalnu svest koju imamo.„Žene, diskriminacija u zapošljavanju koju ponekad čujemo u ekonomiji i donošenju odluka odraz je da predstoji još puno posla za ravnopravnost polova“, rekao je Hoti. Obećao je da će nastaviti sa pripremom godišnjeg budžeta na osnovu polnog aspekta. Hoti: Garantujem vam da ćemo tokom našeg upravljanja pružiti punu podršku agendi polne ravnopravnosti „Ovde sam pred vama da vam garantujem da ćemo se tokom našeg upravljanja truditi da pružimo punu podršku programu za polnu ravnopravnost. Činjenica je, kao što je rečeno, da je pandemija različito uticala na žene, a drugačije na muškarce. Jer poslovi koje obavljaju žene su poslovi koji su osetljiviji na promene koje se mogu odvijati u ekonomiji u fazama.„A ovo nas je gurnulo da imamo poseban paket za podršku ženama u poslu i uopšte, u okviru paketa za ekonomski oporavak, pored podrške koju dobijaju sva preduzeća“,dodao je Hoti. Švedska ambasadorka na Kosovu Karin Hernmarck Ahlini spomenula je slučajeve žrtava nasilja, za koje je rekla da se osećaju više osramoćene od onih koji koriste nasilje.Prema njenim rečima, ekonomsko osnaživanje i socijalno osnaživanje su centralni deo fraze nade. Hernmarck:Osnaživanjem žena uklanjate deo strukture na kome je postavljena stigma „Socijalno osnaživanje i ekonomsko osnaživanje važan su element u borbi protiv ove socijalne stigme koja okružuje pitanje polnog zasnovanog nasilja, iz nekog razloga dolazi do toga da su polno zasnovano nasilje i seksualno nasilje sada vrsta tereta ili srama za žrtvu toga,zločin, ili preživeli, a ne sa počiniocem tog zločina kako treba,a osnaživanjem žena uklanjate i deo strukture u kojoj se nalazi ta stigma “,naglasila je. Da je ekonomsko osnaživanje veoma važno za polnu ravnopravnost, rekla je i koordinatorka Razvojnog programa UN-a Ulrike Richardson. Rekla je da je tako nešto moralna potreba. Richardson: Ravnopravnost polova je moralna potreba „Kada govorimo o polnoj ravnopravnosti i znamo da je to moralna potreba, to je ispravno, to je jedna od obaveza ljudskih prava, pa je tako najbolje učiniti. Ali takođe je i najbolje sa ekonomske tačke gledišta, da sam ministar finansija, osvrnuo bih se oko sebe i rekao gde su sve žene, jer način na koji isključujemo žene iz svog ekonomskog života, s tim „To zaista znači da na neki način odbacujemo i gubimo mnoge ekonomske koristi za naše društvo“, rekla je ona. Član komisije za ravnopravnost polova Teuta Hadžiu naglasila je da je ekonomsko osnaživanje preduslov za sprečavanje nasilja u porodici i nasilja u polnoj ravnopravnosti. Prema njenim rečima, uprkos dosadašnjem radu na polnoj ravnopravnosti, rekla je da ima mnogo izazova u njihovom osnaživanju.To bi, kako je rekla, trebalo da bude na dnevnom redu vlade. Hadžiu: Povećavanje ekonomske aktivnosti poboljšava sposobnost žena "Nivo učešća žena u donošenju odluka uglavnom zavisi uglavnom od ekonomskog položaja. To je činjenica,a samim tim i povećavanje ekonomske aktivnosti takođe poboljšava sposobnost žena da doprinesu sprečavanju nasilja u porodici. da bi zaštitili svoja lična prava i sigurnost mogu proširiti zaštitu na one koji su manje zaštićeni.Važan aspekt trajne nezavisnosti je finansijska nezavisnost. Stoga je ekonomsko osnaživanje žena ključni faktor u održavanju harmonije porodica i uslov za blagostanje “,kaže Hadžiu. Vladina odluka o planu sprovođenja programa ekonomskog oporavka, mera 10 „Finansijska podrška inicijativama i programima usmerenim na ekonomsko osnaživanje žena u društvu“,predviđa izdvajanje 2 miliona evra za rešavanje polne dimenzije u uslovima stvorenim od pandemije Covid -19.