Ukidanje Specijalnog Departmana za borbu protiv Korupcije u okviru Kosovske Policije od strane Vlade smatra se odlukom da se onemogući tretiranje slučajeva visokog profila koje je ova jedinica istraživala. U obrazloženju prestanka rada ove radne grupe, premijer zemlje Avdulah Hoti rekao je da se vrši podela vlasti, ali se ministar pravde Seljim Seljimi nije složio sa ovom odlukom, koji je tražio bolje planiranje u osnovu funkcionalnog pregleda i da se ne oštete neki slučajevi visokog profila koji su deo rada ove Radne Grupe. Organizacije Civilnog Društva koje se bave praćenjem pravosudnog sistema, kažu da je razlog za prestanak rada ove Radne Grupe upravo sprečavanje nekih slučajeva kojima se bavila ova jedinica, i da se ne bi bavila  zvaničnicima vladajućih partija. Ehat Miftaraj, sa Kosovskog Pravnog Instituta, kaže za KosovaPress da su ukidanjem ove Radne Grupe pobedili članovi stranke premijera Hotija, ali da kaže da je za vladavinu zakona to bila jedna od najskandaloznijih odluka. Miftaraj: Bila je to velika pobeda za članove stranke gospodina Hotija “Za LDK, za članove stranke gospodina Hotija to je bila velika pobeda, za pravnu državu, za vladavinu zakona juče je bila jedna od najskandaloznijih odluka. Da zaključim ovo, jučerašnja odluka vlade ulazi u krivičnu sferu, naravno sa trenutnim pravosudnim sistemom, sa uhvaćenim tužilačkim sistemom ne možemo reći da će doći do reakcije. Premijer slobodno možemo da kažemo je juče učinio tri krivična dela, krivično delo zloupotreba službenog položaja, sukob interesa i ometanje sprovođenja pravde. Jer ukidanjem rada ove Radne Grupe, nije poznato šta će se s njima dogoditi, nije poznato gde če ovih 30 policajaca danas ići i kakav će posao raditi i šta če biti sa velikim brojem slučajeva koje su tretirali gde su uključeni članovi stranke gospodina Hotija ukidanjem ove Radne grupe, na neki način im je onemogućeno da dovrše ove slučajeve na kojima su radili ", rekao je. Miftaraj kaže da je ukidanje ove Radne Grupe došlo u trenutku kada se, prema njihovim informacijama, očekivalo hapšenje zvaničnika LDK, ali i drugih stranaka. Miftaraj: Ove nedelje je trebalo da se desi hapšenje visokih ličnosti iz stranke gospodina Hotija „Glavni cilj ove vlade bio je uništavanje slučajeva koji su u toku i govorimo o desetinama slučajeva u procesu u kojima su optuženi ministri, optuženi su članovi Hotijeve stranke, članovi stranke AAK, ali i veliki broj PDK tako da, ovu odluku vidim kao jednu od odluka koja je bila normalna za Latinsku Ameriku 80-ih i 90-ih, gde je postojao totalni nedostatak vladavine zakona gde su narkodileri menjali vlade, svrgavali radne grupe, ubijali sudije i tužioce , da, g. Hoti juče nije ubio sudije i tužioce, već je naneki način uništio mehanizam koji je bio nadležan i koji je bio u fazi istrage i prema našim informacijama ove ili sledeće nedelje desilo bi se hapšenja stranačkih kolega gospodina Hotija“, rekao je. Ukidanje ove Radne Grupe bez razloga, Reze Hodža iz Grupe za Pravne i Političke Studije, smatra se tendencijom proširivanja moći Vlade u istražnim procesima slučajeva visoke korupcije. Hodža: Težnja ka proširivanju vlasti “Ne dovodeći u pitanje učinak koji je ova Radna Grupa imala u realizaciji svojih nadležnosti, s obzirom da GPPS nije pratio njen rad, mi kao GPPS smatramo da svaka odluka Vlade o ukidanju ili gašenju Radne Grupe ili takvog mehanizma koji nije dobro obrazložen i takvo obrazloženje nije javno, onda je to odluka koja se može smatrati tendencijom proširivanja vlasti i uticaja na istražne procese slučajeva visoke korupcije i organizovanog kriminala ... Mi u GPPS-u smatramo da je prestanak rada ove Radne Grupe odluka koja je došla sukcesivno nakon uzastopnih odluka o otpuštanju šefova ključnih institucija u vođenju istraga o organizovanom kriminalu i visokoj korupciji. To znači da je to odluka koja nije obrazložena i nije data osnova na kojoj takva odluka treba da bude opravdana“, kaže ona. Ona kaže da ukidanje ove Radne Grupe u vreme kada je njen rad bio ocenjen u izveštaju EU za 2020. godinu i od strane EULEKS-a nagoveštava kako odluka ima političku pozadinu. Hodža: Ostavlja prostor za sumnju da postoji i politička pozadina “Ukidanje ove jedinice istog dana i istovremeno bez jasnih razloga da se suprotstavi ovim argumentima koje nude ovi izveštaji, ostavlja prostor za sumnju da postoji politička pozadina i da je takva praksa da svaka vladajuća koalicija ili politička stranka koja dolazi na vlast stvara takvu praksu da u trenutku kada joj institucija ne odgovara ili ne odgovori na partijske interese te stranke, počinju sa raznim otkazima“, kaže Hodža. Na jučerašnjem sastanku Vlade, kosovski premijer opravdao je takvu odluku rečima da se vrši podela vlasti. Hoti: Sve institucije za zakon i red da rade u skladu sa važećim zakonima „Ovo je odluka iz 2010 godine od 26 februara 2010 kojom se predviđaju obaveze koje je Vlada stvorila za Specijalno tužilaštvo, za EULEKS, to je zapravo podela vlasti. Dakle, vlada ne donosi odluke da pita Specijalno tužilaštvo kako je organizovano, Specijalno tužilaštvo i svi drugi organi reda i mira, pravde, organizovani su u skladu sa zakonima koje imaju, ovo je prvo. Drugo, kada je odluka doneta i sada se 2020. godine mandat EULEKS-a u potpunosti promenio u ono što je bio pre. Verujem da ova odluka već otvara put svim institucijama reda i zakona da rade u skladu sa relevantnim zakonima na snazi. Ako vidite potrebu da ministar pravde to reorganizuje zajedno sa Ministarstvom Unutrašnjih Poslova, sedite da razgovarate i donesete U vladi jednu drugu odluku odmah sledeće nedelje o načinu organizovanja ovog pitanja. Inače, verujem da su relevantni zakoni ti koji određuju kako treba da se organizuju sve institucije zakona i reda, kao i ustavne i zakonske obaveze koje ima Ministarstva Unutrašnjih Poslova i cela Vlade da podržavaju tela vladavine zakona. rekao je. Ova jedinica je prošle godine podnela krivičnu prijavu Specijalnom Tužilaštvu protiv gradonačelnika Gnjilana Ljutfija Hazirija, koji dolazi iz redova Demokratske Saveza Kosova. Takođe, ova Radna Grupa se bavila istragom u slučaju „Pronto“, koji je završen optužnicom protiv bivšeg gradonačelnika Gnjilana, Ćemajla Mustafe iz PDK, krivičnim predmetom koji je završen optužnicom protiv bivšeg gradonačelnika Kline Sokol Bašota, slučaj poznat kao KEK, gde je optuženi bio Sami Luštaku iz PDK. Rad ove Radne grupe pohvaljen je samo nekoliko sati pre njenog ukidanja od strane EULEKS-a, koji je objavio izveštaj i pozvao na njegovo jačanje. Izveštaj EU za 2020. godinu takođe je imao pozitivnu ocenu za ovu Radnu Grupu. Specijalni Departman za Borbu Protiv Korupcije (DSAK) ili takozvana “Radna Grupa za borbu protiv korupcije“ bila je deo kosovske policije koja je delovala kao specijalizovana jedinica u okviru Departmana za Istrage i nadzirana je od Specijalnog Tužilaštva Kosova, osnovana je 26. februara 2010. godine i sastojila se od 30 policijskih istražitelja.